Danas je Msanko ostavio link do jednog teksta čiji mi je naslov privukao pažnju.

Što umiruje ljubomorne žene? (more…)

• Ahahahahahaha . . . Aaaaahahahahaha . . . koji sam ja jbni mazohistaaaa . . . aaahahahaha!

Noćna tišina se grubo cepala pod bahatim sečivom preglasnog smeha.

• Mator konj aaaahahahaha a još nisam naučio lekciju . . . aaaahahahahaha! Tako mi i treba . . . aaahahahaha . . . !

Svetla na komšijskim prozorima su bila sve prisutnija. Smeh je smenjivalo bolno jecanje.

• Neeee . . . ne mogu još jednom da podnesem . . . ovaj put ću te izvaditi . . . znam gde si i ne trebaš miiiii . . . stomak mi je opet ukočeeeen . . . (more…)

Neću da patetišem. Kada mi dođe da ovako puknem, kažem sebi: “Let it go”. I čvrsto odlučim da ga pustim. Ali ne mogu. Džabe kad ne mogu.

Dosta je prošlo. Otprilike godinu i po dana. Loša sam sa datumima. Svaki put sam mu promašila Slavu. Sreća pa nisam rođendane. Ne bi mi zamerio, ali si ne bih oprostila. (more…)

Sigurna sam da je mnogo devojaka imalo ‘nepristojnih ponuda’, ali mislim da sam ja jedina koja ih dobija od drugova . . . što me strašno boli i vređa. Srećom, nije ih bilo mnogo. Nedavno mi se desila jedna, koja me je podsetila na niz situacija od ranije . . . (more…)

Slučajno naleteh na ovaj video . . .

Iskreno, rasplakah se. Toliko volim životinje, da i dalje patim za ljubimcima koje su roditelji poklanjali uglavnom kada odem na more. Slika ovog lava i njegovih bivših vlasnika me je zaista emotivno dotakla. Koliko samo životinja može da se voli. A koliko tek životinja može da vas voli.

Hvala Čaroliji na pronađenom snimku na YT :)))

Verovatno će mi ceo život nedostajati matura iz srednje muzičke škole . . . Da samo znate koliko sam se borila . . . na kraju mi je dosadilo, umorila sam se, ucenjivali su me sa neopravdanim časovima, razrednim ispitima, profesorica klavira me je tukla po rukama, jer sam ceo život svirala harmoniku i za klavirom nisam imala pravilan položaj ruku . . . i ispisala sam srednju muzičku i završila srednju ekonomsku . . . završila sam prvi srednje u obe, drugi sam dogurala do februara . . . tajno sam se ispisala, jer mi drugarice iz muzičke škole nisu dozvoljvale da to učinim . . . mnogo su me bodrile . . .odvajale svoje vreme da bi mi pomogle da nadoknadim gradivo. Hvala im do neba.

U početku sam plakala mnogo . . . kada sam upisala književnost, to je bila moja druga solucija . . . prva je bila muzička akademija, ali sa tolikom rupom u znanju nisam smela da se usudim da spremam prijemni . . . bilo mi je teško i bila sam tužna. Godinama. Više nisam tužna, ali mi je i dalje teško.

Operaciju trijumf nisam pratila do pre dve – tri nedelje. Ne sećam se tačno zbog čega sam i počela. Nemam prevelika interesovanja za te vrste emisija tzv reality show-ove. Ali sam videla koliko oni rade i koliko imaju prilike i šanse da iskoriste talenat i ispune san . . . samo da je malo drugačija situacija kod mene, da me život nije naterao na to na šta jeste, prijavila bih se sigurno . . . barem da pokušam, da znam da sam si pružila priliku.

Ponovo su objavili konkurs za prijavu na njihovu akademiju. Možda nećete tamo dobiti znanje iz teorije, ali će vas definitivno naučiti da koristite ono što ste dobili rođenjem. Pružite sebi priliku. Kada je ja već nemam.

Sajt za prijavu   ovde

Morala sam ovo da dodam :)))  uživajte

U početku ga nisam doživljavala kao osobu. Samo glas. Slušam i volim potpuno drugačiju vrstu muzike. Ali umem da prepoznam kvalitet. A njegov glas ga je zaista imao. Pažljivo izvajan, “ispevan”, razvijen, školovan glas. Mada, mislim da sve to ne bi bilo to da Toše nije imao dušu. Osoba koja je uspevala jednako da voli ovaj naš napaćeni Balkan, ali što je još fascinantnije, i njega je ceo Balkan voleo. I sigurna sam da ga i dalje voli.

Studena (u našem prevodu Ledena) je bila prva njegova pesma koju sam čula. Čim se pojavila postala mi je omiljena. Svi su me zezali kako je ta pesma napisana baš za mene, jer ko me ne poznaje može o meni steći utisak da sam namrgođena i nepristupačna, uobražena i namćorasta.

Dok sam radila na radiju, sledeća pesma je barem jednom morala u etar u mojoj smeni. Uz nju sam se isplakala nebrojeno puta :)

Ništa više nisam slušala, nijednu pesmu nisam znala. Koju godinu kasnije je moja drugarica radila intervju sa njim za televiziju na kojoj je bila zaposlena i dobila od njega cd na poklon. Dala mi je da ga preslušam. I jesam. Ima pesama u kojima ne blista. U kojima ne pokazuje ni deo svog rada i talenta. Ali ima i pesama u koje je udahnuo dušu i na momente im dao karakter, lik, život. Pesme koje dišu sa njim, pesme koje su počele da dišu i sa mnom.

Nikada nisam bila na njegovom koncertu. Verujem da mi se ne bi dopalo. Ipak mi energiju uliva brži i jači zvuk, ne mogu samo da stojim i da mašem rukama ili upaljačem. Ali volim njegov glas, punoću i lepotu koju pruža pevanjem, i ljubavlju koju je uneo u isto, energijom i pozitivnošću.

Žao mi je što ga nema više kao čoveka, kao i svakog mladog i perspektivnog čoveka koji ovako tragično izgubi život. Ali mi je takođe žao što neću više biti u mogućnosti da čujem nove pesme koje bi izvodio sa ljubavlju i lakoćom, sa osmehom i optimizmom.

Studena

Tajno moja

Igra bez granica

My little one

Čovek koji je voleo sve ljude. Čovek koji se ne može opisati rečima.

Toše Proeski, nedostaješ mnogo. Neka ti je večni mir.