Sledi kratak prikaz svakog izloženog filma.

Nina Tofl: The One I Think I Am

Nina Toft ispituje kakve implikacije tenološki pomak ima na ponašanje pojedinca. Instalacija je samo jednog kadra, snimljenoj na edinburškoj Hajmarket stanici, u trajanju od oko dvadeset minuta, prikazuje muškarce i žene koji se smenjuju čekajući vozove. Alhemija se desi onog trenutka kada oni primete prisustvo kamere.

Mai Hofstad Gunnes: Moscow

Autorka prikazuje snimke i krupne planove oblakodera, sa fokusom na pojedinačne tornjeve koji se na kraju odvajaju i poleću sa svoje osnove. Film je rađen digitalnom animacijom, u stilu ranog trik-filma.

Eline Mugaas: Skin Flick

Crni automobil se vozi gradom po noći. Sve što se može videti jesu svetlosti urbanog prostora koje klize preko sjajnih površina. Kako se grad oslikava na haubi, na vetrobranu se stvara dvostruka refleksija. Samo kada okruženje nametne svoj odraz na automobilu, njegov oblik se može iščitati.

Aeron Bergman & Alejandra Salinas: Wildflovers

Film se zasniva na razgovorima sa brojnim radnicima u nevladinim organizacijama i aktivistima u Detroitu. Umesto likova onih čiji se glasovi čuju, zvuk filmske trake prati animirani tekst.

Bull. Miletic: Par Hasard

U ovom filmu se uzima Pariz zdravo za gotovo, kao razglednicu i proizvod. Video počinje audiovizuelnim dijalogom na Morzeovoj azbuci, između dva tornja.

Oyvind Aspen: Without title

Kamera je usmerena i fiksirana na lice čoveka, ostavljajući pozadinu van fokusa, svodeći gradski predeo na puke udaljene bleskove svetlosti. Urbane vibracije ostavljaju značajan odraz na njegovo psihološko stanje.

Farhad Kalantary: Night

Film Noć je putovanje kroz mrak. To je kratki film koji se bavi istraživanjem granica vidljivosti. Snimljen je kao FD video iz voza u pokretu, u jeku nordijske zime.

Jeremy Welsh: Spatial Traces

Slike snimljene na gradskim ulicama metropola elektronski su obrađene, uslojene i date u kombinaciji sa bogatim zvučnim zapisom semplovane muzike u kojoj se ogledaju, bez bukvalne ilustrativnosti, vizuelni predeli prikazani na videu.

Knut Asdam: Filter City

U ovom filmu dve žene, čiji tačan odnos nam nije poznat, lutaju gradom koji ima svoju sopstvenu ličnost. Film se razvija tako što se stvara simbioza između ove dve žene koje su izgubljene u svom odnosu prema drugima i prema sebi samima, ali su izgubljene i u okviru grada koji živi svoj život mimo njih.

Savremena umetnost je naziv za aktuelnu umetnost tj. umetnost koja se događa u trenutku kada se o njoj govori i piše.

Savremenost je institucionalizovana kao perspektiva indeksnog prepoznavanja, imenovanja, klasifikovanja, prisvajanja i kolekcioniranja umetnosti unutar vremena koje sebe reflektuje između prošlosti i budućnosti.

Koncept “savremena umetnost” se ne odnosi samo na umetnost druge polovine dvadesetog veka, prelaza vekova i prve decenije dvadeset prvog veka, već i na aktuelizovani projekt mapiranja i interpretiranja diskontinuiteta, odnosa, razlika, prisvajanja i razmena aktuelnih i istorijskih modela znanja, fascinacija i identifikacija sa umemtničkim praksama izvan stabilnosti tradicije.

Avangarda se ukazuje kao radikalni i militantni oblik modernizma od kraja druge decenije do sredine tridesetih godina.

Krize modernizma karakterizuju ekonomski, politički i umetnički razlozi.

