Davno sam se zaljubila u ovu planetu. Jedno vreme sam bila toliko opsednuta (ako mogu to moje stanje da nazovem tako) da sam doslovno gutala sve što sam mogla pronaći o ovoj planeti. I, jednostavno sam morala da vas upoznam sa njom. U kratkim crtama. Izvore sam pronašla u dokumentarcima national geographic televizije, na NASA-inom sajtu i na wikipediji. Uživajte  :)

(more…)

Znate ono kad idete ulicom, mirno, pošteno, kao sav normalan svet i vidite osobu sa kezom oko glave, kako se (maltene) zatrčava prema vama, raširenih ruku, a vi nemate pojma ko je? E pa, ja znam. I to već duže vreme znam.

Pošto sam po prirodi veoma radoznala i uvek željna znanja, u životu sam išla u milion kojekvih školica, kurseva jezika, debatni klub i slično. Ali sam išla i u (pored osnovne) nižu muzičku školu, dve srednje škole uporedo i na fakultet. A na fakultetu sam bila izuzetno aktivna u jednoj studentskoj organizaciji, tako da sam imala prilike da upoznam skoro sve tadašnje studente. Ustvari, imali su prilike oni da upoznaju mene, ja za većinu ne mogu da garantujem, jer je zaista ogroman broj studenata, kojima sam pomagala oko istih stvari. Plus gomila ljudi koje sam upoznala putem blogova ili twittera, ali smo u svakodnevnoj komunikaciji, te vas je teže zaboraviti ili pomešati :)

(more…)

Sinoć sam pogledala ovaj film. Sasvim slučajno.

Snimljen je po istinitoj priči, Aleks završava fakultet sa visokim prosekom. Kada roditelji žele da ga nagrade novim autom, on ga uz prezir odbija. Ne ceni bilo šta materijalno i odlučuje da sve to i izbegne. Svoju ušteđevinu od 24000 dolara poklanja u humanitanre svrhe i odlazi u prirodu. Maltene bez ičega. Roditelji ne znaju gde je, nikom se nije javio. Upoznaje, druži se i provodi određeno vreme sa hipicima, ljudima koji skitaju, kao i on i ostavlja predivan utisak na njih, toliko dobar da ga svi vole. Hrani se biljem koje pronalazi u šumi, lovi. S vremena na vreme radi i želi da novcem koji zaraadi ode na Aljasku. To mu je i cilj puta. (more…)

Dosta mi je ljudi koji kukaju kako im smetaju penzioneri i starije osobe. Da li je moguće da su toliki idioti da ne kapiraju da će i oni biti jednog dana matori i isti kao oni i da će onda mlađe generaciji njih da šikaniraju? Pa, da se ne pravite toliko pametni, ne bi penzoši bili takvi kakvi su!

(more…)

Ne znam koliko su svi pacijenti kojima je kao terapija određena hemodijaliza upoznati, zato želim da naglasim određene beneficije koje SVAKI pacijent na hemodijalizi ima pravo da zahteva da:

• dobije tuđu negu i pomoć
• bude oslobođen od plaćanja RTV pretplate
• dobije parking mesto za invalide i bude oslobođen od plaćanja usluge parkinga (Novi Sad)
• dobije besplatnu putarinu na teritoriji Srbije
• ima boravak u inostranstvu u trajanju do 30 dana godišnje
• da bude oslobođen od plaćanja participacije kod lekara i u državnim apotekama (more…)

Dobijam ga svaki put kada odem kod dijabetologa. I nikad ga se ne pridržavam.

Šećerna bolest ili dijabetes je hronični, neizlečivi sistemski poremećaj metabolizma, koji se karakteriše hiperglikemijom, tj. trajno povišenim nivoom glukoze u krvi. Uglavnom je uslovljen naslednim faktorima, a nastaje zbog smanjene sekrecije ili smanjenog biološkog dejstva hormona insulina, odnosno u kombinaciji ova dva faktora. Taj nedostatak ometa razmenu ugljenih hidrata, masti i belančevina u organizmu (što se ispoljava tipičnim tegobama), a nakon dužeg vremena utiče i na strukturu i funkciju krvnih sudova, živaca i drugih vitalnih organa i organskih sistema.

(more…)

Odrastali smo sa Gradimirom Stojkovićem i njegovim “Hajdukom”. Odatle inspiracija za naslov.

Uvek sam volela da budem ‘sa druge strane’. Šta god da je u pitanju, uglavnom mi nije bilo interesantno da idem sa većinom, već sam se trudila da radim ono što ne rade svi. Kao mala sam govorila da ću, kada porastem, biti kamerman. Bilo mi je interesantnije biti kamerman, nego voditelj. Tako sam i na fakultetu bila u organizaciji tribina, književnih večeri, izložbi, humanitarnih akcija i slično. Samo jednom sam vodila tribinu. Pojma nemam koliko sam ih organizovala. (more…)