Negde 2003. ili 2004. (a možda i 2002. ne mogu tačno da se setim) je u NS bio organizovan jednodnevni festival, ako ga mogu tako nazvati, na kom su svirali bendovi (možete videti na slici i koji), između ostalog i Debeli precjednik, koji su tada prvi put svirali u Novom Sadu, a mislim i u Srbiji uopšte. I, devojka koja je to organizovala (ulaz je bio besplatan, ali ograničen) je mene i jednu moju drugaricu pitala da budemo u hostingu, doći će bend iz Sarajeva Skroz i bend iz Osijeka, Debeli precjednik, pa da ih ‘zbrinemo’. Ja oduševljena, godinama slušam ‘Debele’, a sada ću ih i upoznati, ma extra, plus ću biti plaćena za to, odlično. Ne znam iz kog razloga, ali smo morale u 10h da budemo tamo. Ja na posao nikad ne kasnim, u 10.00h smo se nacrtale u Petrovaradinu, u Enteru tadašnjem (nemam pojma kako se taj klub sada zove, ali verujem da znate na koji klub mislim, i da ne znate, nema veze). Blejale, popile kafu, oko podneva je počelo da stiže piće za backstage, osoblje i učesnike :D što je bilo odlično, samo nije bilo dobro što je tako rano stiglo. Odmah smo počeli da pijuckamo, vreme nekako prođe i dođe 17h kada stigoše momci iz benda Skroz. I eto, pripadoše meni i ja sam otišla sa njima (do stana u kom će prespavati da ostave kofere, pa do Ribarca na večeru, pa nazad za Petrovaradin, što nije bilo nimalo lako, jer su doputovali kombijem, a ja nisam vozač :D no, snašli smo se. Moram reći da su izuzetno fini i kulturni momci, sa manirima i svime što sam mogla i što nisam mogla od njih očekivati. Svaka čast). Malo mi je bilo krivo što ću propustiti da bolje upoznam Debele . . . ali šta sad da radim. U koliko sati smo stigli u Enter pojma nemam, znam samo da je bilo prepuno i da smo jedva ušli (ne mogu da pronađem akreditaciju sada da je skeniram, a kao da sam je negde skoro videla, no imam jednu propusnicu, skenirah je – pogledati ispod teksta) i naravno, odmah u backstage. Tu se upoznah sa članovima benda Debeli precjednik i veoma iznenadih kako su ‘mladi’. Iskreno, do tada sam gledala Hladno pivo i KUD Idijote uživo, te sam očekivala ljude koji će biti barem 15 – 20 godina stariji od mene, kad ono, maltene vršnjaci. Blesavi totalno. Pili smo pelinkovac iz čaša od 2dl, pokloniše mi cd, siti se nasmejali i napričali i nasvirali/napevali posle . . . Prošao koncert, u backstageu ostalo pića brdo, setim se ja mog drugara (neću navesti ime, zvaću ga po nadimku Debeli, spominjala sam ga u ovom postu – nadam se da neće biti konfuzno zbog naziva benda) Debelog i razmišljam kako da ga uvedem u backstage pored obezbeđenja. Mogu da izmem akreditaciju od nekoga (ako mu dam moju, ja ću ostati napolju), da ga provedem i da vratimo akreditaciju. I pitam ja jednog člana benda Debeli precjednik da mi da akreditaciju da uvedem druga i vratiću mu i lik mi da, nema frke. Odem ja po Debelog, uđemo mi, a on mrtav ladan, sa onom akreditacijom oko vrata (na kojoj je pisalo ‘član benda Debeli precjednik‘), sedne u separe gde su se nalazili članovi benda Debeli precjednik. Seo čovek, uzeo cugu i uživa. I nema pojma sa kim sedi. Sela i ja kod njih i svi se opet raspričali, oni umiru od smeha, ovaj ne konta i pita njega basista (parafraziram): “A iz kog si ti to benda?” i smeška se, a Debeli ni manje ni više, gura mu onu akreditaciju pod nos i kaže: “Pa iz Debelog precjednika, zar ne vidiš šta piše?”, svi u separeu plačemo od smeha. Nastavlja basista: “Stvarno, a šta sviraš?”, i Debeli mu mrtav-hladan i sav važan odgovara: “Bas”. :D

Posle kolektivnog plakanja od smeha smo mu objasnili zbog čega se smejemo, pa se onda i on smejao sa nama . . . :D

Uglavnom, zbog ove dogodovštine sam sve ovo i pisala . . . rekla sam Debelom da ga više nigde ne uvodim :D jer od toliko mesta, on baš tamo da se uglavi . . .

A zašto u posveti na cd-u piše Mariji vegeti ću ispričati nekom drugom prilikom :D

posveta na cd-u

propusnica, strana 1

propusnica, strana 2