September 20th, 2008
Svadba
Danas je venčanje i svadba, kao logičan nastavak devojačke večeri. Rekoh ranije da sam se prehladila. Pila sam šumeće aspirine, c vitamine i gvožđe, čajeve vruće supice, čak sam i narodnu medicinu probala: jela sam luk! Nije vredelo, sad mi je još lošije nego pre neki dan, počele su i uši da me bole, što i nije čudo, jer sam prošle godine imala upalu ušiju tri meseca i nisam htela da odem kod lekara, pa sam završila na penicilinu, te su mi sada uši osetljive, uf, užasan bol. Uglavnom, nisam otišla u svadbu, jer je u Somboru, daleko je i ako mi se sloši (što je vrlo verovatno) ne mogu odmah da se vratim kući. Ne da mi se da odem u Sombor ove godine, pa to ti je. Jako mi je žao zbog Ljiksi, sinoć smo se čule, kaže da je nekoliko njenih drugarica otkazalo i da je tužna zbog toga :( Ne znam šta da kažem osim da to može samo meni da se desi i nikom više. Sreća pa sam joj poklon odnela ranije, da se još zbog toga ne jedim. Marfi ili šta god već, nije lepo od njega. Otići ću ja u Sombor, najmanji je to problem, još pre godinu dana sam rekla da ću otići kada sam čitala Vinaverove Zanose i prkose Laze Kostića i plakala na kraju kada je Laza ostavio u testamentu svoj kaput siromašnom ali vrednom studentu. Otići ću i obići kuću u kojoj je živeo sa ženom koju ne voli, koju je oženio samo zbog novaca, a i dalje u sobi sanjao nju koju je utkao u večnost preko svojih pesama i svog dnevnika. Ali Ljiksina svadba više nikada neće biti i na nju više ne mogu otići. Eto kakve sam ja sreće.
(sada me je zvala da mi kaže da poslepodne ide jedna devojka za Sombor, pa ako mi bude bolje da me poveze. Ne verujem da će mi biti bolje :((( )
