Moja mama ide tri puta nedeljno na dijalizu i tim danima mora da izađe iz kuće. Nedavno joj je amputiran deo prsta (gangrena, nemam snage da pričam o tome i trudim se da potisnem) i teško se kreće, tako da nam ovaj sneg, koliko god da ga volim, nikako nije ‘legao’. Moramo dobro da je držimo kada ide od ulaza do auta, a kako i ne vidi dobro, to predstavlja avanturu i stres. Nedavno, dok nije bilo snega je pala i jako se udarila…

Uglavnom, odveli smo je danas na dijalizu i kada smo se vratili, tata (73) i ja smo uzeli lopate u ruke. Ako ništa, barem da oslobodimo prolaz od ulaza do parkinga za invalide. Ne mogu ni da opišem koliko je teško sklanjati utaban sneg. Odvajao se u komadima, a beton ispod je ostajao suv… Kada smo stigli do pola, komšija, koju godinu mlađi od mog oca se pridružio. Kako smo imali dve lopate, radili smo na smenu. Očistili smo trotoar u dužini našeg ulaza i prilaz zgradi. Mlađi komšija sa prvog sprata se popeo na zgradu i sklonio sneg i ledenice sa krova, a komšija iz prodavnice je doneo soli i posuli smo sve što smo očistili, da se ne smrzne. Za sat i po je sve bilo gotovo. Danak radu su platili moji nokti, ali nema veze, narašće.

Promrzli, ali zadovoljni smo otišli u stanove, na ručak. Na sledećim fotografijama možete videti šta i koliko smo učinili i kako smo dali svoj doprinos #lopataup -u :)

I naravno, moja malenkost :)

Kako sam bila i po godinu dana mlađa od drugara iz razreda, nisam imala sve zube. Nisu stigli stalni da izrastu, a mlečni požurili da odu. I tako ja krenuh u školu krezava. Vremenom mi je izrasla gornja desna jedinica. Leva nikako da krene. Sećam se dobro da su dva dečaka iz starijih razreda išli za mnom, unosili mi se u lice i vikali: “Gargameeeel, Gargameeeel!”. Kasnije su me vukli do njihovih drugara, da i oni vide “Gargamela”. Ako bih se opirala, sledila je ćuška, pa sam uglavnom ćutala. To je trajalo prvi i drugi razred, dok mi nije izrasla i druga jedinica. A za to vreme sam ih izbegavala. Kada bih videla na odmoru gde stoje, žurila sam u drugi deo hodnika/dvorišta.  Mislim da nikome nisam ovo rekla, nisam sigurna. Ako i jesam, niko nije reagovao.

Kada sam bila četvrti razred, dobila sam iz Grčke peratonicu na sprat. Hello Kitty. Niko srećniji od mene. Drug iz razreda mi je toliko šutao torbu (koja mi je bila na leđima) da je uspeo da je slomi. Sećam se da sam za ovo rekla učiteljici kao i da je samo slegla ramenima. Isti dečak je mene i još nekoliko đaka kroz celo školovanje maltretirao. Do osmog razreda sam imala modrice od udaraca, štipanja, guranja, šutanja. Govorili smo razrednom, jednom je rekao: “Šta hoćete, da ga ja izlemam? Opomenuo sam ga, to je sve što mogu da uradim.”

Fotografija preuzeta sa sajta http://candy95.com

Oduvek sam bila bucko. I zbog toga su me vređali. Na neke nadimke sam se navikla. Sećam se jednom da mi je mama kupila original farmerke sa tregerima. Ijao, jedva sam čekala da ih obučem sutradan u školu!  Na odmoru, iz drugog razreda mi je prišao dečak (vršnjak) i rekao što je glasnije mogao: “Debela, ubij se!”

