A sada svaki dan pevam ovu pesmu. Glasno.

To je ono što me drži . . .

You gotta have a dream!

„Prix d’Arts je nagrada za blogere koji prenose kulturne, etičke, literarne, osobne itd. vrijednosti izvan nacionalnih i govornih granica. Koji, sažeto rečeno, pokazuju da se njihova živa kreativnost i razmišljanje može lako otkriti u njihovim riječima i između redaka, bez obzira na jezik kojim pišu. Nagrada je zamišljena kao sredstvo promicanja prijateljstva među blogerima, način da se iskaže naklonost i priznanje za njihov rad koji webu daje dodatnu vrijednost.“ (citat sa bloga Κάθαρσις)

Najlepše hvala Čaroliji što me je uvrstila u svoj izbor blogera za nagradu, hvala ti od srca, jako si me iznenadila i obradovala :)

Dakle, na meni je da izaberem i nagradim pet blogera za koje smatram da su ovo zaslužili. Više od dve godine sam ovde, pa je prosto nemoguće izabrati pet blogova. Verujte da mi je ovo uži izbor. Da sam stigla, verovatno bi neki blogovi bili upisani u moj BlogDay.

Lepi moji, čestitam, podelite ovu nagradu dalje :)

1. Čuvaj život -  blog koji je pokrenula Pričalica, devojka kojoj je bezbednost u saobraćaju na prvom mestu. I slažem se sa njom. Pokušava da podigne nivo svesti današnjim vozačima, da edukuje i obavesti, skrene pažnju  i da potrebnu informaciju.

2. Džejn’s Two Cents -  me definitivno oduševljava svojim pogledom na svet. Neizostavna i oštra kritika svega što joj zasmeta na veoma originalan način. Tekstovi potkovani činjenicama i ogromnim znanjem.

3. Kremašica -  ukoliko tražite informacije o kozmetici, preparatima za ulepšavanje i negu tela, ovo je pravi sajt. Bez pristrasnosti Kremašica recenzira proizvode koje koristi, pronalazi informacije o njima, prati svetske trendove i pomaže, savetuje, poklanja. Voli kozmetiku i ne boji se da je upotrebi ili pohvali/iskritikuje.

4.  Sasvim obična priča -  ostavlja bez daha svojom upornošću i istrajnošću u misiji da promeni svet. Ili ovu zemlju. Ili svoju okolinu. Blog koji se čita u dahu, blog koji daje energiju i snagu da se borimo za sebe u ovom svetu poganih, samoživih i halavih

5. Škrabalica -  blog koji me uvek vrati u detinjstvo toliko da, sa svakim postom poželim da sam ponovo mala i da se igram, pravim, gradim, oblačim, crtam i oživim kreativnost deteta u sebi.

6. Moj svet muzike -  blog specijalizovan za klasičnu muziku, zanimljivosti o kompozitorima, priče, biografije, preporuke. Blog koji je klasičnu muziku učinio zanimljivom i onima koji su je najviše odbijali.

7. Dudarim -  iako nije aktivan i ne piše često, Dudarim je svakako zaslužio da se nađe na ovoj listi, jer mislim da itekako utiče na blogosferu i sve koji čitaju i sa nestroljenjem čekaju njegove priče, koje su po meni savršene.

8. Џангризање једног наџака -  na duhovit i simpatičan način predstavlja svakodnevne probleme kroz koje prolazi. I način na koji ih rešava.

9. IT ćoše jednog informatičara -  kako i sam kaže o sebi, zaljubljenik u IT i njihovu primenu u svakodnevnom životu. Blog nudi mnogo korisnih informacija i rešenja problema na koje nailazimo svakodnevno.

10. Cybernaut’s explicit content -  blog koji udara direktno u sredinu. Bilo koja tema da je u pitanju, sa lakoćom dolazi do srži i direktno vas gleda u oči.

11. Ivanino blago -  blog koji se pre neki dan dobio svoj 500. post :) Nagrada nije samo zbog toga, već zbog snage, upotnosti, istrajnosti i ljubavi jedne majke prema svom detetu. Prema svom blagu.

12. Svet nauke -  specijalizovan je isključivo za nauku i sve interesantne stvari koje nam ona donosi. Ima više autora koji pišu o različitim stvarima, blog značajan i vredan u svakom pogledu.

13. Zapisi -  blog koji se ističe po postovima iz IT sveta, ali i onih lične prirode. Ovde možete pronaći sve, od postova iz RL, testiranja uređaja, softvera, saveta, upoznavanja, recepata . . .

14. Zapušteni, raspušteni, napušteni blog -  blog koji u svakom slučaju nosi pravi naziv. Nadam se da ću ovim podstaći autora ovog bloga da češće piše, jer definitivno ima šta da kaže.

15. Dijicina blogoreja -  i kao šlag na tortu, trenutno uspavani fenomenalni blog, još fenomenalnijeg autora. Kao i za prethodni, nadam se da će ponovo početi da piše.

16. Dudin blog -  i poslednja, ali nikako manje važna Duda sa svojim blogićem ličnog sadržaja, meni izuzetno dragim iz razloga što smo ga zajedno otvarale i moram priznati da sam na poseban način ponosna na Dudu koja je bez teškoća uplovila u blogosferu i vredno nastavila da piše.

