Potrebno je:

• 8 paprika
• 8 krompira srednje veličine
• dve glavice crnog luka
• suncokretovo (ili maslinovo) ulje
• vegeta/so, peršun, biber
• za prilog pavlaka i paradajz ili salata koju volite

Kako pripremiti?

• sitno iseckati i izdinstati crni luk
• krompir oguliti, iseckati na kockice i skuvati (voditi računa da se ne prekuva)
• sjediniti luk i krompir, dobro promešati, dodati začine i malo ulja
• napuniti paprike i poslagati ih u tepsiju
• odgore sve zaliti uljem (ne previše!)
• peći na 200 stepeni oko 30-40 minuta
• poslužiti s pavlakom i salatom
• njam!

Život mi se u septembru prošle godine okrenuo naopačke i osećala sam se baš kao da sam ispala iz tobogana u bazen. Nisam pojma imala gde se nalazim i kako ću funkcionisati. Sve se promenilo. Prošlo leto sam  provela bezbrižno, sama u stanu, kuvala kad i ako mi se kuva, spremala kada vidim da ima potrebe, gledala filmove, raduckala, družila se, čitala blogove i sećam se da sam se ‘čeličila’ otporom prema uključivanju klima uređaja. Uključivala sam ga samo ujutru kada me je vrućina budila. Sada, godinu dana kasnije, kuvam svaki dan, ponekad i dva jela, jer postoji određeni režim ishrane, film pogledam jednom mesečno ili jednom u dva meseca, jer retko mogu da odvojim vreme za isti, spremam svaki dan, prostoriju po prostoriju i dok obrnem krug, opet je sve prljavo, blogove ne čitam uopšte jer ne stižem, a kada pronađem vremena da ih čitam, uglavnom “zaglavim” na jednom, jer pokušavam da nadoknadim propušteno . . . i tako u krug. Klima nam je uključena 24/7.

I, šta da kažem, osim da se ne žalim. U životu sam upoznala mnogo ljudi i sa mnogo sam bila dobra. Kad me zvrcnu u 23h da treba da se pomogne oko pismenog iz srpskog za sutra ili šta god, uvek sam bila tu. Šetnja, druženje, višesatno jadanje preko telefona, uvek sam pomerala obaveze, jer su prijatelji ipak prijatelji. Sada, kada nemam vremena ni kod frizera da odem, kada se budim nervozna jer sam neispavana i uplakana od sinoć, kada mi je podrška najviše trebala, većina ljudi koji su se nazivali prijateljima su me osudili i naljutili se. Svoje slobodno vreme, kog imam zaista malo, uklapam najbolje što mogu i trudim se da prioriteti ne zaguše sve ostalo. A osudili su me ljudi koji imaju godina otprilike koliko i ja, a dnevno ne dignu ništa teže od kašike.

Poenta cele priče je da sam dezorijentisana već skoro godinu dana, ali da sam ugledala na koju stranu idu mehurići. Samo da sakupim snage i isplivaću. A sada vidim ko su mi prijatelji, poznavala ih lično ili ne, videla jednom ili svaki dan. Tako da, hvala svima što ste me napustili dok je vreme. Mogli smo ceo život zaglaviti zajedno, a da ne ja tupava, ne skontam da ste me iskorišćavali. Cheers!

Uglavnom, preukusno je, jednostavno za napraviti i preporučujem da probate :)

Potrebno je:

• belo meso
• pola glavice belog luka (5-6 čenova)
• 1dl ulja
• 2-3 kašike brašna
• malo vegete
• kocka za supu
• 2dl mleka
• 2dl vode
• pola kisele pavlake

Priprema:

Belo meso skuvati u vodi (koja se može posoliti, mi izbegavamo so iz privatnih razloga), izvaditi, iseći na zalogaje i ostaviti sa strane. U drugu šerpu sipati ulje i propržiti sitno iseckani ili izgnječeni (na onu spravicu) beli luk, te dodati brašno. Kada se brašno proprži sipati mleko i vodu, zatim kocku za supu, vegetu, peršun  i malo majčine dušice (ona nije neophodna) i mešati dok se ne zgusne. Zatim dodati meso i kuvati još nekoliko minuta. Kada se servira umešati malo pavlake i to je to :) Ukusno je sa pireom, testeninom, i može se kombinovati maltene sa svime. Neko stavlja i sirće ili limunov sok, ne preferiram, jer ne volim :)

Vreme za koje se pripremi je manje od 30 minuta.

Uživajte!

EDIT:  Ovaj recept je objavljen i ovde.

