Trebala sam biti rođena u XIX veku. Znam to odavno. Postala sam sigurna dok sam spremala ispit iz srpske književnosti XIX veka. Ali da živim u Novom Sadu. I da imam lepu kuću i mnogo knjiga. I kočije, ako može. I mnogo sveća, i fenjera, pa da čitam i uveče. A da mogu da ležem da spavam oko 22h i da ustajem u 8h da pijem belu kafu i doručkujem domaći hleb sa pekmezom. Pa posle doručka da odmaram na terasi i igram se sa psom. Nakon ručka da idem u špacirung sokakom i sretnem Lazu Kostića koji mi se diskretno nakloni, naivno flertuje sa mnom i dođe uveče zajedno sa svojim prijateljem iz detinjstva Jovanom Jovanovićem Zmajem na štrudlu s makom, čašu vina (domaćeg) i unterhaltung. (more…)