Avangarda uspeva da razori autonomiju umetničkih disciplina modernističke umetnosti i kulture, pokazujući da se umetnošću može (stvarno ili fikcionalno) revolucionarno preobraziti individualni i kolektivni život, društvo, kultura i umetnost.

Pokazalo se da bez „kubističkog apstrahovanja“, kao osnove likovnog „formalizma“, ipak nema koncepta i pojave modernističkog, pre svega apstraktnog slikarstva u pravom smislu. „Kubizam“ se, iz istorijske perspektive, ukazao kao pred-određujući formalistički uslov dvadesetovekovne slikarske modernosti, kao razvijenog horizonta očekivanja autonomije slike unutar samog slikarstva.

Slikarke i skulptorke socijalističkog modernizma su radile upravo na cenzuri predočivosti svog rodnog identiteta i izvođenju „univetzalnog“ upisa umetnika u umetničko delo, što je kontigentan formalni rezultat plastičnog stvaranja. Taj čin samog ženskog precrtavanja ili cenzurisanja nije išao lako, i nije, sem u retkim „remek-delima“, doveden do prekoznatljivog znaka. Naprotiv, bio je kontradiktoran i često nerazrešiv u svojoj stvaralačkoj i egzistencionalnoj drami.

Dolazi do suštinske promene karaktera umetničkog roda. Ta promena je u preobražaju „stvaralačkog principa“ u polju čulnog prikazivanja i izražavanja. U ovom području je, tokom kasnih šezdesetih i ranih sedamdesetih godina, delovao sasvim mali broj žena – umetnica u Srbiji i Vojvodini: Biljana Tomić, Bogdanka Poznanović, Katalin Ladik, Ana Raković, Judita Šalgo, Marina Abramović i Maja Savić.

Razbijana nasilnost i brutalnost ovog slikarstva je povezana sa odbijanjem idealiteta modernističke umetnosti, pre svega apstraktnog slikarstva. Za ovo slikarstvo bitna je emocija otuđenja. Otuđenje je društveno stanje subjekta u kom su mu vlastite želje, fantazije, oblici ponašanja, ideologije, religiozna uverenja i proizvodi njihovog rada postali strani i nedokučivi. Slike su postale neka vrsta „samog pokaznog govora“ ili „egzistencijalnog pisma“ o slikaru kao čoveku u izolovanim ćelijama života.

Brutalna figuracija proizilazi iz suočenja sa traumatičnim neuspesima modernosti i ubrzanim otuđenjima modernog urbanog načina života.

Naiva je imala ulogu u isticanju umetničkog stvaralaštva manjinskih etničkih grupa i njihovih kultura na platformama socijalističke izgradnje multikulturalnog društva.

Nova figuracija je zbirni naziv za figurativne slikarske pojave evropskog odgovora na američki proto-pop i pop art. Nova figuracija se zasniva na kritici idealizacija i autonomija apstraktne umetnosti. Apstraktna umetnost se pokazuje kao istorijski dovršeni i istrošeni koncept modernosti, koji je otuđen od ljudskog sveta i prikazivanja predmeta i čoveka u svetu.

Ekstremna negacija socijalističkog realizma nije bitno izmenila bilans književnosti u socijalizmu. Nije dala rešenje. Njome nije prevaziđe  socijalistički realizam, već samo napušten. Njegovi problemi su ostali. Pluralizam u tom estetizmu, ako nije prividan, nije ni stvaran.

Konceptualno čista i dosledna apstraktna slika nastala u vreme kada su sve ostale nefigurativne slike srpske umetnosti, zapravo, transpozicija motiva pejsaža.