Sve ovo bi mi verovatno ostavilo traume, da nije bilo moje mame. Ne znam da li je intervenisala u školi. Verujem da je pomenula na roditeljskom, ali nikada se ništa nije promenilo. Međutim, na odličan način je svemu menjala smisao kod kuće. Kada sam joj rekla šta je bio komentar na pantalone, počela je da se smeje, a onda i ja sam njom. Nekoliko dana smo pravile štos od svega i onda je sve postalo da bude manje strašno.

Takođe, imala sam super drugarice u razredu, jednu koja je bila poseno omiljena među “siledžijama”, pa me nisu dirali kada sam bila sa njom.

Mnogo mi je pomoglo to što je mama stalno razgovarala sa mnom i svaki problem učinila mnogo manjim nego što mi je izgledalo, pa su ćuške manje bolele, na kraju ih nisam ni primećivala. Trudila sam se da se sa problematičnim ljudima što ređe sretnem. Ali, bilo je dece koja su trpila mnogo više nego ja. Ne znam kako je bilo njima.

EDIT:  Ovaj tekst je nastao kao podrška Vuku koji trenutno vodi svoju bitku.

I moram da dodam da sam nastavila da nosim farmerice. Ne često koliko sam planirala, ali sam ih nosila :)

 

Hajde mi da na svojim blogovima “damo svoj medijski prostor” društveno odgovornim reklamama. I to stvarno, za sve naše čitaoce, da ne čekamo od Komercijalne banke (ili bilo koga drugog) da ustupaju svoj prostor na TV-u već da mi svoj prostor na Internetu ustupimo ovim sjajnim kampanjama.

Ovim blog-postom želim da dam svoj doprinos blogerskoj akciji #ustupamprostor

Stop trgovini decom

Kampanja organizacije Astra — Anti Trafficking Action

http://www.youtube.com/watch?v=HR_l7mXLK0Y

maliVEliki ljudi

Kampanja organizacije maliVEliki ljudi

http://www.youtube.com/watch?v=JLCy0v-LQoc

Bolje da znaš

Kampanja projekta Podrška u borbi protiv HIV/AIDS-a

http://www.youtube.com/watch?v=fJ7xRj_0RZU

Ujedinjeni protiv droge

Kampanja Ujedinjeni protiv droge

http://www.youtube.com/watch?v=JNQ8kXWhpzw

Osobe u razvoju

Kampanja organizacije Dečje srce

http://www.youtube.com/watch?v=DF6RvsGdJr0

Bitka za bebe

Kampanja Bitka za bebe

http://www.youtube.com/watch?v=Myh09_jY49k

Iskoristila sam u naslovu rečenicu iz teksta Granica odgovorinosti pri društvenoj odgovornosti Dragane Đermanović, koja je obeležila ovu akciju.

MARIJA, sedmogodišnja učenica prvog razreda osnovne škole

TETKA, žena u srednjim godinama

Radnja: Novi Sad, proleće 1989.

MARIJA ulazi u stan iz škole vidno namrgođena.

TETKA: Majo, šta se desilo?

MARIJA: Tetka, deca kažu da smo mi serotinja.

TETKA: Zašto to kažu, Majo?

MARIJA: Svi u školi jedu sendvič sa salamom, a samo ja sa šunkom.

…

• Kako polako ide.
• Uboo sam Vas najtanjom iglom, zato polako ide. Da Vas što manje boli. Lakše je meni da sačekam minut duže nego da Vas boli i leva ruka …

POŠALJITE PRAZAN SMS NA 1771 (VIP i MTS), poruka je 50 dinara.

Ukoliko niste ni na jednoj od ove dve mreže, novac možete uplatiti na račun ispod. Nije sramota uplatiti 50 dinara. A mislim da ako uplatite u banci Intesa neće vam naplatiti transakciju.

Broj žiro računa je: 160-5610200018878-72 Intesa
Svrha uplate: Za Zvezdanu Jurica
Primalac: Jurica Slobodan

Naših 50 dinara znači osmeh i život ovoj curici. Pokažimo joj da nam je stalo :)

Ovo je Zvezdana dok se nije razbolela.

