Danas smo prvi put nakon bolesti i amputacije izašli u pravu šetnju. I to, možete zamisliti, do pijace i nazad :)

Kolica nije lako gurati, ali kada se uvežbate, nije ni teško. Malo mišići, malo tehnika i ide.

Samo, moram da primetim da je izuzetno malo prodavnica prilagođeno osobama u kolicima. Uglavnom je pred ulazom stepenik koji je izuzetno teško preći, jer je potrebno podići kolica. Kada je niži stepenik i uspem, ali viši su mi problem. U ovom slučaju moram da pohvalim DM koji ima ‘uzbrdicu’ na ulazu tj rampu, svaka čast :)

Uglavnom, lepo smo se prošetali, umorili i pazarili povrće za ručak. Nasmejani i srećni što smo živi i što smo zajedno.

A to i vama želimo, od srca!

Osobe koje volim najviše na svetu

Sinoć sam pogledala ovaj film. Sasvim slučajno.

Snimljen je po istinitoj priči, Aleks završava fakultet sa visokim prosekom. Kada roditelji žele da ga nagrade novim autom, on ga uz prezir odbija. Ne ceni bilo šta materijalno i odlučuje da sve to i izbegne. Svoju ušteđevinu od 24000 dolara poklanja u humanitanre svrhe i odlazi u prirodu. Maltene bez ičega. Roditelji ne znaju gde je, nikom se nije javio. Upoznaje, druži se i provodi određeno vreme sa hipicima, ljudima koji skitaju, kao i on i ostavlja predivan utisak na njih, toliko dobar da ga svi vole. Hrani se biljem koje pronalazi u šumi, lovi. S vremena na vreme radi i želi da novcem koji zaraadi ode na Aljasku. To mu je i cilj puta. (more…)

Znam da kasnim, žao mi jeee . . .

Igrali smo se, ispitivali, frizirali, plesali, šminkali, družili, sladili, grlili i ljubili.

Prelep dan sa divnim ljudima i divnom decom.

Bilo nam je prelepo, i volonterima i deci.

(more…)