]]> http://drveniadvokat.com/2010/06/trijumf-savremene-umetnosti/feed/ 1 http://drveniadvokat.com/2010/05/1187/ http://drveniadvokat.com/2010/05/1187/#comments Thu, 20 May 2010 00:12:19 +0000 Drveni Advokat http://drveniadvokat.com/?p=1187 Konačno i ja da se pridružim Azbuci upoznavanja koju je započena Džejni. Svaka čast na ideji, odlična je! Još da nađemo psihologa, da definiše ovolike asocijacije i razotkriveni smo :D

A – Alibaba i popaj, crtać koji sam imala na VHSu, uz koji sam odrasla. Azbuka, i moje poznavanje iste. Znam za svako slovo na kom mestu se nalazi. Kao i Čarolija, napravila sam svoju azbuku i njom pisala dnevnik, na koji sam nedavno naišla, pa razmišljam da li da skeniram neke stranice i postavim na blog :)

B - Breza, koja raste pored Dunava u Futogu, gde imamo kuću i gde sam provodila letnje raspuste. Drvo sa najlepšom i najnežnijom korom. Sećam se da smo od njene kore i (ako se ne varam) stabljika trske pravili kućice na drvetu. Koju nikada nismo napravili. Bazen, u nedostatku mora. Iako ga retko posećujem. Volim da plivam. Bosiljak, začin koji sve češće uvodim i pokušavam ukućane da naviknem na njegov ukus.

V – Voljenje, kao moj alter-ego. Volim sve i svašta. Od destinacija, događaja, podataka, suvenira, sećanja, do nauka, saznavanja, životinja, insekata. Rođeni sam altruista. Ponekad me nervira što toliko volim, gledaju me kao kretena i u pravu su. Svako gleda samo sebe. Visibake, omiljeni cvet, jer su toliko posebne i nežne, da su jednostavno savršene.

G – Gramatika, izuzetno mi zanimljiva nauka. Dok sam bila mala, rado sam ‘čeprkala’ po rečnicima i pravopisu, a kada bi nam u goste došao neko sa čijim detetom nisam volela da se igram, neretko sam posezala za knjige i govorila: “Ajde da učimo gramatiku” i dete bi odbilo ili bi mu bilo dosadno, pa su brzo išli kući ili je sedelo sa roditeljima, a ja opet imala svoju slobodu.

D - Deca, volim dobru decu. Volim da radim sa njima, da se igramo i učimo, da razgovaramo, družimo se. Verovatno žalim što sam odrasla. Detinjstvo, bez briga i problema. Drama, omiljeni književni žanr, od Antike do danas.

Đ – Đomla, moj momak. Veći deo slobodnog vremena mi je trenutno usmereno na njega. Đuveč, jedino jelo od kog mi se, kada sam bila mala, okretao stomak. Mama ga nikad nije pravila, a u vrtiću su me prisiljavali da ga jedem. Sećam se kako sam plakala dok su mi kašiku po kašiku gurali u usta. Ni danas ga ne volim.

E – E-knjige, obožavam knjige, a e-knjige su mnogo praktičnije po pitanju prostora tj površine i težine. Pogotovo kada je put u pitanju, poneti 700 e-knjiga nije nikakav problem. Jedva čekam da se dokopam nekog ebook readera ili nečeg sličnog i da uživaaam. (dodatak via Đomla: Sa e-bookova ne moraš brisati prašinu”. )

Ž – Životinje, volim životinje, oduvek smo imali psa u Futogu, a ja kućne ljubimce u stanu. Kod jednog dečaka (osnovca) na FB sam pročitala sledeće: “Životinje što duže žive zajedno, više se vole, slažu i vežu, a ljudi se više mrze i svađaju”. Mislim da je sve rečeno time. Žvazbuka, Žele zeka i Životinjsko carstvo, koji su nam obeležili detinjstvo.

Z – Zima sa zimskim radostima, moje omiljeno godišnje doba. Rođena sam u januaru, kažu da ima veze. Zuma, igrica koju sam obožavala da igram. Imala sam je i na telefonu i platila za download.

I – Idila, tj priroda. Neretko me lepote prirode ostave bez daha i to nazivam idilom. Idilu za mene predstavlja i sledeća slika

J – Jovan Jovanović Zmaj, i njegova Riznica pesama za decu. Odrasla uz nju, čak imam dva primerka. Nekada sam sve pesmice znala napamet, sada nekoliko. Jaffa cakes, jedan od omiljenih slatkiša.