Kao što vidite, nikako nisam mogla da se odlučim za samo pet blogova. Što se mene tiče, vi ako želite, izaberite iz ove gomile pet i njih postavite. Meni su oni jednako dragi. Nekog sam sigurno izostavila, nadam se da to neće prihvatiti lično, premorena sam i jedva se skupih da podelim nagrade. A sad dragi moji, na vas je red :)

Na prijemnom ispitu za fakultet me je komisija, kao treće pitanje, pitala koji mi je omiljen pesnik. Rekla sam Desanka Maksimović. Tada sam odgovarala njene pesme i zbirke za ispit, ali sam ih pre toga čitala i učila sa uživanjem. Jer, Desanka je posebna. Iako ne volim poeziju, u njenim pesmama pronalazim okeane emocija, uragane uzdaha i suza, svemir ljubavi.

Ne mogu uvek da čitam poeziju. Zapravo, sretki su momenti kada mi se poezija čita. Ako izaberem njene pesme, uvek plačem. Posebno kada čitam ovu.

OBEĆALA SI DA ĆES BITI VEČNA

Obećala si jednom u detinjstvu
da ćes biti večna,
otkle god se vraćali da ćemo te zateći,
kao senku ispod kućne strehe,
kao kućni prag.

Nije bilo nijedne naše plovidbe
da je nisi, kao ribarske žene,
presedela na pučini gledajući;
nije bilo bure ni brodoloma
da nismo posle njih
pored neba ugledali i tvoje lice.

Gde god bismo se probudili,
bila si u prozoru ti i sunce;
bila si nam uvek na dohvatu ruke
kao voda,
uvek kao vazduh
prisutna i neophodna.

Obećala si nam da ćes biti večna
kao sve što nas na svetu dočekuje
i ostaje posle nas.
I kada si umirala,
činilo se da se osećas krivom
što nas napustaš.

Ulepšajmo Cecino detinjstvo, izbrišimo osmosatovne trasfuzije iz njenog života i pomozimo joj da se više ne umara od bolesti!

Komercijalna banka AD Beograd

TEKUĆI RAČUN:
205-9001012298160-46

Svrha uplate: Pomoć za Svetlanu Kukić

Jesam, pravila sam gnezdo . . . i to kakvo gnezdo! Otvorila sam uspomene i ponovo se vratila više od dvadeset godina unazad.

Veliki petak. Imam između četiri i osam godina (mislim da su mi posle rekli da nema Zeke). Imali smo divnu, veliku pletenu korpu, nalik ovoj *, nešto manja, sa oblim ivicama, koja mi je služila za sakupljanje trave od koje smo kasnije zajedno  pravile gnezdo. Dakle, mama mi je tada objasnila da, što veće i lepše gnezdo napravim, Zeka će mi doneti više jaja. Pokloni su, kao i kod Deda Mraza bili uslovljeni ‘dobrotom’ i ‘slušanjem’.

Šta se ustvari dešavalo. Živele smo na drugom spratu i kuhinjski prozor je bio okrenut ka dvorištu. Tamo se nalazila mala livada i negde u vreme Uskrsa je već bilo dovoljno trave za ubrati. Posle doručka mi je mama davala tu pletenu korpu i slala me na tu livadu da berem travu za gnezdo. Sva srećna sam odlazila i provodila pola sata, pa i tri četvrtine sata berući travu. Za to vreme je moja mama farbala jaja i motrila na mene sa prozora (ipak sam bila mala, a i da ne dođem kući i ne vidim da to farba ona, a ne Zeka). Kada bi mi dosadilo ili bih se umorila vikala sam:

• Maaamaaa, jel ovo dosta?

Podižući korpu u vis, da ona bolje vidi.

A mama, ako nije stigla da ofarba sva jaja je odgovarala:

• Nije, moraš još nabrati, da mu napravimo veliko gnezdo, da sva jaja stanu.

Kada bi završila sa farbanjem i ukrašavanjem jaja, zvala me je da se vratim u stan, jer “je sada dosta trave” i možemo da napravimo lepo gnezdo. Onda smo zajedno pravile gnezdo i ukrašavale ga, da bi Zeka znao gde da ostavi jaja i poklone. Na Uskrs smo se rano budili, jer smo svake godine putovali kod tetke, tatine sestre, u Šumadiju. I svake godine me je čekala puna korpa jaja, ni manje ni više nego sto komada, sto šarenih, nijedno isto . . . i pored pune korpe šarenih jaja pokloni. I to, kako je Miss Cybernaut rekla, bolji nego kad ih je Deda Mraz donosio tj sa više slatkiša i nekako svečaniji, vredniji. Ili kako je duhovito primetio Novinarska patka

Ovoliki trud moje mame svakako nije ostao zaboravljen i imao je veliki udeo u oblikovanju i stvaranju moje ličnosti. Opet želim da joj kažem: “Hvala što si bila najbolja mama na svetu. I dalje to jesi. Volim te.”  :)

*fotografija korpe je preuzeta sa ovog sajta

• Imaš Storytellera???
• Da, što?
• Kako što, pa ja sam odrasla uz Stortellera, ladno imam leptiće u stomaku od neverice i sreće!!!

