Odrastali smo sa Gradimirom Stojkovićem i njegovim “Hajdukom”. Odatle inspiracija za naslov.

Uvek sam volela da budem ‘sa druge strane’. Šta god da je u pitanju, uglavnom mi nije bilo interesantno da idem sa većinom, već sam se trudila da radim ono što ne rade svi. Kao mala sam govorila da ću, kada porastem, biti kamerman. Bilo mi je interesantnije biti kamerman, nego voditelj. Tako sam i na fakultetu bila u organizaciji tribina, književnih večeri, izložbi, humanitarnih akcija i slično. Samo jednom sam vodila tribinu. Pojma nemam koliko sam ih organizovala. (more…)

Nekoliko volontera NSHCa je ovo leto provelo radno. Naravno, možete pretpostaviti da je to bilo uživanje uz našu decu :))) (more…)

Prošle nedelje (pre tačno sedam dana) smo vodili decu sa kojom volontiram u bioskop. Pošto su bioskopi u Novom Sadu zatvoreni, išli smo na Spens, u bioskop u kom trenutno filmove pušta KCNS i ovom prilikom želim da se zahvalim direktoru KCNS Đorđu Kaćanskom koji nam je izašao u susret popustom na ulaznice. Veliko hvala!!! (more…)

Malo kasnim sa postom, ali šta je tu je, nije se moglo ranije :) (more…)

Pre izvesnog vremena je koordinatorka spomenula da imamo polovne garderobe koju trebamo razvrstati i odneti deci sa kojom radimo u školi, i njihovim porodicama, naravno. U četvrtak je ponovila to, da ima dosta garderobe i da bi to trebalo rešiti, te smo jednoglasno nas pet (izuzetno neposećen sastanak, zbog slave koja je bila dan kasnije) odlučile da rešimo na brzinu šta imamo da rešimo, te da odmah razvrstavamo garderobu.

Popisale smo decu za koju smo mislili da im treba i krenule na posao. Sat vremena kasnije sve je bilo razvrstano na mušku i žensku odeću, a one na veliku i malu. Imale smo 30 novih dukseva sa kapuljačom na kopčanje, 20 crnih i 10 rozih, te smo rešile da u svaki paket stavimo po jedan duks, u zavisnosti od toga kom detetu je namenjen odnosno detetu kog pola.

Posle se ispostavilo da imamo još dukseva, te je u svaki paket išao jedan rozi i jedan crni duks, te niz novih i polovnih farmerica, majica, dukseva, suknjica, šorceva . . . šta god smo imali. Uglavnom, juče na nastavi smo popisali decu, podatke (ulica, broj telefona, datum rođenja) i broj braće i sestara koji žive sa njima, da bismo znali ko su nam prioriteti, jer nažalost nismo mogli svima da odnesemo :(((

Ne znam koliko paketa je napravljeno, uglavnom, ima za svu prijavljenu decu i relativno su bili veliki. Znam samo za moje petake, i tu smo dobili još i paket pride, koji smo dali jednom dečaku i zaista mu je bio nužno potreban :(((

Danas je dogovor bio da se nađemo u 10am, što i učinismo. Ovako izgledaju volonterke nedeljom prepodne.

Natrpasmo se nas šest u dvoja kola, sa sve paketima i pravac kraj grada, gde deca žive sa svojim porodicama. Stigli, jedva se snašli. A tamo duvaaa . . . E sada, pošto su svi oni manje – više komšije, biće ljubomorni jedni na druge, ako ne odemo kod svih, a pošto nismo imale pakete za sve odlučili smo da kod sviju idemo kao u posetu, a samo onima kojima zaista treba damo pakete. Jako mi je žao što je selekcija morala da postoji, ali ima dece koja nisu u toliko lošem materijalnom stanju, te mislim da bi se i uvredili da dobiju polovnu garderobu.

Nagurasmo se mi u dva auta (moram spomenuti da sam išla pravim opel kadetom iz ’74. godine :D ) i zaputismo se u goste :) Juče smo nekoj deci rekli da ćemo navratiti, nismo znali da ćemo ići kod još nekih, ali ok, valjda se neće ljutiti, ako nas ne prime u kuću, upoznaćemo se sa roditeljima i tutanj dalje.

Sledeća slika prikazuje volonterku koja pita neku ženu za put, sa sve kartom Novog Sada u rukama :D dok mi čekamo na nasipu, sreća u kolima jer je vetar sekao kroz odeću . . .

Snašli se nekako, dogovorili strategiju kojom ćemo delati, jer su deca na različitim stranama (tri grupe nas je bilo tj ‘nastavnice’ iz tri grupe), te smo se parkirale na kraju, pa polako peške redom. Izvinjavam se što je sledeća slika mutna, ali mi je drhtala ruka kada sam videla dete na biciklu u papučama bez čarapa, dok sam ovo slikala. To je volonterka sa kojom zajedno radim u petom razredu, ona nosi paket u ruci i ide ulicom do prve kuće u koju smo se zaputile.

