Na petom mestu od Sunca se nalazi planeta Jupiter, planeta vidljiva golim okom, poznata još i kao Veliki gasoviti džin. Taj naziv je dobio po fizičkim karakteristikama koje poseduje.

Hiljadu puta veći od Zemlje, Jupiter se sastoji iz dva najlakša elementa, od vodonika i helijuma. Oko 86% vodonika, 14% helijuma i male količine metana, amonijaka, vode, ugljen monoksida, etana i još nekih čime više podseća na Sunce nego na Zemlju.

Velika je tajna kako je nastao, jer ima sastav kao i Sunce, ali nije imao dovoljnu masu da stvori unutrašnji pritisak i temperaturu koji su neophodni da bi postojala nuklearna fuzija. Zbog svega ovoga neki misle da je Jupiter neuspela zvezda.

Gasovi od kojih je Jupiter sastavljen su formirali guste šarene slojeve oblaka pastelnih boja, te izgleda kao da ga je naslikao najbolji umetnik. Ovi se nalaze na različitim visinama i najviši beli oblaci su nastali od smrznutih kristala amonijaka, dok se na najnižem nivou koji se može videti, nalaze plavi oblaci, koji svoju boju zahvaljuju kristalima amonijakovog leda. Oblaci sastavljeni od vodonika i kiseonika još nisu pronađeni.

Ova ogromna gasovita lopta sadrži oko 70 procenata celokupne mase Sunčevog sistema.

Orbita Jupiterovog puta oko Sunca je blago eliptičnog oblika i on jedno putovanje oko Sunca završi u 4333 dana, ili skoro 12 godina. Međutim, rotacija oko zamišljene ose mu je najbrža u celom solarnom sistemu i iznosi 9 sati i 56 minuta, tako da jedan dan na Jupiteru traje nešto manje od deset sati.

Gravitacija na Jupiteru je oko 2,4 puta veća nego na Zemlji, tako da osoba teška 70kg na Zemlji bi na Jupiteru imala 168kg.

Velik broj elemenata iz svemira privlači i izbacuje, tako da na neki način čuva mir u solarnom sistemu.

Intenzivna elektro-magnetska radijacija na Jupiteru bi ubila svakog putnika koji bi se zaputio prema njemu. Čovek na Jupiter neće nikada sleteti, jer je gasovita planeta i nema čvrstu podlogu za sletanje i hodanje. Moglo bi se samo spuštati kroz oblake, dok nas ne bi zdrobio Jupiterov atmosferski pritisak.

Magnetsko polje Jupitera je najjače, posle Sunčevog. Balon dug 720 000 000 km, prepun električno nabijenim česticama obavija Jupiter.

Provodljivost magnetosfere stvara fenomen koji ne možemo videti, kada napete nabijene čestice pobegnu. Jupiter ima aurore koje su hiljadu puta moćnije nego ove koje viđamo na Zemlji.

Možemo čuti Jupiterovo magnetno polje. Zvuci koje šalje se nazivaju ‘lavlja rika’ zbog specifičnog zvuka, ali se pored njega mogu čuti i ‘zvižduci’. Oni dođu i prođu svaki sat. Uglavnom zvuče kao smetnje, ali se čuju i definisani zvuci. Buka koja se čuje je uznemirujuća.

Temperatura na spoljnoj strani Jupiterovih oblaka iznosi oko -145 ºC. Temperatura u unutrašnjosti planete može dostići i 24000 ºC.

Jupiter svakako ima najegzotičnije vremenske obrasce u celom solarnom sistemu. Recimo, kiša na Jupiteru pada duplo brže nego na Zemlji i gromovi su mnogo brži i glasniji, a prosečna brzina vetra iznosi oko 500 km/h.

Na ovoj gasovitoj planeti stotinama godina unazad divljaju strašne oluje, jače, veće i snažnije od svih koje poznajemo.

Najpoznatija i definitivno najveća pojava na Jupiteru je njegova Velika crvena pega. Ime je dobila zbog svoje boje koja varira od cigla crvene do svetlo braon. Godine 1665. je otkriveno ovo Jupiterovo najfascinantnije svojsvo – njegovo ogromno crveno oko koje je ustvari golema oluja koja traje već 300 više od godina. To je najveća oluja u solarnom sistemu i veća je oko tri puta od Zemlje. Veličine je 19200 km, a zemlja je 12800 km široka. Vetrovi oko ove oluje se kreću veoma brzo, dok je u centru dosta mirno. Uraganima na zemlji je potrebna voda da bi se formirali, tako da se postavlja pitanje šta pokreće ovu crvenu pegu na Jupiteru. To je kolosalna oluja sastavljena od nasilnih vetrova i munja. Pošto nema vode, mora je nešto održavati. Teorija kaže da je pitanju atmosferski vulkan, ali ona naravno nije potvrđena. Vetrovi u ovoj jedinstvenoj oluji se kreću preko 550 km na sat.

klikni na sliku

klikni na sliku

Jupiter ima i crnu mrlju, koja je uočena 1997. godine i dva puta je veća od Zemlje. Lebdi nad Jupiterovim severnim polom. Ima i mrlje koje se spajaju, nestaju, menjaju boju.