Zvezdanina mama priča o Zvezdaninoj bolesti i svemu šta je potrebno da dete ozdravi.

• Ultimativni fat loss vodič 1/4

• Ultimativni fat loss vodič 2/4

• Ultimativni fat loss vodič 3/4

• Ultimativni fat loss vodič 4/4

Takođe, na ovom linku možete pronaći i Kick-in-a-butt proteinski bar koji je odlična zamena za tzv. brze šećere tj slatkiše.

Uglavnom, želim da se nadovežem na Ultimativni fat loss vodič 3/4 u kom je Siobhan lepo, jasno i detaljno objasnila sam čin vežbanja u teretani. Ja želim da se osvrnem na sve ono što ide pre prvog odlaska na trening. Idemo redom.

Čvrsta volja.

Svaki put mi je bilo teško da krenem. Uvek sam odlagala taj prvi put izmišljajući raznorazne gluposti. Te imam obaveza, te me boli stomak, te sam nešto obećala i sl. Jednostavno odlučite i krenite. Ok, danas je petak, krećem u ponedeljak u 19h. I odete u ponedeljak u 19h. Odlazak na vežbanje (bilo da je to teretana ili aerobik/pilates) neka vam postane obaveza koju morate ispuniti. Ako niste dosledni, dobra fora je da unapred platite mesec dana. To može biti motivacija za odlaske, u smislu “platio sam, sad moram da idem”.

Pripremite se za vežbanje.

Pripremite sve šta vam je potrebno za vežbanje. To je odeća i obuća u kojoj ćete vežbati, flašica s vodom i peškir (po potrebi i dva – veliki i mali). Eventualno znojnice ili tegovi, ali vam oni neće biti neophodni u prvo vreme. Dakle, potrebna vam je pamučna majica, trenerica (donji deo obavezno, gornji po potrebi) takođe pamučna, čarape i patike. Potrudite se da kupite patike koje su napravljene za trčanje (slučajno odabrana fotografija kao primer) tj one koje imaju malo deblji đon nazad, jer to amortizuje pritisak i smanjuje mogućnost od povrede. Veliki peškir je potreban za vežbe na strunjači, ali i na spravama ukoliko se više znojite, dok mali koristite za brisanje lica i tela.

Šta da očekujete na treningu.

Definitivno da se oznojite. U početku me je bilo sramota i trudila sam se da što više pazim i da se što manje oznojim. Greška! Poenta je da se što više oznojite, ali i vodite računa da popijete dovoljnu količinu tečnosti, najbolje vode. Očekujte i upale mišića i umor, barem u početku.

Baš vas briga za ostale!

Nemojte da obraćate previše pažnje na ostale ljude u sali. To ne znači da treba da ih ugrožavate ili ignorišete. Jednostavno shvatite da ste došli da vežbate. Niste došli da vas neko vidi ili gleda, niste došli da pokažete nove patike ili da razgovarate. Došli ste da vežbate i odradite tih sat vremena isto kao što biste pogledali film ili poslušali predavanje. Dakle – bez pauza dužih od 30 do 60 sekundi. Ili onoliko koliko vam je potrebno da se pripremite za sledeću vežbu. Meni je u početku bilo neprijatno, jer sam primećivala devojke/žene koje dolaze na trening sređene i doterane. Patike, trenerica, majica i znojnica iste nijanse. Mo’š misliti. Bitno je da obavljaju posao i služe svrsi, a da li su ove ili one marke ili boje, to je manje važno tj nevažno.

Slušajte instruktora/rku.

Veoma je važno da slušate osobu koja vodi trening i koja vam pomaže da naučite da radite vežbe pravilno. To je osoba koja zna koliko možete, i šta i koliko treba da uradite. Naravno i na koji način. Ako kaže da se noge podignu pod uglom od 45 stepeni, onda se noge podignu toliko, ne 90 i ne 30 već 45. I kada kaže da je dosta – dosta je.

