Najdrvenija advokatska e – kancelarija

Uploadovala sam na YT, ali su mi skinuli ton :( kao postali su rigorozni sada, a imaju milijarde klipova sa svim i svačim, bez tona mi to nije to . . . no dobro. Htela sam da uploadujem na blog, ali ne prepoznaje format :/ na kraju ispade ovako . . .

Bili smo na baby exitu, prošlo je mnogo vremena, sad sredih i došlo na red da objavim . . .naravno, mene nema ni na jednoj slici, jer sam iza fotoaparata :)))

Nisam ih videla od tada i grlo mi se steže kada gledam fotografije koliko mi nedostaju :)))

Sunca mala, bili su jako dobri iako smo se bojali kako ćemo proći u gužvi . . .

Eto, nadam se da će vam se dopasti :)))

Baby exit from drveni advokat on Vimeo.

video ne može nikako da se postavi na blog i nemam više ni vremena ni strpljenja da se bakćem sa njim (12h se natežemo), kliknite na link pa ga pogledajte . . . hvala Đoletu na pomoći :)

Znate, mnogo volim decu. Jedno vreme sam govorila da ću petoro da imam. Nažalost, godine idu, a ja još nisam počela da ostvarujem želju . . . pa sam smanjila na četvoro. Rodila ih ili usvojila, nebitno. No, nije to tema ovog teksta.

Juče sam čvrsto odlučila da svoju decu neću forsirati da idu na fakultet. Naprotiv, mislim da ću im definitivno zabraniti da se školuju i obrazuju. Srednja škola maksimalno, a i to će mama srediti ako im bude mrsko, kupiće diplome. Šta fali, kao da će nešto više znati ako završe školu? A i ako budu više znali, koji će im to u životu? Svakako im neće vredeti. Osim . . .

. . . ako ne budu super izgledali. O da. Read the rest of this entry »

Pokušavao sam da se setim kada sam ga prvi put video. Tačnije, kada smo se upoznali, jer, viđao sam ga s vremena na vreme u ulazu ili u dvorištu, ponekad u kvartu, kako šeta, sam. Da, upoznao sam ga onog dana kad mi je zazvonio na vrata. Mislim da je to bilo na samom početku jeseni prošle godine. Njegova majka, komšinica iz nove zgrade u kojoj smo živeli otkako smo se preselili u ovaj grad, me je zamolila da mu pomognem da se spremi za kontrolni rad u školi, ako se dobro sećam. Da, kontrolni je bio u pitanju. Matematika. Nisam je odbio. Kako i zbog čega, pojma nemam. Vera joj je pričala kako sam dobar u prirodnim naukama, pa i ponudila pomoć. U to vreme sam bio tek diplomirao i imao sam slobodnog vremena. Posao još uvek nisam tražio, hobije eksploatisao maksimalno, pa sam mogao da odvojim vremena za poneki čas. Matematiku sam oduvek voleo i dobro je znam. Možda je u pitanju bilo i sažaljenje. Read the rest of this entry »

Neke stvari me zaista nerviraju. Najgore su one koje me izvode iz takta postepeno. Ubrzaju metronom. Valjda gravitacijom.

Tema se sama nametnula. Znate ono kada vas jedno te isto iritira danima, dok ne dođe do određene tačke kada morate da reagujete? Uhvati me nervoza, tekst se sklapa u glavi i jednostavno mora napolje. A ako već mora napolje, onda je najbolje da ga i zapišem. Read the rest of this entry »

Znam ga preko trideset godina. Vršnjaci smo. Nekada smo se aktivno družili. Kao deca. Uvek je bio drugačiji. Sitniji, mršaviji. Nosio je naočare, večito umazanih stakala, bio je balav i musav. Kada je pričao, šuškao je i nekako čudno krivio usnu, tako da mu je pljuvačka konstantno vlažila usne i uglove usana. To mi se gadilo. Iskren da budem, izbegavao sam ga. Nije brzo trčao, bio je nespretan u pikanju lopte, nije imao bicikl. Jednostavno nisam znao šta da radim sa njim. Čak i kada smo se igrali zajedno, usporavao je ceo tim. Gubili smo utakmice, padali u očima dečaka iz susedne ulice, zadirkivali su nas zbog njega. Zato je često bio sam i igrao se sa iglama. Zvali smo ga švalja zbog toga. Nekada je plakao. A mi smo onda bili još glasniji. Read the rest of this entry »

Rođena sam davno. U periodu paganstva, mitova, filozofije, legendi, poezije, bajki.

Kada su živeli ljudi koji su više cenili nauku i obrazovanje nego novac.

Kada je prestiž bio pobediti u debati, a ne imati novi auto. Read the rest of this entry »

Smešljiva sam osoba. Neko bi rekao detinjasta. Verovatno i to. Često se smejem i mnogo se smejem. Događaji, situacije, igre rečima, i slične stvari su mi izgleda smešnije nego drugima. Šta ću, ne mogu protiv sebe. Desi mi se da se danima, mesecima pa i godinama smejem nečemu, kada god me nešto podseti na to. Možda nekom čudno, meni tako uobičajeno.

Nisam vam pričala o Žarku. Žarko je veoma duhovit, večito nasmejan. Stariji je neku godinu od mene. Upoznali smo se na fakultetu, čudnim spletom okolnosti. Sad je već diplomirao i kako sam čula radi u školi. Vratio se u grad odakle je. Retko se čujemo. Ali ga se neretko setim. Read the rest of this entry »

Lepo sam ja rekla. Sada ću da patim pet dana. Nisam pet, al tu smo negde, zaokružićemo.