K – Klizanje, prvi put sam na klizaljke stala sa nepunih šest godina – brat je u to vreme trenirao hokej, pa je to nekako išlo familijarno. Nažalost, u svojoj klizačkoj karijeri se nisam proslavila, pravim velike pauze (višegodišnje), ali strast prema ovom sportu ostaje. Kvasac, me podseća na kiflice koje često pravim u poslednjih godinu dana. Kinder jaje i baka koja ih mi je kupovala i slala na put od 300km :) svako jaje je stavljala u jednu rolnu toalet papira, da bi do mene ostalo čitavo . . . Tada su bila retka i skupa. Knjige, bez kojih ovaj život i svet ne bi imao smisao. Književnost, potpuno novo poimanje tradicije i klasika koje imate u glavi. Kašnjenje, ne kasnim iako trčim u poslednji momenat, a kašnjenje bez javljanja tolerišem do petnaest (akademskih) minuta. Kiki bombone.

L – Laž, ne podnosim. Ublaži, prećuti, al nemoj slagati. Teško i opraštam istu. Benigne tj bele laži su manje podložne ovakvoj kritici. Laptop, sprava koja je kod mene kao živo biće, promenila mi je život u potpunosti. Doslovno ga volim.

LJ – Ljubičice, pored visibaka, moj omiljeni cvetić. Ljuljaške na Sajmištu pored kojih smo satima čekali red, zarad pet minuta ljuljanja, da bi nas učiteljica prekinula i da bismo se vraćali u školu.

M - Mama, definitivno najbitnija osoba u mom životu. Uvek me je podržavala, razumela, savetovala. Ona je zaslužna za stvaranje mene kakva jesam, za oblikovanje moje ličnosti. Maslačak, od kog smo kao mali pravili venčiće i stavljali ih na glavu. Mačke, koje nisam toliko volela, dok nisam dobila jednu i posle toga postala luda za njima. Munchmallow, ubedljivo najbolji slatkiš otkako znam za sebe, do dana današnjeg. Ali isključivo originalna verzija, nikako ove sa dodavanjem aroma. Maza, bila i ostala, prevelika.

N – Novi Sad, najlepši grad na svetu, grad u kom sam rođena, odrasla, školovala se i nemam posao. Nova godina, kao najlepši praznik kad sam bila mala. Danima sam se igrala pored jelke, pa ju je mama kitila pred 25.12. i ostavljala do slave 20.01. Eh, to su bila vremena :)

NJ – Njegoš, čija su mi dela oduzela pola života dok sam ih čitala i tumačila za ispit. Sada mi je sve to zanimljivo, ali kada se mora . . . Njujork, kao metropola u kojoj nikada ne bih mogla živeti, jer se jednostavno ne bih snašla. Ipak je simpatično predstavljen u seriji Sex&city.

O – Online, stanje koje mi se dešava poslednjih godina. Orah, i njegov hlad, sakupljanje plodova, jesen. Ozbiljnost, nešto što mi se desilo pre 7-8 meseci, mada verujem da ću zauvek ostati neozbiljna. Odgovorna, ali neozbiljna.

P – Punk, koji je obeležio polovinu mog života i pomogao mi da preguram najgore godine u najgora vremena na najbolji mogući način. Paštašuta, i način na koji moja mama izgovara naziv ovog jela, njamiii. Prkos, je ono što činim kada me neko uvredi ili povredi. Onda dok se ne odljutim ide sve kontra. Srećom, retko se ljutim :) i ne bez razloga.

