Ne mogu da zaspim.  Prevrćem se po krevetu i pokušavam da oči držim sklopljene. No, dosadno mi je. Osećam se kao da gubim vreme.

Razmišljam. Planiram. Nerviram se. Ljutim. Nadam.

Kažu: “Pazi šta želiš, možda ti se i ostvari”. Meni su se skoro sve želje ostvarile. Na neki način.

Oduvek sam želela da radim dva posla. Bez zezanja. Sada imam priliku to da iskusim i ne žalim se, naprotiv. Uživam. Samo, sve to ima jednu manu. Ogromnu. Da ne kukam o propratnim, koje postoje isključivo jer živim u Srbiji, ova mana je univerzalna. Nedostatak vremena. Koje povlači nerazumevanje.

(more…)