U sredu bejah na faxu, baš mi je bio neki bezvezan dan . . . prilično stresan i razočaravajući. Znate kada nešto radite uporno danima, sa mukom prelazite sve prepreke, kolike god one bile, jer vam se smučilo sve u vezi sa tim što radite . . . i na kraju skapirate kako ste sve pogrešno radili i da je većina uzalud. Ako ništa, samodisciplina mi je na visokom nivou. Tolerancija na sedenje mi se povećala, te uspevam i po 10 sati da izguram, bez preteranih posledica. (more…)

Ponedeljak je prošao kako je prošao. U utorak me zove brat iz firme i probudi me u cik zore, 14h, i kaže da mu pošaljem mail. I ja ustanem nekako, dođem sebi, i na prazan stomak krenem da se bakćem sa netom. Uhvatimo se mi u koštac i tamo – vamo, pošaljem ja njemu mail.

Zvoni telefon posle pola sata, kaže mi da mu nije stigao. Tj, ne vidi se tabela koju je trebao da primi, već samo tekst koji sam dopisala. I kud ću šta ću, kaže on da će doći sutra do mene da ja to lepo odštampam, pa će uzeti. Sreda, negde 17h, eto njega sa snajkom i Mimom. Taman ja napravim onaj voćni jogurt o kome je bilo reči ovde, te ga ponjupamo, uze čovek prijavu i ode. Reče da je poslao. . . Sada je pitanje samo da li će se javiti. U svakom slučaju, mi uradismo sve od sebe :D pa šta bude . . .

Dugo čekani i jedva dočekani ponedeljak. Kako me nesanica drži ovih dana (užasna stvar) sva sam haotična i trudim se da funkcionišem što bolje. Ustala sam u 9.30h posle samo 3h spavanja i definitivno nisam bila u stanju da po ovoj vrućini odem do prostorija EXIT-a, te odlučim da ih nazovem. Okrenem broj informacija o telefonskim brojevima i dobijem drugi broj. Nazovem, zvoni. Sva se ozarim, kad tup! Škriiiiiiiiitaram taram taram . . . opet fax. Da ne poveruješ. I tako sa još dva broja. I setim se ja da moj dragi brat ima fax u firmi i da sam jednom slala neke uplatnice kao potvrdu i pošaljem mu poruku da mi se javi. I javio se 4h kasnije. Dao mi broj i nazovem ja sekretaricu i kažem joj da ću joj sada poslati mail sa prijavom, da ga odštampa i pošalje, ako nije problem, kaže cura da nije, završila je sve šta ima . . . i tako se začas mi dogovorimo. Pošto sam i dalje na dial up konekciji, prekinemo razgovor i ja se lepo konektujem i pošaljem mail sa prijavom i molbom da je prihvate. I diskonektujem se.

Prošlo je 14h i odlučih da odem do prodavnice i pokupujem namirnice koje mi trebaju da napravim voćni jogurt i obavim sve šta imam, pa da počnem da učim. I bukvalno sam uzela novac i izašla iz stana. I naravno nisam ponela mobilni. I sad dok sam ja obišla sve punktove koje sam planirala prošlo je vremena. Dolazim kući i mama mi kaže da me je zvala Jelena iz firme i da će biti još 20 minuta tu, da sam joj trebala poslati mail . . . I ja u čudu, pa poslala sam joooj! Zovem firmu, 15h je, cura otišla kući . . . E u k! Zaista mi se ne da. Mada, ko zna zašto je to dobro. Možda i ne treba da radim :D