Nešto što je toliko istinito . . . i šta ne bih razumela da sam dobila pre dve godine . . . sada razumem. Itekako razumem.
Za vas koji imate roditelje,
Za vas koji ste roditelji,
Za vas koji ste imali roditelje,
Za vas koji znate one koji imaju roditelje
I za vas koji poznajete nečije roditelje.
Ovu priču sam danas dobila od drugarice iz osnovne škole. Jedna je od onih ‘prosledi dalje’, ali je zaista delotvorna. Nažalost i istinita.
Tu blizu sam imao prijatelja, u ovom gradu koji nema kraja.
Ipak dani idu i sedmice lete.
I prije nego se o kreneš, godina je prošla.
I nikada se ne viđamo sa starim prijateljma, jer je život brza i strašna trka.
On zna jako dobro da ga volim, kao i u danima kad sam dolazio kod njega.
I on je dolazio kod mene, ali smo tada bili mladi, a sada smo zauzeti, umorni ljudi.
Umorni od igranja ove glupe igre, umorni od pokušaja da se probijemo.
‘Sutra ću kažem! ‘nazvati Jima i pokazat ću mu da mislim na njega.’, ali sutra dođe i ode, a udaljenost između nas raste i raste, tu blizu, ipak miljama daleko.
‘Evo vam telegram gospodine,’.
‘Jim je danas umro.’.
I to je ono što dobijemo i zaslužimo na kraju.
Tu blizu, nestao je prijatelj.
Ne zaboravi da uvijek kažeš ono što misliš.
Ako nekoga voliš, reci mu.
Nemoj se bojati da kažeš ono što osjećaš.
Posegni i reci nekome šta ti znači.
Jer kada odlučiš da je pravo vrijeme možda će biti suviše kasno.
Iskoristi dan.
Ne žali ni za čim.
I što je najvažnije, ostani uz svoje prijatelje i porodicu, jer su ti oni pomogli da postaneš ona osoba koja si danas.
