Danas smo prvi put nakon bolesti i amputacije izašli u pravu šetnju. I to, možete zamisliti, do pijace i nazad :)

Kolica nije lako gurati, ali kada se uvežbate, nije ni teško. Malo mišići, malo tehnika i ide.

Samo, moram da primetim da je izuzetno malo prodavnica prilagođeno osobama u kolicima. Uglavnom je pred ulazom stepenik koji je izuzetno teško preći, jer je potrebno podići kolica. Kada je niži stepenik i uspem, ali viši su mi problem. U ovom slučaju moram da pohvalim DM koji ima ‘uzbrdicu’ na ulazu tj rampu, svaka čast :)

Uglavnom, lepo smo se prošetali, umorili i pazarili povrće za ručak. Nasmejani i srećni što smo živi i što smo zajedno.

A to i vama želimo, od srca!

Osobe koje volim najviše na svetu

Srećan Božić i Nova 2011. godina :)

Želim vam ljubavi, sreće, osmeha, tolerancije i strpljenja, blagostanja i da vam sve ide od ruke, a da zdravlje bude ono o čemu nećete brinuti.

Ko prati ovaj blog, sigurno zna da nisam zaposlena i da nemam redovan izvor primanja. Nažalost, nemam nikakav izvor primanja trenutno (nadam se da će se uskoro promeniti). Ponekad nešto honorarno uradim, ali to nije velika svota novca koju zaradim + ne isplaćuju mi posle obavljenog posla, tako da se desi da čekam i mesecima na novac. Shodno tome, nisam u prilici da si priuštim ‘velike’ investicije. Naime, šta je u pitanju. Već izvesno vreme želim da kupim blender, mikrotalasnu pećnicu i pizza pekač. Blender sam kupila početkom godine, jedan od skupljih. Kad kupujem, ne volim da uzmem proizvod kojim neću biti u potpunosti zadovoljna. Ili kako moja mama uvek kaže: “Nismo dovoljno bogati da kupujemo jeftine stvari”. Mikrotalasna i pizza pekač još nisu došli na red. (more…)

Izvesno vreme nisam razmišljala o detinjstvu . . . verovatno od posta Moja mama divno priča svake noći. Ne bih se pokušala ni večeras setiti detalja i čeprkati po uspomenama, da me Miss Cybernaut na twitteru nije podsetila na to . . .

(more…)

Svim mojim prijateljima pravoslavcima čestitam najradosniji hrišćanski praznik, Božić!

Pre otprilike mesec – dva je navratio drugar do mene, da uzme neku muziku iz moje kolekcije i da mi donese stripove. Usput je doneo masu stvari, nešto sam mu i rekla, pa zaboravila, a nešto je doneo samoinicijativno. Uglavnom, čačkali smo po računaru, pričali, pili sok i oduševljavali se onim što imamo. I tako, doneo on meni gomilu stvari ( 32 Gb) i prebacujemo i pričamo kad ugledah Storytellera. Umalo se nisam onesvestila od sreće :D

• Imaš Storytellera???
• Da, što?
• Kako što, pa ja sam odrasla uz Stortellera, ladno imam leptiće u stomaku od neverice i sreće!!!

O da :) Goblin mi je doneo Storytellera, ruke i računar i diskovi mu se pozlatili :))) Jedva sam čekala da ode da mogu da gledam :D No, i nije baš tako bilo. Kada je otišao, gledala sam nasumično, sve epizode sam otvarala i na preskok gledala. U sećanju mi je ostala Lucky boy i nju sam i tražila. Nema kome se nisam hvalila, i mogu vam reći da dosta ljudi nije čulo za Storatellera, što me je baš razočaralo. To je serija koja je snimana po narodnim pričama iz Nemačke i Rusije (koliko sam dosad mogla da zapazim), urađene na potpuno prihvatljih način, za decu, ali i odrasle. Sećam se da sam jedva čekala narednu epizodu kada sam bila mala, da sam se bojala u određenim momentima, da sam želela psa koji govori, kamin i zamak, i naravno, čitala sam narodne priče kao luda :)

Kada sam videla špicu i muziku, umalo nisam zaplakala :) Muzika mi je fascinantna, ma nemam reči. Nisam stigla da ih pogledam onda, ali sada imam vremena i već tri dana gledam. Izgleda da su to priče za laku noć, jer ja odgledam jednu i počnem drugu i obavezno zaspim, koje god doba dana da je. Tako da ne uspevam više od dve dnevno da pogledam, ali mi je i to super. Od srca preporučujem :)