Kao što sam već pisala na blogu, više imam drugova nego drugarica. I češće i lepše sam se družila sam dečacima nego sa devojčicama. Zato smo uvek imali prisan odnos i bili smo jako bliski, ali nikada nisam ni pomišljala na bilo šta više. Sa drugovima ne. Sa nekim drugim momcima možda i da. Ali sa drugovima nikako.

Prvi put sam dobila ponudu za seks bez obaveza od druga pre deset godina. E sada, fazon je što smo nas dvoje u to vreme bili na početku razgrađivanja drugarstva i nismo imali prisan odnos, pa se možda i ne računa. To smo pregurali i družili smo se dugo posle toga, zaboravili na ishitrenu glupost. Bilo je bombardovanje tada, bili smo na rođendanu kod drugarice. Ne znam šta je mislio i zbog čega je tako nastupio, još  je bilo samo naše društvo kod nje i nas dvadeset je tada spavalo tamo . . . no, prošlo je kako je prošlo. Izvinjavao mi se dug period posle toga, pogotovo što je dobio kritiku celog društva. Kasnije smo se šalili kada bismo se setili i zajedno smejali.

Drugi put kada sam se našla u toj situaciji me je ovaj postupak naljutio. Pomenula sam u postu koji sam već linkovala da sam imala prekid drugarstva.

“Naravno, dešavalo mi se da se neki „drug“ zaljubi u mene. Imala sam tako nažalost prekid jednog dugogodišnjeg drugarstva. Za mene je bio šok. Za njega verovatno i nije. Ali ne želim o tome.”

Sada hoću o tome. Da, bio je zaljubljen u mene . . . ne znam koliko dugo, duže od dve godine sigurno. Razgovarali smo i sve se završilo otprilike 2003. godine dogovorom da ostajemo drugari. Međutim, moji roditelji su prodali stan, te sam se preselila na neodređeno vreme u kuću i slabije izlazila, pa se i nismo viđali niti bili u kontaktu. Dve godine kasnije, subota noć, mi u 2am stiže sms. Tada sam bila već pet meseci u vezi sa jednim dečkom koji je neretko imao običaj da mi pošalje poruku u toku noći, jer zna da ne spavam. I sa osmehom uzmem telefon i otvorim poruku. U formi dijaloga ću prafrazirati prepisku.

• Hoćeš li da sutra vodimo ljubav kod mene?
• Aaaahahahahahahaha da da, može :D
• Ajde onda, dođi u podne.
• Ko god da si, molim te vrati mobilni telefon Miroslavu i nemoj da zezaš ;)
• Ti misliš da se zezam, ali ja mislim ozbiljno, ali da niko ne zna.

Posle ovoga sam ga nazvala. Očekivala sam galamu i glasnu muziku, međutim, čula sam samo tiho: “Halo”.

• Hej!
• Hej . . .
• Gde si ti?
• Kod kuće.
• Nisi izašao?
• Nisam.
• Jesi sam?
• Jesam.
• Jesi pijan?
• Malo.
• Ok, nećemo sada razgovarati, ajde da se čujemo sutra.
• Važi, nazvaću te u podne.

E sada, fora je što sam mislila da se čujemo da razgovaramo i raščistimo ovaj ispad, a on je mislio da se dogovorimo kada ću doći kod njega :D samo što ni jedno ni drugo to nismo znali do sutra u podne . . .

Sticajem okolnosti mi je u gostima bila sestra iz Švedske, tako da sam u podne bila sa njom. Nekih pola sata kasnije sam videla propuštene pozive sa fixnog  i sa mobilnog, tačno u 12.00  . . .

Nazvala sam ga i čim se javio je rekao kako je trenutno zauzet, da odložimo za kasnije, doći će on po mene, a potom sam održala monolog sasvim smireno, ali zgroženo . . . i tako se završilo sedmogodišnje druženje. Iskreno, više mi je nedostajala njegova mama posle ovoga nego on, divna žena . . . A bila sam ljuta. Jako ljuta. Prvo, znao je da imam momka, a drugo, za koga me je smatrao? Da sam takve stvari radila sa drugarima/momcima redom, pa da je on 153. na spisku, ne bih reč rekla. Otkud mu hrabrost da pomisli tako nešto?! Zaista me je zanimalo, kako i zašto ja? Uvek je u gradu bilo nekoliko devojaka koje su za ‘to’ služile i to se znalo . . . kako je izbor za njegove fizičke potrebe pao na mene? Posle toga smo se videli, sasvim normalno razgovarali i to je sve . . . više me od toga i ne zanima.