R – slovo koje kao mala nisam umela da izgovorim pravilno i svi u dvorištu su me zadirkivali zbog toga. Radoznalost, jedna od dominantnih osobina koje imam. Ali ne u smislu “zanima me šta komšinica kuva”, naprotiv, radoznalost u smislu saznavanja novih stvari. Zanima me sve osim politike.

www.youtube.com/watch?v=YPYuhqIzc9k

S – Sneg, omiljen mi oblik koji voda može da dobije. Kada pada sneg, presrećna sam. Sve mi deluje mirnije, staloženije, manje napeto. A o savršenstvu pahuljica ne moram posebno pisati. Slatkiši su deo moje svakodnevnice, definitivno sam zavisnik od slatkiša. Suze. Smoki, prisutan je otkako znam za sebe, jedini, pored bananica, koji je zadržao oblik, ukus i miris i istrajava sve ove godine. Sankanje uz sneg = vrhunska radost. Umela sam da se sankam na atomcu dok ne budem skroz mokra od penjanja i snega. A kada dođem kući, mama mi skine ski odelo i stavi me na radijator, da se ‘otopim’.

T – Prvo što mi je na ovo slovo palo na pamet je tokata. Uspomene iz muzičke škole. Tufahija, specijalitet koji sam prvi put probala u hotelu Bosna u Banjaluci i pokajala se . . . a svi su toliko pričali o tome, baš sam se razočarala. Ne volim ni tortilje, kad smo već kod hrane na t. Nije da ih ne jedem, samo malo manje volim da ih jedem.

Ć – Ćufte u paradajz sosu, mmm!

U – Uslov na fakultetu koji sam redovno davala u oktobru, pa mi je celo leto ‘odlazilo’ na učenje.

F - Fabrika čokolade i verovatno u njoj Čarli. Ali onaj iz knjige, ne onaj iz filma. Fortuna i Carmina Burana koju sam imala prilike jedno polugodište da pevam, u srednjoj muzičkoj školi, u horu. Fornetti volem, al ne smem, pa i ne jedem.

H – Hrčak, mnogo njih koje sam imala tokom godina. Jednom su nam spasili život. Mnogo volim ove male glodare. Harmonika, instrument koji sam svirala osam godina u nižoj muzičkoj školi, koji mi je dao mnogo zadovoljstva, treme, straha, nervoze, sreće, ljubavi, strpljenja, istrajnosti. Hrana, volim da je spremam, volim da je jedem.

C – Cvekla, često je jedemo zimi kao salatu. Cveće, posebno livadsko, poljsko. Volim svo cveće, ali ne umem dobro da se brinem o njemu, tako da sam uglavnom imala kaktuse koji su najmanje zahtevni. Cipele, bile su isključivo martine ili slične njima, glomazne, kabaste, dečije. Ponekad se setim da sam žensko, pa kupim ponešto što “liči”.

Č - Čokolada, forever and ever. Totalni sam zavisnik i nijedan dan ne mogu da provedem bez makar dve kockice iste. Sve vrste volim osim sa suvim grožđem i sa mentolom. Čarape, soknice uglavnom, šarene, dečije.

DŽ – Džem, od divljih jagoda koje je moj deda brao negde daleko, a baka ga kuvala. Njamiii!

Š – Švićmobrkl, prezime koje sam izmislila jednom prilikom dok sam preko skajpa razgovarala sa Dzejni i od tada me ona tako zove, a i Đo u poslednje vreme. Simpatično mi je i dopada mi se :) Šnenokle, uvek volela ono žuto, a kada mi sipaju i belo, mešala sam ga dok se skroz ne stopi i postane žuto.

* sve linkovane fotografije su ostale na njihovom prvobitnom hostingu, tako da izvor vidite u adresi. Nijedna fotografija nije downloadovana i ponovo uploadovana, niti je ijedna objavljena na ovom blogu bez linkovanog izvora.

