Kaže mama da je ovo često pravila ranije i da sam uvek volela da ga jedem, ali se ne sećam . . .
Uglavnom, preukusno je, jednostavno za napraviti i preporučujem da probate :)
Potrebno je:
Otkako imamo istorijske podatke o zajednici u kojoj su ljudi živeli i porodici kao zajednici, pripadnici muškog pola bili su zaduženi da brinu o egzistenciji porodice, a, ako mogu tako da kažem, uloga ženskog pola je bila da se brine o deci i kući. Vratimo se samo stotinjak godina unazad, obrazovanje je bilo rezervisano isključivo za mušku decu, dok su se devojčice pripremale za spremanje hrane, čišćenje kuće, izradu ručnih radova i brigu o deci. Dobro, možemo reći da one i jesu u neku ruku predodređene za brigu o deci, majčinskim insinktom. I dok su muževi zarađivali, njihov zadatak jeste bio da ih kod kuće dočeka čisto, skuvano. One su stvarale dom, a oni su ga omogućili. Read the rest of this entry »
Veoma lako :)
Ukoliko imate određene namirnice u kući i ne znate kako da ih uklopite, ovaj sajt će biti savršen za to. Uz minimalno poznavanje engleskog jezika koje vam je potrebno da biste razumeli šta piše, otkačite namirnice koje imate u kući i prepustite sajtu da ih ‘smiksa’ za vas :)
Takođe, na sajtu možete pronaći različite savete u vezi sa svakodnevnim poslovima u kuhinji.
Nisam probala, ali ko proba neka javi kako mu se dopada :)))
Dodala bih sajt koji je skupio recepte iz mnogo zemalja sveta . . .
Reče mi otac prošle nedelje da ćemo za vikend da kuvamo paradajz, zimnica se sprema. Naravno, nikada nisam bežala od rada, kažem ja da važi, te se odlučim da to bude subota, pošto sam mogla da biram dan.
Zove on u petak popodne sa sela i kaže da je bolje da ja odem da prespavam tamo, pa da počnemo rano, nego da se cimam ujutru . . . pa reko’ jeste vala. Ubacim u torbu mp4, mob i zapucam na selo. Osam km od Novog Sada. Kao i da nisi na selu (nemam tamo baku ni deku, to je kuća koju su moji roditelji napravili). Stigla sam negde posle 21h, ušla u moju sobu, kad ono nije uragan bio, štaviše, sređeno sve :)))
Poigram se sa decom (bratovljevom) i ubacim u krevet koji je mnogo udobniji od ovog mog skrnavog fejkerskog kreveta ovde. I zaspim u ponoć :D Da, ni ja ne verujem , ali nisam imala nikakvu zabavu, tv nemam u sobi, stari računar sam poklonila bolnici, mp4 je zakazao na puštanju filma koji sam mislila da pogledam, tako da mi nije preostalo ništa drugo nego da spavam. Milina.
Probudi me tata oko 7h, ustanem čila, odmorena. Obučem se i u traženje celerovog lista po selu. A oni kao da im tražim ptičijeg mleka. Prvo što sam na selo otišla u patikama, pa sam obula neke mamine papuče koje su me žuljale (od tri para papuča koje sam menjala u toku dana sam ‘zaradila’ osam žuljeva na različitim mestima na stopalima. Scholl je izvikan. Nigde Kineza kada trebaju, da sam naišla kupila bih kod njih neke papuče a ove bacila u pm), drugo, slali su me svuda po selu, idi pitaj u onu kuću tamo pored apoteke, oni imaju, naravno da im je nestalo baš malopre i tako na nekoliko mesta. Sat vremena sam lutala po selu i nađem na kraju u prodavnici povrća nedaleko od naše kuće :D ne znam kako mi nije palo na pamet ranije da tamo pogledam.
Nismo se gnjavili ljuštenjem paradajza, već smo kupili već pasiran, kako oni kažu, čorbu. 150 litara (malo li je?). Tako mi svake godine. Kupusa tata kupi i po 300kg pa stavljamo da se kiseli :))) a obavezno na proleće bacimo 200kg :))) paprike sam prošle godine ispekla 150kg, morali smo da kupimo novi zamrzivač, jer nije moglo u jedan da nam stane. Tako da sada imamo tri zamrzivača i jedan mali na frižideru. Kako tata kaže, bolje da ima nego da nema. Nego, da ne dužim. Ja se vratila sa celerom i paprikom, kad ono ‘čorba’ u oraniji, vatra podložena. Ubacili smo malo celerovog lista i paprike i to je izgledalo ovako
Dok se to polako zagrevalo mi smo prali flaše. Koliko god da smo ih oprali kad smo potrošili paradajz od prethodne godine, opet su prljave. A ja vidim svaku tačkicu, još perfekcionista, pa je meni pranje išlo malo sporije . . .
Dok smo mi prali flaše, čorba u oraniji je polako počela da vri . . .
Zatim malo više da vri . . .
Bitno je mešati je, da ne bi ‘uhvatilo’ po dnu . . .
Zatim je tata dodao (oko 50 litara je jedna ‘tura’ u oraniji, dakle oko 40 litara smo dobili po turi) konzervans i so. Mislim da je stavio oko 300 – 400 grama soli i tri konzervansa.
Zatim se još malo kuva i sipa u flaše. Treba paziti da se ne ukuva suviše, jer će biti previše gust. Mada, moja mama voli kad je malo više gust paradajz sok. Kada se sipa u flaše, treba u svaku sipati prvo malo, da se flaša ugreje, da ne bi pukla.
Zatim dosuti do pola flaše, pa na kraju napuniti.
Svaku flašu je potrebno obrisati (ukoliko se nešto prolilo sa strane, a meni se naravno maltene na svakoj prolilo) i dooobro zatvoriti.
Prvi put ove godine koristimo plastične čepove, pa ćemo videti kako će se pokazati.
Flaše napunjene paradajzom umotati u nešto da se ne ohlade brzo. Mi smo ih umotali u staru ćebad koju inače koristimo za to i odneli u podrum, da se polako hlade. Zatim smo oprali oraniju i postupak ponovili još dva puta. Na kraju pospremili sve (ja zaradila dva gadna trna i malo sam pekmezila, ali sam ih uspela izvaditi. Ipak mi se zagnojio prst, ali nije strašno). Izgorela sam jako, tako da još uvek ispaštam zbog mog nesmotrenog izlaganju nenormalnoj vrućini i sunčevim zracima. Nisam se setila ni kačket da stavim ili neki šešir . . . nema veze. Meni je bilo lepo, ja ovo volim da radim :))) Krajnji rezultat je izgledao ovako, a kada ga probam tek ću videti, kak’a je paradajz čorba :)))