Godine 1979.  je Voyager II prošao spoljašnje magnetno polje Jupitera i otkrio da Jupiter ima prstenove. Nisu kao Saturnovi, ali je svojstvo koje fascinira. Svi džinovski planeti imaju prstenove, koji su nastali otkako se planeta formirala, od ostataka plinova ili od unutrašnjih meseca.

Jupiter ima tri tanka prstena oko ekvatora, koji se uglavnom sastoje od finih čestica prašine. Glavni prsten je oko 30 kilometara debeo i više od 6.400 km širok.

Jupiter ima preko 60 meseca. Neki meseci su veličine planeta, tako da ima sopstveni solarni sistem. Trenutnom tehnologijom i opremom koju posedujemo se ne mogu videti svi meseci tako da se veruje da će ih vremenom još otkriti. Svaki ima svoju posebnu karakteristiku koja fascinira naučnike. Četiri najistaknutija je otkrio italijanski astronom Galileo 1610. godine, te se zbog toga oni nazivaju Galileovi meseci.

Prvi, i najbliži Jupiteru, je Io, aktivno mesto puno vulkana (otkrio ih je Voyager I) koji konstantno izbacuju magmu 200 milja u svemir. Atmosferu se sastoji uglavnom od sumpordioksida. Kartu ovog meseca je nemoguće napraviti, jer se površina konstantno menja. Na vulkanizam utiče Jupiter svojom gravitacijom, jer steže i rasteže površinu Io-a, pa nastaje toplina. Io proizvodi gasove koji sadrže sumpor, a površina žuto-narandžaste boje se sastoji uglavnom od sumpora.

Ganymede je najveći mesec u solarnom sistemu, a prečnikom od 5268 km, pet puta je veći od našeg meseca.
Ima kratere i pukotine na površini koji su nastali od udaraca asteroida i kometa. Pukotine koje ima su nastale širenjem i kontrakcijama površine. Ima slabo magnetno polje i atmosfera mu je od kiseonika.

Callisto je, kao i Ganymede, prekriven kraterima nastalim od udaraca asteroida i kometa, te slično izgleda kao Merkur i Mesec. Prečnik mu je 4806 km. Najveći krater na Callistu se zove Valhalla. Ispod površine ovog meseca se može nalaziti voda u tečnom stanju. Atmosfera se sastoji od ugljendioksida.

Evropa se naziva Jupiterovom ledenom kraljicom. Niko ne zna njen sastav. Izgleda kao da je obavijena pukotinama, kao da se zaledi pa puca. Jako je slična zaleđenim mestima na zemlji. Pretpostavlja se da ispod zaleđene kore postoji tekuća voda u kojoj se može nalaziti neki oblik života. To je jedino poznato mesto, osim Zemlje, koje sadrži tekuću vodu. Teorijski, duboko ispod svoje ledene kore, ona može imati termalne izvore. A prisustvo vode znači jednu stvar – mogućnost postojanja života van Zemlje.

Evropa se rangira kao najmanji od Galilejevih meseca, prečnika 3.130 km i atmosfere koja se sastoji uglavnom od kiseonika.

Najverojatnije su je oblikovali led i vulkani. Kad Sunce postane crveni div, Evropina bi se površina mogla otopiti, a Evropa bi tada mogla biti pogodna za život.

Robot koji će biti poslat na Evropu je DepthX, programiran da samostalno traži bilo kakve oblike života, koji bi po trenutnim planovima trebao biti lansiran 2016. godine, a na Evropu će stići oko 2018. i negde 2019. ćemo sigurno znati da li ima života i van naše planete. Očekuju se primitivni oblici života, slični onima koje vidimo na Zemlji. Otkrića vodenih crva koji žive u potpunom mraku, pod visokim pritiskom, blizu termalnih izvora, ohrabrilo je naučnike u njihovoj teoriji da postoji život na Evropi, jer smatraju da je ovakva sredina upravo primarna na ovom Jupiterovom mesecu.

Sve fotografije su preuzete sa NASA-inog sajta, wikipedije i sa neta.

Poseta planetarijumu from drveni advokat on Vimeo.