Pre otprilike mesec – dva je navratio drugar do mene, da uzme neku muziku iz moje kolekcije i da mi donese stripove. Usput je doneo masu stvari, nešto sam mu i rekla, pa zaboravila, a nešto je doneo samoinicijativno. Uglavnom, čačkali smo po računaru, pričali, pili sok i oduševljavali se onim što imamo. I tako, doneo on meni gomilu stvari ( 32 Gb) i prebacujemo i pričamo kad ugledah Storytellera. Umalo se nisam onesvestila od sreće :D

• Imaš Storytellera???
• Da, što?
• Kako što, pa ja sam odrasla uz Stortellera, ladno imam leptiće u stomaku od neverice i sreće!!!

O da :) Goblin mi je doneo Storytellera, ruke i računar i diskovi mu se pozlatili :))) Jedva sam čekala da ode da mogu da gledam :D No, i nije baš tako bilo. Kada je otišao, gledala sam nasumično, sve epizode sam otvarala i na preskok gledala. U sećanju mi je ostala Lucky boy i nju sam i tražila. Nema kome se nisam hvalila, i mogu vam reći da dosta ljudi nije čulo za Storatellera, što me je baš razočaralo. To je serija koja je snimana po narodnim pričama iz Nemačke i Rusije (koliko sam dosad mogla da zapazim), urađene na potpuno prihvatljih način, za decu, ali i odrasle. Sećam se da sam jedva čekala narednu epizodu kada sam bila mala, da sam se bojala u određenim momentima, da sam želela psa koji govori, kamin i zamak, i naravno, čitala sam narodne priče kao luda :)

Kada sam videla špicu i muziku, umalo nisam zaplakala :) Muzika mi je fascinantna, ma nemam reči. Nisam stigla da ih pogledam onda, ali sada imam vremena i već tri dana gledam. Izgleda da su to priče za laku noć, jer ja odgledam jednu i počnem drugu i obavezno zaspim, koje god doba dana da je. Tako da ne uspevam više od dve dnevno da pogledam, ali mi je i to super. Od srca preporučujem :)