Naiđe period kada mi je teško. Kada ne mogu misli da sastavim, kada suze idu same od sebe, kada se trudim da shvatim neshvatljivo. Naiđe period kada klonem, kada padnem, kada nemam snage da se borim i kada potvrdim da jednostavno nisam rođena za ovaj svet. Ne znam kako je drugde, možda nisam ni za neki drugi. Ko zna. Tada uranjam u svet knjiga. Uglavnom. Ili u svet youtube-a.

Ne znam zbog čega, ali me smiruje muzika. Ne bilo koja. Isključivo pevanje ili ples izuzetno talentovane dece. Tako da, kad god mi je teško, visim na yt i gledam bgt i slične emisije i oduševljavam se. Toliko je talentovane dece, toliko snova i toliko želja . . . koje će se, u to iskreno verujem, sigurno ostvariti.

Zato želim da podelim sa vama nekoliko snimaka na kojima izuzetno talentovana deca pevaju. Čisto, neiskvareno, dečije, puni ljubavi. Onako kako bih volela da je ceo svet izgrađen. (more…)

Priključih se muzičkom blogu koji je napravio Ivan, slobodno ga posetite i ukoliko želite, možete i sami postati krojači istog :) potrebno je samo da se registrujete, odaberete bend (i pesmu) i počnete :)))

Pa, slušamo se!!!

Sve je počelo negde na proleće, kada mi je Ljiksi rekla: “Maco, udajem se”. Ljiksi je moja drugarica iz srednje škole, studirale smo zajedno i nekako se znamo ‘sto godina’. Jesam se iznenadila, iako se to već moglo očekivati. Ona i njen momak su kupili stan, žive zajedno i to je bilo nekako logično da će se to desiti. Kada? Reče u septembru. Tada je to izgledalo daleko. Nismo više pominjale, niti ona, niti ja. Do slave, Svetog Ilije. Ovo je druga godina kako idem kod njih na slavu u jedno vojvođansko selo, početkom avgusta. Iskreno sam oduševljena što tamo slave slavu, to je stara porodična kuća u kojoj niko ne živi, i duh toga što mi ne možemo da doživimo u gradu se tada probudi makar na kratko.

Rekla mi je da planira da me pozove u svatove. Mislila sam da možda i   može da me izuzme, s obzirom da su kupili stan i da su u kreditima, ali nije htela ni da čuje! “Ti si mi među prvima na spisku, nemoj zezati!”, prekinula me je. Ok, znači da počnem polako da planiram.

Njena sestra me je nazvala nekoliko dana posle slave da se konsultujemo oko devojačke večeri. Ukoliko ona ne bude imala neku inicijativu, dogovorile smo se da joj nešto napravimo. Tu sam pokušavala da saznam koje bi drugarice eventualno zvala i slično, da ne dužim, nije bilo jednostavno iz nje izvući bilo koji podatak, a da ne posumnja. Njena sestra je dogovorila ‘muziku’ i ostalo bismo lako sredile. Svadba je zakazana za sledeću subotu, pozivnice podeljene i poslate, a mi čekamo.

Ljiksi me je nazvala juče popodne i pozvala me kod nje na devojačko veče :D dakle, sama je sredila veći deo posla tj goste – što je i najvažnije. Poznajem devojke sa kojima se druži, ali samo preko Ljiksinih rođendana  na kojima smo se sretale. Javila sam njenoj sestri, ona momcima koji će svirati i sve je ok. Nikada ranije nisam bila na devojačkoj večeri (ustvari, jesam mnogo puta, samo se to nije zvalo tako), te sam bila van sebe :))) Šta ću obući, da li suknju, jel hladno za suknju i slične stvari (sigurno svi znate o čemu govorim). Obukla sam suknju i crnu majicu na kraju i debelo se prešla, jer sam ispod imala helanke pa sam se skuvala . . . a i svi su bili u farkama, tako da . . . no, baš me briga, meni je bilo ok u suknji, tako napirlitanoj :)

Stigla sam tamo oko 20.30h, a Ljiksina sestra je trebala da stigne oko 21h. Sa muzikom. I, zaista, u 21h zvoni ona, a posle nje i dva harmonikaša . . . ijuju! Ne da se iznenadila, prvo nije htela da im otvori :D ali je posle bilo veoma veselo, pogotovo što su sve njene drugarice (osim mene) folklorašice, te su se super snašle . . . Slavlje je trajalo četiri sata, pa smo se razišli kućama. Ja se nešto razboleh, nadam se da ću da ozdravim do subote :) a u subotu svatovi i to ne u Novom Sadu :) o tome naknadno!