Ko prati moj blog ili me poznaje zna da sam izraženo emotivna i veliki altruista. Volim ljude, ali se ne vezujem za svakog. Međutim, kada se vežem za nekog, onda je to nešto veliko za mene i teško raskidivo. Pre nekih mesec dana me je dečko koji mi mnogo (mnogo, mnogo, mnogo) znači pitao da imamo seks. I to je direktno naglasio, samo, isključivo seks. Jako sam bila povređena. Toliko da sam tri dana pokušavala da se povratim iz šoka, plakala i pravila se da je sve ok. Dečko lepo izgleda (što nije bitno, ali eto, da napomenem), mislim da je jako fin, kulturan i vaspitan . . . da je napomenuo bilo koji oblik veze ili da budemo zajedno, bilo bi drugačije . . . ali ovo me je potpuno porazilo.

Kakva sam drugarica, ako služim samo za to? Kako mene ljudi vide? Kao nešto što treba da se iskoristi? Ako nisam ne znam kakva riba, ne zaslužujem pažnju, ljubav, bilo šta osim da koristim za zadovoljavanje nagona? Strašno poražavajuće za mene kao ličnost i moj odnos sa ljudima . . . Koliko li me cene ostali? I da li me uopšte cene? Da li su tu samo zbog neke koristi ili eto, što možda neko voli i mene kao što ja volim njega? Da li moje izlaženje (skoro) svima u susret ljudi tumače drugačije? Možda šaljem pogrešne signale?

Uspela sam i ovo da prevaziđem. I dalje se družimo, i dalje mi je drag i mnogo ga volim. Ali ne koliko ranije. Ni blizu. Verovatno nije bio svestan koliko sam ga volela. Mislim da nikada neće saznati.

Moji drugari i prijatelji ne znaju koliko ih volim, verovatno zbog toga što sam usamljen slučaj “voljenja ljudi”. To sam do sada primetila . . .

Ovo me je duboko poseklo. Pitao me je posle da li mislim da je seks prljav . . . uuuh . . . naravno da ne mislim, ali nisam mnogo objašnjavala . . . To pitanje mi je pokazalo da ne vidi i ne zna da me je ponizio i povredio i da me ne doživljava (niti je) kao nekoga ko može biti tu za ceo život. I to je ok. Verovatno je greška u meni, što se vezujem.

Znate li šta je najzanimljivije? Nikada se neću promeniti. Jednostavno ne mogu, takva sam. Imam viška emocija. Bem mu.

http://www.youtube.com/watch?v=rNOPZdLyQMQ

DOBRI PRIJATELJI

Tvoje oči poput uhode me prate
Kroz preduge uvode
Spotičem se nespretno o riječi
Koje sam pripremio

Stojim pokraj sebe i s gađenjem
Slušam kako te obrađujem
Pričam ti o vezama, o nama,
Bitangama i princezama

I krene kao loš refren
Koji te rastužuje
Da si ti nježni cvijet, a ja probisvijet
Što te ne zaslužuje

Pa reci zašto ne bi htjela
Imati me za prijatelja
Evo ja ću biti tvoj najbolji drug
Pa svrati na kavu ili na fuk

Tvoje oči poput uhode me prate
Kroz preduge uvode
Spotičem se nespretno o riječi
Koje sam pripremio

I nikoga ne muči pitanje smiješno
Dok se rastajemo u idili
Kako ćemo samo ostati nešto
Što nikada nismo bili

I krene kao loš refren
Koji te rastužuje
Da si ti nježni cvijet, a ja probisvijet
Što te ne zaslužuje

Pa reci zašto ne bi htjela
Imati me za prijatelja
Evo ja ću biti tvoj najbolji drug
Pa svrati na kavu ili na fuk

p.s. moram da dodam . . . svako ima šansu da se popravi :)))