Pošto sam po prirodi veoma radoznala i uvek željna znanja, u životu sam išla u milion kojekvih školica, kurseva jezika, debatni klub i slično. Ali sam išla i u (pored osnovne) nižu muzičku školu, dve srednje škole uporedo i na fakultet. A na fakultetu sam bila izuzetno aktivna u jednoj studentskoj organizaciji, tako da sam imala prilike da upoznam skoro sve tadašnje studente. Ustvari, imali su prilike oni da upoznaju mene, ja za većinu ne mogu da garantujem, jer je zaista ogroman broj studenata, kojima sam pomagala oko istih stvari. Plus gomila ljudi koje sam upoznala putem blogova ili twittera, ali smo u svakodnevnoj komunikaciji, te vas je teže zaboraviti ili pomešati :)

Uglavnom, pošto nije mogao da pohrani tolika lica i poveže ih sa imenima, poreklom, studijskom grupom i slično, moj mozak je jednostavno odlučio da ih ignoriše. I iako je uvek bio uključen autosave, jednostavno me nije zarezivao i većina podataka je zauvek izgubljena.

Da se vratim suštini priče.

Pre neki dan, idem do prodavnice koja se nalazi 50m od ulaza u zgradu u kojoj živim. Bilo je oko 19h, dakle dosta mračno, ulično osvetljenje čkilji u oči, sve u svemu, niš’ ne vidim. Pošto taj dan nisam izlazila iz kuće, onako u trenerici, polusanjiva, sam krenula. U jednom momentu se ispred mene stvori simpatična (po izgledu sam pomislila) devojčica sa osmehom od uva do uva, i baca mi se u zagrljaj:

• Marijaaaa, jao kako mi je drago što te vidim!

Šok. U search moždane memorije ubacujem lik, boju glasa. No match. Zatim tražim detaljniju pretragu, makar odakle se znamo. Ništa. Ako se moj mozak pita, ovu devojku prvi put vidimo. Kud ću, šta ću, i ja razvučem kez (uz veliku dozu nelagode koju pokušavam da prikrijem) i odlučim da pustim nju da priča. Pošto mi se ovo ne dešava prvi put, iskustvo me je naučilo da u ovakvim situacijama OBAVEZNO pustite sagovornika da govori. I onda iz razgovora hvatate informacije. Pošto me je izbombardovala pitanjima, na koja sam odgovorila kako sam umela i znala, stala je sa osmehom očekujući da ja nju nešto pitam. Čoveče, koje lično pitanje da postavim osobi koju vidim prvi put u životu . . .

• Pa . . . kako tvoja nauka?

E sad, ovo je odlično pitanje za izvlačenje iz neprijatnih situacija. Kako tvoja nauka može da se odnosi na niz zanimacija kojima se bavi: fax, srednja škola, hobi, pa čak i posao u određenim strukama. Bitno je iz odgovora hvatati informacije za dalji razgovor.

• Jao Marija, pa ja sam diplomirala . . . i udala se! Sećaš se mog momka (pa poče da mi objašnjava ko je on, a ja se ubijam da skontam ko je ona, a ne da znam ko je on) …

Ok, situacija iz koje sam se izvukla, sada imam niz pitanja koja mogu da joj postavim, što sam i učinila, lepo se nas dve rastadosmo, izljubismo i odosmo dalje.

U prodavnici kupih hleb i vodu i taman izađoh, kad na vratima me dočeka devojka, otprilike mojih godina, sa detetom u kolicima, opet sa osmehom od uva do uva, kačeći mi se na vrat povika:

• Marija! Kako mi je drago da te vidim! Baš sam mu pričala (pokaza na dete u kolicima od oko dve, tri godine), kako nam je super bilo na faxu i kako se tako dobra ekipa retko kad okupi . . .

Hahahaha, opet šok. Mozak ponovo svetlosnom brzinom pokušava da pronađe lice (ime, podatke, situaciju, bilo šta) sa kojim će utvrditi prepoznavanje, ali mu ne ide. Lik prepoznaje, viđale smo se, ali kada i gde i sa kojim razlogom . . . pojma nemam ni danas. Ali, zna mi ona ime, zna da sam studirala, dakle poznaje me.

Šta ću, ista priča, nabacim kez na lice i krenem klasičnu spiku:

• De si ti, ladno si se udala? Ovo je tvoj sin? Već velik dečak, kako se zove? Radiš negde? Šta još ima novo?

I slična pitanja, fraze, sve uopšteno. Ispričasmo se nas dve, bogznakako, izljubile i svaka na svoju stranu. Na kraju mi je još bilo i drago što smo se srele posle toliko vremena. Samo još da znam ko je :P

9. i 10. oktobra!

Već smo se uplašili da ga ove godine niko neće organizovati. I već smo počeli da se dogovaramo da se vidimo ‘onako’. Ali su nas ovogodišnji organizatori prijatno iznenadili i vratili onaj nemir očekivanja u stomake. BlogOpen 2010 će se ove godine održati u Novom Sadu 9. i 10. oktobra.

Ukoliko želite da učestvujete na bilo koji način, kao predavač, voditelj radionice ili posetitelj, potrebno je da se prijavite, a uputstvo za prijavu možete pronaći ovde.

Ukoliko, pak, želite da volontirate na ovom prestižnom događaju, možete se prijaviti putem e-mail adrese koju ćete pronaći ovde.

Sve informacije i dešavanja možete pratiti na zvaničnom sajtu, twitter-u ili fejsbuk stranici.

Organizatori BlogOpen2010 u Novom Sadu su Mooshema, Blogowski i Marko.

Pa, šta da vam kažem, osim  vidimo se na BlogOpenu! :)