Neću vam posebno pričati o deci. Mislim da je to zadiranje u njihovu privatnost, u njihove porodice. Većina ih je izbegla sa Kosova, ne znaju jezik, te zbog toga imaju loše ocene (ali i ne uče). Mogu samo da vam kažem da smo dočekani kao da smo im rod najrođeniji, počašćeni onim šta imaju (naglašeno nam je da ništa ne odbijamo, jer se uvrede te sam popila 3 čaše kokakole, jednu kafu, jedan čaj i ono što mi nije teško palo – jednu baklavu :D – u osam kuća), da su lepo razgovarali sa nama, u jednoj kući smo se i igrale sa najmlađima i da su svi oni sunca moja mala . . . slede fotografije koje same govore za sebe. Nažalost, većina roditelja je bila bolesna (majke pogotovo) te ih nismo sve ni upoznale, ali su uglavnom izuzetno čisti (znali su da dolazimo, pa ako i nije bilo čisto, sredili su) i izuzetno prijatni. Jedna žena je krečila juče, jer im je kuća zaista loša i bilo je sramota . . . Smrzla sam se danas . . . ceo dan se pitam kako li ti ljudi izdržavaju . . . pa, ako neko ima volje da pomogne, ja sam tu uvek . . . na bilo koji način, sve je dobrodošlo, moj mail znate.

Napomena: izabrala sam nekoliko fotografija, uglavnom nasumice, većinu je napravila moja koleginica volonterka, Dragica. Iako izgledaju skoro pa idilično, u sobama je izuzetno hladno, a deca idu bosa i slabo obučena. U jednoj kući živi i po nekoliko porodica, jedna soba = jedna porodica, ponekad i od po desetak članova.

• Nastavnice, nastavnice, a jeste vi nastavnica srpskog?
• Jesam, malo mi fali da završim školu.
• Još uvek idete u školu? (začuđena faca)
• Da, pola diplomskog i završila sam fakultet.
• Pa, koliko imate godina?
• 26
• A gde Vam radi muž?
• Nisam još udata.
• Imate 26 godina i niste udati???
• Da, udaću se kada završim fakultet, ne mogu dok učim.
• Da, imam ja tako jednog strica, ima 26 godina i nikada se nije oženio . .

*******************

… Volonterka je jednoj radionici deci objašnjavala kako ne sme da postoji nasilje u porodici i kako muž ne sme da tuče ženu. Jedan dečak ju je pažljivo slušao, i na pola rečenice zabezeknuto prekinuo. Ovo je njegova reakcija (parafraziram)

• . . . tako da, žena ne sme da se tuče . . .
• Stvarno??? Ni svoja???

:D :D :D

Danas. U jednoj novosadskoj osnovnoj školi. Projekat edukacije i socijalizacije romske dece. Kome se ne dopada, može odmah da zapali sa ovog bloga, obriše ga iz svih programa praćenja ili šta već, jer mi je dosta negativnih komentara i zlobnih prigovora. Neću odustati :) dokle god imam slobodnog vremena. A možda ni tada :)))

Posle uvoda, ko je ostao da čita, samo da kažem hvala, jer smatram to podrškom :) Bila sam danas prvi put i malo sam se iznervirala što mi niko nije javio iz organizacije gde, kako i kada (iako su rekli da hoće), te sam morala sama da se informišem i plaćam taksi do kraja grada iz svog džepa, al ok. Vredelo je.

Kada su me pitali sa kojom starosnom grupom želim da radim, rekla sam da bi mi najviše odgovarala deca od prvog do četvrtog razreda. Bilo je kao ok, može, i kada sam stigla danas u školu, uveli su me u četvrti razred. Međutim, bilo nas je tri i volonterke koje rade sa grupom petog razreda su me zamolile da pređem u njihovu grupu da im pomognem. Posle sam saznala da je ustvari i bio plan da me prebace kod njih u grupu, jer imaju veći broj dece, ali me jednostavno niko nije obavestio. Kao ni jutros u koje vreme i gde da se nađem sa grupom. Ali ok, prvi propust, preguraću. Lepo sam na intervjuu rekla da sam bukvalista, i ako mi kaže nazvaću te u 17h, ja sedim i čekam 17h ;D šta da radim kada sam takva po prirodi . . . no, da se ne zadržavam . . . imam iskustvo sa držanjem privatnih časova i otprilike znam kako i koliko rade deca koja imaju poteškoće u učenju i šta mogu da očekujem od njih. Takođe sam radila (učila) jedno vreme sa dečakom istog mentaliteta i sličnog vaspitanja kao ova deca što su, te nikako nisam bila iznenađena niti nespremna. Naprotiv, mislim da sam se odlično snašla. Radila sam u grupi od četvoro dece, svo vreme dopunske nastave smo prvo učili, pa posle i vežbali srpski. Inače, prijavila sam se i za muzičko (stara ljubav :))) ), nemački i matematiku. Naravno, u petom razredu i sve ostale predmete bih umela da ‘provalim’, osim engleskog, jer mi gramatika nije sveža . . . te se možda ne bih usudila . . .