To je ono što mi trenutno pada na pamet, a da može da koristi. Imate li vi neki savet?

Potrebno je:

• 8 paprika
• 8 krompira srednje veličine
• dve glavice crnog luka
• suncokretovo (ili maslinovo) ulje
• vegeta/so, peršun, biber
• za prilog pavlaka i paradajz ili salata koju volite

Kako pripremiti?

• sitno iseckati i izdinstati crni luk
• krompir oguliti, iseckati na kockice i skuvati (voditi računa da se ne prekuva)
• sjediniti luk i krompir, dobro promešati, dodati začine i malo ulja
• napuniti paprike i poslagati ih u tepsiju
• odgore sve zaliti uljem (ne previše!)
• peći na 200 stepeni oko 30-40 minuta
• poslužiti s pavlakom i salatom
• njam!

Ne? Hvala bogu da ne.

• Da li svojoj mami prigovarate kad skuva nešto što ne volite (ili manje volite) da jedete?
• Da li vičete na nju kad vas nazove u 2 am na mobilni?
• Da li joj nekada kažete da je dosadna i da prestane da davi?
• Da li je isterate iz sobe kad vam donese čistu i ispeglanu garderobu?
• Da li joj govorite da prestane da vas sramoti?
• Da li je ponižavate, vređate ili vičete na nju kada uradi nešto što nije po vašoj volji/zamisli?
• Da li se durite što nema više novaca da vam da?

Nisam ni sumnjala.

 

 

Danas sam slučajno imala “čast” da čujem telefonski razgovor između samohrane majke i njenog punoletnog sina (koji ide na privatni fakultet). Koliko sam shvatila, ona mu je nešto negde sredila (sve pozavršavala) i on sada treba samo da ode tamo, uplati i dobiće to nešto. I ona mu je dana adresu na koju je on otišao (njoj su tu adresu rekli), ali se ispostavilo da to ustvari nije prava adresa i da treba da se vrati. Prvo je vikao “kako ga je zaje*ala”, zatim “kako tamo nema gde da parkira” (ko ti je kupio auto, dete?) i na kraju spustio slušalicu. Žena je ceo razgovor pokušavala smirenim tonom da mu se obrati, ali nije uspela. Kada je prekinuo vezu, ponovo ga je nazvala i on je odbio poziv. Nakon nekog vremena je nazvao i rekao kako je sve sredio i da, kada bude išla kući ode i kupi mu ručak u određenom restoranu. Koji joj uopšte nije usput – a on ima auto.

Ceo dan me muči ovaj razgovor. Mislim da ne treba više ništa da vam kažem. Nemojte vikati na svoje mame, one vas samo vole. Volite i vi njih. Čuvajte mame, da vam duže traju.

]]> http://drveniadvokat.com/2011/06/nemojte-vikati-na-svoje-mame-one-vas-samo-vole/feed/ 14 http://drveniadvokat.com/2011/05/produzi-zivot/ http://drveniadvokat.com/2011/05/produzi-zivot/#comments Mon, 30 May 2011 21:22:21 +0000 Drveni Advokat http://drveniadvokat.com/?p=1569

 

Nastajanje ovog videa je podstaknuto dešavanjima i istinitim događajima. Ovaj video NIJE sponzorisan i predstavlja moju spontanu reakciju na ono što mi se desilo.

 

Više informacija možete dobiti na brojeve telefona:

 

VMA u Beogradu
011/367-07-84 (od 8h do 20h)

 

Klinički centar Vojvodine u Novom Sadu
021/520-141 (od 8h do 14h)

 

Klinički centar u Nišu
018/4530-856 (od 8h do 14h)

 

Besplatan poziv iz cele Srbije
0800 111 800  (automat)

 

Pogledajte sajt donor-heroj

 

Uključite se u FB grupu

 

Produžite život!

 




 

]]> http://drveniadvokat.com/2011/05/produzi-zivot/feed/ 10