Knjigu sam kupila na Sajmu knjiga u Novom Sadu , da li 2007. ili 2008. godine, ne mogu da se setim. Kupila sam je, povrh svih ostalih knjiga, jer sam htela da vidim zbog čega mi je život čudesan :D I to sam je, slučajno, na odlasku ugledala i kupila. Nažalost, do danas je nisam pročitala. Ili nisam imala vremena ili je nešto drugo imalo prioritet. Danas sam je počela čitati i naletela na interesantan pasus, koji sam jednostavno morala da zapišem ovde, tako da otvaram novu kategoriju koja nosi naziv trenutno čitam . . . i u nju planiram postavljati knjige, eseje, tekstove, kritike i sve ono što mi padne šaka ili monitora i učini mi se interesantnim za zapisati. (more…)

Ne, nisam još naučila to da kažem. Nažalost. A tako bih volela . . . ponekad se onako istinski posvađam sa njima u sebi i svašta im kažem, pa se dobro iznerviram i onda ponovo zaboravim . . . pa mi zatreba . . . pa se opet iznerviram, zovem, šaljem smsove, mailove i ništa . . . pa zaboravim . . . i tako u krug.

Da, spadam u grupu magarčina koje sve pozajmljuju, kome god, na koliko god. A kada treba da se vrati, muke žive. A to su mahom ljudi koji me NIKADA, ali nikada (!) nisu nazvali da vide kako sam ili bilo šta drugo. (more…)

Ne znam da li više volim da dobijem knjigu ili da istu poklonim. Savršen poklon. Ne može da se potroši, može se koristiti mnogo puta, mogu je čitati mnogi ljudi i ono što je najvažnije – ima niz edukativnih svojstava. Kako junak jedne knjige kaže: “Čokolada se pojede, čarape se iznose”, a knjiga ostaje zauvek. (more…)