Zaključak: deca su izuzetno inteligentna, relativno poslušna, ali željna znanja i pažnje. Zaista me čudi da nemaju bolji uspeh u školi (pojedinci) i sigurna sam da je diskriminacija imala uticaja, ali i još mnogo faktora. Iznenađujuće je bilo koliko su me deca prihvatila, devojčice su mi prilazile, grlile me i ljubile, dok su dečaci pokušavali da ostave što bolji utisak. Ok, nova sam, pa mislim da je to i normalno . . . lično iskustvo imam sa decom ometenom u mentalnom razvoju (bila sam u organizaciji humanitarnih akcija za njih ranije, te sam jedno vreme često bila u kontaktu sa njima), te definitivno zaključujem da je to nedostatak pažnje . . . verovatno iz porodice . . . ali nisam stručnjak, te ne mogu da tvrdim, ali eto, po iskustvu zaključujem . . . možda pogrešno . . .

Od četiri dečaka sa kojima sam danas radila istakao se jedan koji je bio izuzetno zainteresovan. Radili smo padeže, počeli smo sa nagađanjem koliko ih ima u našem jeziku, a završili sa prepoznavanjem vokativa u rečenici (moram istaći da deca ne razlikuju imenice od ostalih vrsta reči). Kasnije sam se šokirala kada sam čula da ima mnogo negativnih ocena, osim tri – četiri pozitivne, sve ostale su mu negativne. Zaista je veoma inteligentan i deluje motivisan. Drugi dečak je ponavljao razred, te mu je sve ‘glatko’ išlo. Treći me je potpuno zaprepastio. Ne pamtim kada sam videla dete koje nema autoritet . . . jednostavno mi deluje kao da ima poremećaj u ponašanju . . . ne mogu i ne želim da uspostavljam dijagnozu, ali mi je jednostavno tako delovalo. U toku vežbanja je odgovarao kada je hteo, koji zadatak je hteo, odbijao je da radi i crtao . . . dok nisam rekla da nije fer i da više neću da radim sa njim, okrenula mu leđa i posvetila se ostalima. Malo se uozbiljio i smirio . . . ali generalno nisam zadovoljna. Loše čita i nemotivisan je . . . nažalost i nezainteresovan . . . Četvrti dečak je povučen. Odgovara samo kada ga prozovem i insistiram na odgovoru. Znanje mu je . . . pa recimo solidno . . . iz srpskog. Iz matematike nije umeo da sabere 128 i 1 . . . :(((

Biće mnogo posla sa njima. Nadam se i progresa. Ali ga ne očekujem. Samo jer imam iskustva. To sam i napisala u prijavi, da mi je motivacija za ovaj rad lična satisfakcija i profesionalno iskustvo. Loše sam se osećala zbog toga, jer su ostali pričali kako im je dečiji napredak najvažniji. Ali sam se iznenadila na sastanku kada su rekli da ljudi koji su došli zbog lične koristi (kao što je satisfakcija i uostalom moji razlozi) daju najviše progresa, jer se najviše trude, pa makar zbog sebe, a da oni koji su došli iskljičivo zbog dečijeg napretka se često u startu razočaraju i odustanu . . . i eto. Tu sam gde sam. Prošlo je ok, umorila sam se, verovatno zbog toga što smo u istoj učionici radile nas četiri, svaka sa svojom grupom. I što su deca hiperaktivna, te sam morala dva sata konstantno da ih smirujem i nadglašavam. Ali sam u globalu zadovoljna. I srećna. E da, još nešto. Ako neko ima štampariju ili knjižaru ili bilo šta, svaka pomoć u školskom priboru ili materijalnim sredstvima bi nam dobro došla . . . čula sam da organizacija ima neke prihode, ali da su oni veoma šturi . . . a ja garantujem da nijedan dinar neće otići u tuđi džep inače lomim prste . . . pun mi je k takvih ljudi . . . (mislim da sam pomenula negde da sam izašla iz jedne hum. organizacije kada sam videla koja lova se ‘krade’ tamo, a oni kojim je namenjena ostaju gladni i bosi . . . ). Slučajno sam ponela svesku danas (sa planom da zapišem imena dece i lične impresije) i poklonila sam je jednom dečaku . . . što je još tužnije, pitao je da mu je poklonim, jer nije pisano u nju, a on nema svesku za matematiku . . . da radim i imam prihode kupila bih im ja sveske, gumice, bojice i ostalo, ali nemam . . . pa eto, ako neko slučajno ima mogućnosti neka me kontaktira :)

Podelih moj prvi dan sa vama :) nadam se da nisam bila dosadna . . .

p.s. ovo sam dobila od devojčice iz grupe. Nisam radila sa njom, ali sam iz nekog razlog dobila ‘poklon’. Mislim da znam šta je u pitanju, ali da se ne ponavljam . . . bilo mi je drago u svakom slučaju :)))