U magnovenju
Nisam prkosna osoba. Nisam ni inadžija. Ali kada nešto odlučim, to i završim.
Uglavnom mi sve što ne znam predstavlja izazov. Ne umem da štrikam? – Naučila sam. Ne umem da montiram video zapis? – Naučila sam. I tako dalje. Ako sam želela i imala vremena, sve sam uradila šta sam naumila. Potrebna je volja, internet i nešto novca, u zavisnosti od želja.
Sve sam uspela, osim jedne stvari. A to je da smršam. Počinjala milion puta, milion dijeta, aerobika, pilatesa. Načitala se članaka o zdravoj ishrani, što po internetu, što po različitim magazinima. Nešto usvojila, većinu zanemarila.
Ceo život sam punačka. Nešto genetika, nešto nezdrava ishrana i noćne grickalice. Nikada nisam bila ovoliko gojazna. I što je najgore, nikada nisam imala problema s tim. Ni estetski ni zdravstveno. Uvek sam mogla sve šta i druga deca, penjala sam se uz konopac brže nego ‘mršavi’, trčala jednako, plivala mnogo bolje.
Do pre godinu i po dana sam išla na aerobik pet puta nedeljno, po sat vremena. Prestala sam kad mi se mama razbolela, čisto iz finansijskih razloga. Nisam imala posao, a sve novce smo davali za lekove. Ili čuvali, ako išta zatreba.
Drago mi je da konačno neko spava u ovoj sobi, na tom krevetu!
Sinoć je kod mene bila moja dugogodišnja drugarica i buduća kuma Mina, neobavezno, ćaskanje i druženje. Kroz priču smo se vratile u prošlost i Mladenu prepričavale zajedničke doživljaje iz muzičke škole, gde smo se i upoznale. Naravno, nismo mogle da izostavimo jedno takmičenje na koje smo išle zajedno. Meni je i posle 16 godina toliko bilo smešno, da jednostavno moram sve ovo da podelim sa vama. (more…)