Sadašnjost je iz moje perspektive potpuno drugačija. Devojčice se ravnopravno školuju i postižu jednake rezultate, devojke, kao i momci završavaju fakultete i dobijaju stalne poslove na radnim mestima zajedno sa muškarcima. Radno vreme je za oba pola jednako, kao i plata. Neću ulaziti u pitanja ravnopravnosti, mobinga, polne diskriminacije koja postoji, jer ne planiram da pišem o tome u ovom postu.

Dakle, ako uzmemo za primer jednu klasičnu porodicu danas, poslovne obaveze su jednake. Oba supružnika su zaposlena, zarađuju i materijalno doprinose zajednici u kojoj žive. To je ono što se promenilo u odnosu na prošlost kada žene nisu imale priliku da rade i zarađuju. Ono što je ostalo isto je da su svi kućni poslovi ostali na ženama. Kuvanje, peglanje, higijena stana/kuće i briga o deci su uglavnom njene obaveze. To je ono što me iritira. Ako je pitanje egzistencije u materijalnom smislu olakšano muževima, zbog čega nije i drugi deo poslova podeljen?

Nedavno sam otišla kod druga na rođendan. Sticajem okolnosti je tamo bio njegov stariji brat, koji je oženjen i ne živi sa njima već nekoliko godina, pored kog sam slučajno sela. Malo po malo smo se raspričali. Primetila sam da im je kuća kompletno ukrašena ručnim radovima koje je napravila njihova majka, te sam je pohvalila. Tada je on počeo da priča o svojoj supruzi. Tačnije da je ogovara u negativnom kontekstu. Kako ne kuva svaki dan, kako je on prinuđen da ponekad ispegla svoju majicu, kako im je nered u kući. “Znaš”, rekao mi je vidno ogorčen, “desi se da dođem sa posla i zateknem poruku na stolu u kojoj piše kako je otišla da radi (u drugu smenu – prim. drveni advokat) i da ništa nije skuvala, već da imam spremljen sendvič u frižideru! Pa, ja bih da jedem kuvano posle posla, kad se vratim umoran! To se kod moje mame nikada nije desilo!” Prva emocija koju sam osetila je bila sažaljenje. Žao mi je bilo čoveka koji je gladan. Kako je nastavio sa pričom a ja sa razmišljanjem o situaciji koju mi prepričava postalo mi je jasno da on ništa ne radi u kući. Njegovo je da ode na posao i donese platu, a njeno da isto to učini, plus da vodi računa o kući. Vrhunac je bio kada je rekao da je znao da će tako biti da je ne bi ni oženio. To mi je bilo previše. Nisam htela da ulazim u raspravu, ali sam kasnije razmišljala o rečenom.

U čemu je problem?  Vaspitanje ili egocentričnost? Navike? Predrasude? Nacionalno ili rodno nasleđe? Šta mu daje za pravo da očekuje da ga njegova “slabija/lepša” polovina služi? Da li joj je predodređeno da pored posla na kom zarađuje ima i “posao” u kući?

Nedugo nakon toga sam se ponovo susrela sa istom pričom. Devojke su konstanto pod lupom. Da li ume da kuva? Kakva je domaćica? Kakve su joj navike po pitanju urednosti i higijene? E pa, ako tako gledamo, maltene se nijedan ne bi trebao oženiti. Ne znam nijednog muškarca koji vodi kompletnu brigu o kuvanju i higijeni kuće, peglanje i da ne pominjem.

Pitam se, da li ulazak žene u brak i stvaranje porodice ili početak nove zajednice nosi sa sobom i okove očekivanja bračnog druga koja se ne smeju izneveriti? Ako je tako, brak će me zaobići. Ne zato što ne umem da kuvam, peglam, spremam i ostalo, već zato što neću da služim nekog ko se na taj način odnosi prema meni.

Ukoliko imate određene namirnice u kući i ne znate kako da ih uklopite, ovaj sajt će biti savršen za to. Uz minimalno poznavanje engleskog jezika koje vam je potrebno da biste razumeli šta piše, otkačite namirnice koje imate u kući i prepustite sajtu da ih ‘smiksa’ za vas :)

Takođe, na sajtu možete pronaći različite savete u vezi sa svakodnevnim poslovima u kuhinji.

Nisam probala, ali ko proba neka javi kako mu se dopada :)))

Dodala bih sajt koji je skupio recepte iz mnogo zemalja sveta . . .