O da :) Goblin mi je doneo Storytellera, ruke i računar i diskovi mu se pozlatili :))) Jedva sam čekala da ode da mogu da gledam :D No, i nije baš tako bilo. Kada je otišao, gledala sam nasumično, sve epizode sam otvarala i na preskok gledala. U sećanju mi je ostala Lucky boy i nju sam i tražila. Nema kome se nisam hvalila, i mogu vam reći da dosta ljudi nije čulo za Storatellera, što me je baš razočaralo. To je serija koja je snimana po narodnim pričama iz Nemačke i Rusije (koliko sam dosad mogla da zapazim), urađene na potpuno prihvatljih način, za decu, ali i odrasle. Sećam se da sam jedva čekala narednu epizodu kada sam bila mala, da sam se bojala u određenim momentima, da sam želela psa koji govori, kamin i zamak, i naravno, čitala sam narodne priče kao luda :)

Kada sam videla špicu i muziku, umalo nisam zaplakala :) Muzika mi je fascinantna, ma nemam reči. Nisam stigla da ih pogledam onda, ali sada imam vremena i već tri dana gledam. Izgleda da su to priče za laku noć, jer ja odgledam jednu i počnem drugu i obavezno zaspim, koje god doba dana da je. Tako da ne uspevam više od dve dnevno da pogledam, ali mi je i to super. Od srca preporučujem :)

Sećam se, da mi je pravila figurice od gline, mace, kuce, Saru Kej. Bojila ih je i lakirala, pa je u njih ubadala zihernadle ili im pravila rupice, te sam imala brošiće ili priveske kakve sam želela. Pravile smo svašta zajedno, od saksija, preko posudica, mozaici su mi išli (imala sam strpljenja), maske, ogrlice, narukvice, kape koje nose samo princeze. Ona je i šila često i mnogo. U vrtiću sam uvek imala najoriginalniji kostim na maskembalu, jer joj nije bilo mrsko da sedi i danima šije nešto što ću ja samo jednom obući. Jer je znala da će me to usrećiti.

Slikale smo zajedno otkad znam za sebe. Joj, šta sve ta žena nije pokušala da bi me naučila da crtam :D džaba, kada sam ja antitalenat :D a ona je držala likovnu sekciju u školi u kojoj je radila.

Nešto što je ostavilo najveći uticaj na mene je muzika. Pevala mi je oduvek, kupovala ploče i kasete Kolibra i kasete talentovane dece koja su pevala dečije pesme. Kada sam napunila šest godina upisala me je u muzičku školu i muzika je postala moja svakodnevnica. Gledale smo dečije festivale na televiziji zajedno, iz naše zemlje, ali i inostranstva, dobro se sećam i miša Điđa koji je vodio italijanski festival za decu :)

Pre neki dan sam na youtube-u naišla na pesme koje mi je često pevala. Neke smo pevale zajedno uz gramofon ili kasetofon, a neke same . . . ova mi je bila jedna od omiljenih

Zeko i potočić

http://www.youtube.com/watch?v=n9rJPppHd14

Uz nju mi je pevala još jednu, koju nisam uspela da pronađem, tekst ide ovako (tačno mogu da se setim izraza njenog lica dok mi peva, iako je prošlo dvadeset i više godina od tada):

Trči zeka iz daleka,

oblio ga znoj.

Trči jadan, žedan, gladan

i uziše: JOJ! (ovde jako razrogači oči i promeni glas)

Prepao se

jer je neko povikao: STOJ! (promeni glas)

(pa pokaže u mene rukom, kao da ima pištolj, a ja dignem ruke kao da se predajem)

pa će brzo da se skloni

u kućerak svoj.

Hehe, volela sam tu pesmicu :) Ma, volela sam sve pesmice. I volela sam i da sviram i da pevam . . . i dugo nisam mislila na ovo, čak sam i zaboravila, dok slučajno nisam preko Kolibrića naletela na mnogo pesmica koje su obeležile moje detinjstvo i moj život . . . Neću nikada moći da se dovoljno zahvalim mojoj mami, ni da joj se odužim . . . a nekako i ne umem da joj (po)kažem koliko je volim . . .

Moja mama divno priča

http://www.youtube.com/watch?v=FP1wRJ2wxds

Ovo su moje omiljene pesmice od Kolibra. Neke od omiljenih, jer bi bilo stvarno previše da ih sve okačim. uživajte! :)

Ko ko ko kolibri

http://www.youtube.com/watch?v=Be9kZIMdk8U

Najlepša je zemlja moja

http://www.youtube.com/watch?v=1l5AqV-jv6Q

Pozdravite moga tatu

http://www.youtube.com/watch?v=U8J4bcxWZIw

Moja mašta

http://www.youtube.com/watch?v=YoHG4AxUEBk

Najlepša mama na svetu

http://www.youtube.com/watch?v=NzALAIK6Ymo

Olivera

http://www.youtube.com/watch?v=HHTtNIa9k4k