Pokušala sam da se setim kako je počelo. Preko blogova, naravno. Nekako sam dospela na njegov blog i videla da je svaki post duhovit. Čak i onaj o ‘teškim’ temama. Svuda je provučena doza optimizma, koliko god situacija bila teška. Bloger koji svet gleda kroz ružičaste naočare? O da. Read the rest of this entry »

Izvukao sam i poslednji papir iz štampača. Bio sam već obuven, te sam ga samo stavio u fasciklu i krenuo. Sunce je bilo visoko i, iako sam imao tamne naočare, smetalo mi je. Udahnuo sam duboko. Sve je mirisalo na proleće.

Danima tražim posao, idem na razgovore, prepravljam CV, smeškam se, cimam. Nigde ništa. Nemam vezu da me progura, nemam novac da potplatim.

Sada mi se i ne ide. Umoran sam. Slabo spavam. Stalno sam ispred računara. Ne mogu da mu se oduprem. Read the rest of this entry »

Nasuprot postu koji sam nedavno napisala, sada imam jedan će pokazati da se na internetu mogu steći i lepa iskustva, upoznati divni ljudi i podeliti vreme sa njima.

Mareta sam upoznala preko igrice Ikariam koju igram sada već mogu reći mesecima. Se sećate kada je Zmajček negde pred kraj 2008. godine pozvao sve da se igraju sa njim? E pa, ja sam prihvatila :D i postaviše me za diplomatu tamo, te se još uvek igramooo . . . Uglavnom, neko je Mareta pozvao u savez i on je došao. Pošto je pričalica po opredeljenju, nije nam trebalo mnogo da se sprijateljimo. Pričali smo po ceo dan, igrali se zajedno, zaista smo se sprijateljili. Tada me je povezao sa jednom grupom ljudi, gde sam se ‘upoznala’ sa Praletom. Prale i ja smo se mnogo manje i ređe dopisivali nego Mare i ja, ali šala i druženje nisu izostali. Nešto smo pričali oko viđanja i ispostavilo se da se nikako ne možemo uskladiti da odemo na kafu. Šta sad, ima dana, videćemo se . . . Read the rest of this entry »

Pre više od deset dana su mi popucali kapilari u oku. To verovatno svi znate, jer sam se uspaničila i na sve moguće strane pitala šta mi je i šta da radim :D Hvala svima koji su me tešili i smirivali, ali i pomogli savetima! Pošto me nisu primili na Klinici za očne bolesti, ali neću o tome.

U toj mojoj panici sam web kamerom slikala crvenu površinu oka i, da bih je poslala drugu Maretu da vidi šta mi se desilo, uploadovala sam je na imageshack. Poslah link preko mesindžera sa porukom da pogleda kakvo mi je oko. On počeo da se smeje, ja se uvredila, reko’ mu da nije smešno, da me ne boli, ali da nije smešno, ali Mare ne može da prestane da se smeje, kaže, da sačekam, poslaće mi da vidim čemu se smeje. Read the rest of this entry »

Pokušavam da se setim od kada sam na internetu. Godine 2003. sam otvorila e-mail adresu, ali nisam bila svakodnevno prisutna, otprilike jednom nedeljno. Recimo da sam redovna u poslednje četiri godine, a da sam u poslednje dve godine svakodnevno prisutna, u poslednjih godinu dana konstantno. Imam sasvim solidnu količinu iskustva sa internetom.

Svakakve priče kruže o internetu. Svi smo upoznati sa njima. Negativna iskustva se stiču na različitim chatovima, forumima i ostalim ‘stanicama’ za komunikaciju sa ljudima ‘s one strane žice’. Problem nastaje kada neko od individua “zaštićenih ekranom” dozvoli sebi različite stvari. Kada si dozvoli previše. Read the rest of this entry »

Prekjuče sam bila u jednoj novosadskoj školi, da ostavim dokumenta kao aplikaciju za zamene, ukoliko nastavnik/ca srpskog ode na bolovanje/trudničko/porodiljsko ili iz bilo kog razloga odsustvuje sa nastave. Čisto da me imaju u vidu. Znam da neću dobiti posao i da mi treba debela veza za tako nešto, ali me je direktor druge škole posavetovao da idem u škole i ostavim dokumenta i broj telefona, ako im zatreba neko za zamenu da imaju kome da se obrate. Poslušala sam ga i prekjuče negde oko 8am sam bila u zbornici. Direktora sam srela u hodniku. Poslao me je kod sekretarice koja nije bila u kancelariji. Sačekala sam nekoliko minuta, te se uputila ka drugoj kancelariji odakle se čuo razgovor. Read the rest of this entry »

Prošle nedelje (pre tačno sedam dana) smo vodili decu sa kojom volontiram u bioskop. Pošto su bioskopi u Novom Sadu zatvoreni, išli smo na Spens, u bioskop u kom trenutno filmove pušta KCNS i ovom prilikom želim da se zahvalim direktoru KCNS Đorđu Kaćanskom koji nam je izašao u susret popustom na ulaznice. Veliko hvala!!! Read the rest of this entry »

Nikada nisam pratila serije. Sećam se niza serija koje sam povremeno gledala, ali nikada nisam pratila neku seriju onako ozbiljno, u smislu da ne propuštam epizode. Televizijski program učini ljude robovima, zavisnicima, a gledanje serije postane ritual. Znam ljude koji nisu otvarali vrata ili se javljali na telefon za vreme serije. Sa roditeljima jednog druga smo se šalili kako ne trepću da ne bi propustili delić sekunde. Read the rest of this entry »