Zove on u petak popodne sa sela i kaže da je bolje da ja odem da prespavam tamo, pa da počnemo rano, nego da se cimam ujutru . . . pa reko’ jeste vala. Ubacim u torbu mp4, mob i zapucam na selo. Osam km od Novog Sada. Kao i da nisi na selu (nemam tamo baku ni deku, to je kuća koju su moji roditelji napravili). Stigla sam negde posle 21h, ušla u moju sobu, kad ono nije uragan bio, štaviše, sređeno sve :)))

Poigram se sa decom (bratovljevom) i ubacim u krevet koji je mnogo udobniji od ovog mog skrnavog fejkerskog kreveta ovde. I zaspim u ponoć :D Da, ni ja ne verujem , ali nisam imala nikakvu zabavu, tv nemam u sobi, stari računar sam poklonila bolnici, mp4 je zakazao na puštanju filma koji sam mislila da pogledam, tako da mi nije preostalo ništa drugo nego da spavam. Milina.

Probudi me tata oko 7h, ustanem čila, odmorena. Obučem se i u traženje celerovog lista po selu. A oni kao da im tražim ptičijeg mleka. Prvo što sam na selo otišla u patikama, pa sam obula neke mamine papuče koje su me žuljale (od tri para papuča koje sam menjala u toku dana sam ‘zaradila’ osam žuljeva na različitim mestima na stopalima. Scholl je izvikan. Nigde Kineza kada trebaju, da sam naišla kupila bih kod njih neke papuče a ove bacila u pm), drugo, slali su me svuda po selu, idi pitaj u onu kuću tamo pored apoteke, oni imaju, naravno da im je nestalo baš malopre i tako na nekoliko mesta. Sat vremena sam lutala po selu i nađem na kraju u prodavnici povrća nedaleko od naše kuće :D ne znam kako mi nije palo na pamet ranije da tamo pogledam.

Nismo se gnjavili ljuštenjem paradajza, već smo kupili već pasiran, kako oni kažu, čorbu. 150 litara (malo li je?). Tako mi svake godine. Kupusa tata kupi i po 300kg pa stavljamo da se kiseli :))) a obavezno na proleće bacimo 200kg :))) paprike sam prošle godine ispekla 150kg, morali smo da kupimo novi zamrzivač, jer nije moglo u jedan da nam stane. Tako da sada imamo tri zamrzivača i jedan mali na frižideru. Kako tata kaže, bolje da ima nego da nema. Nego, da ne dužim. Ja se vratila sa celerom i paprikom, kad ono ‘čorba’ u oraniji, vatra podložena. Ubacili smo malo celerovog lista i paprike i to je izgledalo ovako

Dok se to polako zagrevalo mi smo prali flaše. Koliko god da smo ih oprali kad smo potrošili paradajz od prethodne godine, opet su prljave. A ja vidim svaku tačkicu, još perfekcionista, pa je meni pranje išlo malo sporije . . .

Dok smo mi prali flaše, čorba u oraniji je polako počela da vri . . .

Zatim malo više da vri . . .

Bitno je mešati je, da ne bi ‘uhvatilo’ po dnu . . .

Zatim je tata dodao (oko 50 litara je jedna ‘tura’ u oraniji, dakle oko 40 litara smo dobili po turi) konzervans i so. Mislim da je stavio oko 300 – 400 grama soli i tri konzervansa.

Zatim se još malo kuva i sipa u flaše. Treba paziti da se ne ukuva suviše, jer će biti previše gust. Mada, moja mama voli kad je malo više gust paradajz sok. Kada se sipa u flaše, treba u svaku sipati prvo malo, da se flaša ugreje, da ne bi pukla.

Zatim dosuti do pola flaše, pa na kraju napuniti.

Svaku flašu je potrebno obrisati (ukoliko se nešto prolilo sa strane, a meni se naravno maltene na svakoj prolilo) i dooobro zatvoriti.

Prvi put ove godine koristimo plastične čepove, pa ćemo videti kako će se pokazati.

Flaše napunjene paradajzom umotati u nešto da se ne ohlade brzo. Mi smo ih umotali u staru ćebad koju inače koristimo za to i odneli u podrum, da se polako hlade. Zatim smo oprali oraniju i postupak ponovili još dva puta. Na kraju pospremili sve (ja zaradila dva gadna trna i malo sam pekmezila, ali sam ih uspela izvaditi. Ipak mi se zagnojio prst, ali nije strašno). Izgorela sam jako, tako da još uvek ispaštam zbog mog nesmotrenog izlaganju nenormalnoj vrućini i sunčevim zracima. Nisam se setila ni kačket da stavim ili neki šešir . . . nema veze. Meni je bilo lepo, ja ovo volim da radim :))) Krajnji rezultat je izgledao ovako, a kada ga probam tek ću videti, kak’a je paradajz čorba :)))