Baš u vreme večere, negde između 18 i 19h neko zazvoni. Nikog ne očekujemo, tako da se baš iznenadih.

• Ko jeeee?
• Komšijaaa.

Tata je nešto komšiji nedavno napravio i nije hteo da naplati, pa se čovek zahvaljuje. To ‘nešto’ on koristi da bi napravio ove korpice.

Hvala komšija, živ bio, mnogo korpica napravio!

• Sedite.  …  Ostavite stvari tu, trebaju Vam obe ruke. …  Koju ćemo?
• Ako možete levu, jutros su mi dva puta vadili iz desne, pa me boli …
• Meni je svejedno. … Ne bojte se, Vi ste mi … negde … pet milionita …

…

• Kako polako ide.
• Uboo sam Vas najtanjom iglom, zato polako ide. Da Vas što manje boli. Lakše je meni da sačekam minut duže nego da Vas boli i leva ruka …