]]> http://drveniadvokat.com/2010/05/1187/feed/ 1 http://drveniadvokat.com/2009/08/ima-li-neceg-brzeg-od-svetlosti/ http://drveniadvokat.com/2009/08/ima-li-neceg-brzeg-od-svetlosti/#comments Tue, 04 Aug 2009 23:34:12 +0000 Drveni Advokat http://drveniadvokat.wordpress.com/?p=880 Fiziku nisam volela isključivo zbog lošeg pristupa profesora. Tačnije, nisam je razumela. Međutim, izuzetno sam radoznala, tako da mi različite stvari padaju na pamet, ali nažalost, nisam uvek u poziciji da odgovorim na pitanja koja sama sebi postavim. Zamolila sam Milana da mi odgovori i on je to sa mnogo posvećenosti i ljubaznosti uradio, da sam ostala bez reči. Da mi je neko kao on predavao fiziku, definitivno bih to studirala :) Ovako lep odgovor nije smeo da ostane u okviru mog inboxa, te je dogovoru sa Milanom pred vama :)  još jednom veliko hvala :)

Advokat Drveni  коме: mm

Ćao :)

Hvala ti što mi izlaziš u susret, fizika nije bila moja oblast u toku školovanja, ali me u poslednje vreme izuzetno zanimaju neke stvari, pogotovo ako me nešto ‘zagolica’ (radoznala sam). Desi se da danima razmišljam o nečemu, međutim, zbog nedovoljnog ili veoma šturog teorijskog znanja ne mogu da dođem do zaključka.

Znaš da smo vodili decu u planetarijum i opservatoriju i tada smo imali lepo predavanje od strane dva fina čoveka. Drugi nam je bio bliži po godinama, ali i veoma prilagodljiv deci, tako da im je ispričao niz interesantnih pričica (mislim da sam ja tamo bila ubedljivo najviše oduševljena istim :D ). Uglavnom, potrudio se da objasni deci pojam svetlosne godine. Naveo je primer neke daleke galaksije (Andropeja, Andromeja, Andrenešto, zaboravila sam) i kao, ako ima prijatelja tamo, i ako ga nazove, koliko će dugo putovati zvuk do njega. I fino je on to nama svima objasnio, ali mi tada nije palo na pamet da ga pitam, ovo jednostavno pitanje koje me straaašno zanima, a verujem da je tebi banalno i smešno.

Da li mi moramo da čekamo dva miliona godina da se nam stigne to “halo” od našeg prijatelja zato što nemamo tehnologiju koja može taj proces da ubrza (znamo da je brzina zvuka najveća izmerena brzina, možda postoji neka koju nismo izmerili/pronašli) ili jednostavno po zakonima fizike nije moguće da ga brže dobijemo?

hvala ti mnoooogooooo,

Marija :)

mm  коме: мени

Ćaos,

Pitanje uopšte nije smešno, do 1905 godine monogo je mučilo sve fizičare širom sveta. Imali su različite “luckaste” teorije, ali objašnjenjenja im baš nisu polazila za rukom.

Tek te godine jedan pametni mladić pokrenuo je revoluciju u razmišljanju fizičara, i uopšte pogledu na svet. Taj mladić bio je samo službenik u Švajcarskoj, radio je u patentnom zavodu. Nije bio naročito poznat, ne baš sjajajn student, dobar violinista, pokušao je da nađe posao na mnogim univerzitetima ali nije ima uspeha. U pauzi posla analizirao je radove savremenika i prethodnika i uvideo je gde su oni grešili. Objavio je jedan rad pod naslovom “O elektrodinamici teta u kretanju”, bez jedne jedine reference. Reakcija u prvom trenutku bila je katastrofalna, mnogo kritika, ali… ubrzo se situacija promenila.

Taj nepoznati mladić bio je Albert Ajnštajn, a rad sa ovim čudnim naslovom bila je specijalna teorija relativnosti (STR).

Upravo je STR dala odgovor na pitanje koje si postavila, i mnoga druga pitanja. U vreme pre STR smatralo se da je maximalna brzina kojom nešto može da se kreće neograničena. Mislilo se da je jedino obezbedimo dovoljno snažan motor i možemo da idemo koliko god brzo želimo. Smatralo se i da je brzina svetlosti beskonačna, tj. da se svetlost prenosi trenutno.

Ajnštajn je to promenio. Pokazao je da ne samo da je brzina svetlosti konstantna, konačna, i to je maximalna brzina kojom se može preneti neka informacija u našem univerzumu.

