Dugo nisam maštala o ovome. Činjenica je da sam trebala biti rođena daaavno davno, jer se ne snalazim dobro u ovom “sadašnjem” svetu. Mada, ko zna kako bi mi bilo i u prošlosti. Možda je budućnost ključ. Mada, kako je krenulo, plašim se iste.

Na moja maštarenja su me podsetili moji drugari Ivana i Voja. Bila sam kod njih u gostima i pozvali su me na jednodnevno skitanje Karlovcima. Hehehe, mislim da su se šokirali kada sam bez razmišljanja prihvatila :)))

Karlovce poznajem relativno dobro. Pre tri godine sam imala praksu tamo i mesec dana sam odlazila u Karlovačku gimnaziju. Uspomene za neku drugu priču. U Karlovce se nije teško zaljubiti. Teško je otići iz njih i onda danima nositi kamen u stomaku.

Otišli smo autobusom do tamo. Dan je bio relativno hladan, bez sunca, što je bilo odlično za fotografisanje. Prošetali smo centrom, razgledali sve šta nas je trenutno zanimalo i uputili se do kafane u koju nas je Ivana odvela :D prave karlovačke ;))) na čašu vina . . .

Zatim smo se uputili ka Kapeli Mira (prođosmo pored Platana koji je pod zaštitom države, jer je star ako se ne varam oko 500 godina) koja je renovirana nekoliko dana pre naše posete. Malo smo lutali, ali smo je na kraju pronašli. Iako su radovi i dalje bili u toku, majstori su nas ljubazno pustili unutra. Sreća je ta, što je Voja apsolvent na katedri za istoriju, tako da sam mnogo saznala o kompletnoj istorijskoj važnosti pomenute građevine. Ceo put do gore i nazad mi je pričao o istoriskim spomenicima u Karlovcima. Nešto sam znala, nešto sam saznala :)

Posle Kapele Mira smo posetili muzej posvećen istoriji Karlovaca, Branku Radičeviću i Miliću od Mačve. Mislim da se kustos veoma iznenadila kada nas je videla :))) pregledali smo školska svedočanstva Branka Radičevića, kao i kopije rukopisa njegovih pesama, videli slike važnijih događaja u Karlovcima kao i fotografije kroz istoriju istih. Na spratu smo pregledali legat Milića od Mačve i prepuni utisaka otišli do kraja ulice.

Posle smo prošetali do Dvorske bašte, koja se nalazi na nekih petnaestak minuta od centra, gde je moja mašta dostigla vrhunac :))) konstantno sam zamišljala aristokratiju kako se šeta tuda, dok se Turci dogovaraju sa hrišćanima na drugoj strani varošice, narod zahvata vodu iz potoka, deca trče, cika, igra . . . divna prošlost. Voja je pokušao kroz osmeh da mi objasni da aristokratije i buržoazije u to doba i nije bilo . . . ali slike u mojoj glavi i dalje žive.

Siđosmo nazad u kafanu, na još koje vino i pre mraka na voz i u Novi Sad.

Bilo mi je divno. Žao mi je što je bilo toliko hladno, ali nismo mogli lepše vreme poželeti početkom februara. Svima od srca preporučujem da posete Karlovce van Grožđebala kada liči na vašar i svi su pijani. Nismo posetili Muzej pčelarstva, nadam se da sledeći put hoćemo.

p.s. ne mogu fotografije da organizujem po redosledu kojim smo išli :/