Šta god radili, koliko god snažan motor napravili brže od toga ne možemo. Približavanje brzini svetlosti prate i neki čudni efekti – vreme usporava, dužina se smanjuje, masa raste. Kada telo dostigne brzinu svetlosti za njega vreme prestaje da teče, dužina mu postaje jednaka nuli, masa postaje beskonačna. Dalje nema :)

Sa ovakivim zaključima logično je što su svi smatrali da je STR naučna fantastika i da nema veze sa stvarnošću. Ipak, na strani STR bila je jedna mnogo bitna stvar – dokazi. Svi experimenti koje je Ajnštajn predvideo, kao i mnogi drugi, slagali su se sa teorijom. Danas još uvek ima mnogo onih koji misle da je Ajnštajn pogrešio, ali u među njima nema mnogo onih koji imaju veze sa fizikom. Takođe, savremeni svet je gotovo nezamisliv bez STR – položaji satelita, GPS, akceleratori u institutima i medicini, sve to ne može da radi bez STR.

Upravo zbog “čika” Ajnštajna i STR moramo da čekamo 2 milijarde godina da naša poruka stigne do komšije u Andromedi, a posle toga još toliko da stigne i njegov odgovor. Naš najbrži “golub pismonoša” – svetlost, ne može brže niti će ikada moći.

Slična situacija je i u našem bližem komšiluku – svetlost sa Sunca putuje oko 8 minuta, do meseca 1 sekundu, a oni srećnici u NASA-i koji “igraju” video igrice sa roverima na Marsu moraju da čekaju i više od deset minuta da naredbe stignu do robota.

Zbog ovoga se često rečenica “sve je relativno” dopuni sa “osim brzine svetlosti”, ona je uvek ista i maximalna. Granica koju najverovatnije nikada nećemo moći da pređemo.

Naravno, pomenula si zvuk. On je mnogo sporiji i ako nema atmosfere (vazduha, vode, čvrstog tela), a u svemiru toga nema, zvuk ne može da se prostire. Zvuk se uvek pretvara u struju i svetlost, pa zbog toga glas putuje mnogo većom brzinom od brzine zvuka.

Ako te nekad ne mrzi da čitaš, mnogo opširnije i relativnosti: http://www.mmilan.com/ajnstajn-za-pocetnike/

Šta god da je još nejasno piši :)

Milan

Nadam se da ste uživali i nešto i naučili :)

Za još mnogo interesantnih informacija posetite Milanov blog  “O životu, univerzumu i svemu ostalom”

]]> http://drveniadvokat.com/2009/08/ima-li-neceg-brzeg-od-svetlosti/feed/ 20 http://drveniadvokat.com/2009/01/shaun-the-sheep/ http://drveniadvokat.com/2009/01/shaun-the-sheep/#comments Thu, 08 Jan 2009 00:13:50 +0000 Drveni Advokat http://drveniadvokat.wordpress.com/?p=563 Drugarica mi je pričala o crtaću Shaun the Sheep dosta davno. Pogledala sam jednu epizodu i dopala mi se, ali sam posle toga potpuno zaboravila na njega! Do večeras :))) toliko simpatičan crtać da sam jednostavno morala da vam ga predstavim :)))

Wikipedia

ovo je muzička numera iz crtaća koju slušam po stoti put :)))

www.youtube.com/watch?v=NeifsOvIJz8

]]> http://drveniadvokat.com/2009/01/shaun-the-sheep/feed/ 10 http://drveniadvokat.com/2008/12/zanimljivosti/ http://drveniadvokat.com/2008/12/zanimljivosti/#comments Tue, 16 Dec 2008 22:22:58 +0000 Drveni Advokat http://drveniadvokat.wordpress.com/?p=452 Sajt o različitim naučnim pojmovima koji pruža niz informacija o nauci kroz video klip ili tekst . . . više za decu . . .  a šta smo mi? :D

Meni je zanimljivo :)

Kliknite ovde

]]> http://drveniadvokat.com/2008/12/zanimljivosti/feed/ 4