Igrali smo se, ispitivali, frizirali, plesali, šminkali, družili, sladili, grlili i ljubili.

Prelep dan sa divnim ljudima i divnom decom.

Bilo nam je prelepo, i volonterima i deci.

Hvala  Dunji i Bobi na fotografijama, sklepala sam klip da vidite kako nam je bilo :)

Imali smo četiri dana u nedelji koje smo koristili maksimalno. Utorkom i petkom se održavala plesna radionica u jednom fitness centru na limanu, čiju salu smo dobili na korištenje (hvala), sredom su se deca koja idu na popravni spremala sa volonterima za ispit i četvrtkom smo imali kreativne radionice na kojima smo se družili i pravili različite stvari. Da ne bih dužila, pogledajte slike i video zapise sa istih :)

www.youtube.com/watch?v=qwmFxYHsM5k

www.youtube.com/watch?v=yg4VG4D2gGw

www.youtube.com/watch?v=kzqfMIgwm5E

www.youtube.com/watch?v=YFWOQ72VWa0

Poseta planetarijumu from drveni advokat on Vimeo.

Bili smo na baby exitu, prošlo je mnogo vremena, sad sredih i došlo na red da objavim . . .naravno, mene nema ni na jednoj slici, jer sam iza fotoaparata :)))

Nisam ih videla od tada i grlo mi se steže kada gledam fotografije koliko mi nedostaju :)))

Sunca mala, bili su jako dobri iako smo se bojali kako ćemo proći u gužvi . . .

Eto, nadam se da će vam se dopasti :)))

Baby exit from drveni advokat on Vimeo.

video ne može nikako da se postavi na blog i nemam više ni vremena ni strpljenja da se bakćem sa njim (12h se natežemo), kliknite na link pa ga pogledajte . . . hvala Đoletu na pomoći :)

Dogovorili smo se da vodimo svu decu, od prvog do osmog razreda. Prvo je ideja bila da  ih vodimo u pozorište, ali nikako nismo mogli da uklopimo predstavu koja bi bila prikladna za svaki uzrast, tako da je bioskop bio najbolja opcija. Crtani film koji je sinhronizovan, milina. Gledali smo Madagaskar 2. Deca su bila divna, uglavnom su bili dobri. Žao mi je što nisu sva deca išla, ne znam iz kojih razloga. Moram da napomenem da nas je išlo samo pet i da smo se odlično snašle sa 35 dece . . . uglavnom, svi živi i zdravi stigli tamo, uživali i vratili se kući :)

Na sledećim fotografijama možete videti kako nam je bilo :)

Ovo sam dobila od jednog dečaka dan pre bioskopa, na dan zaljubljenih ;) zaista se potrudio i to napravio, pa mu nisam zamerila što je pogrešio padež ;)

Datum je bio 25.12.2008. godine. Dogovor je bio da deo volonterki ode po decu, a da deo dođe u prostorije organizacije da pomogne oko pripremanja sale za dolazak dece. Nisam išla po decu iz prostog razloga što se bojim toliku decu da vodim u to doba dana, na taj dan, kada je saobraćaj u špicu, te sam otišla da pomognem u spremanju prostorija. Nije bilo previše posla, stolice su već bile nameštene, sokiće je neko već sipao u čaše, kao i grickalice u tanjire. Ja sam se pozabavila muzikom tj pokušali smo da povežemo nešto što baš i nije bilo povezivo, ali nismo uspeli. Tako da je ozvučenje ostalo na radio stanici, što na kraju i nije ispalo loše. Deca su pristizala sa volonterima u intervalima od po petnaest minuta, čisto da se ne bi stvorila gužva u prevozu i da bi se lakše deca kontrolisala. Prvo su išli u salu gle su mogli plesati, sa prolazom do improvizovane kuhinje, gde se nalazilo posluženje. Tu su bili oko sat vremena.

Nešto posle 16h je animator i muzičar Bane počeo predstavu. Moram napomenuti da su svi volonterski učestvovali. Kako je to izgledalo možete videti na slikama.

Ovako leti Supermen

A ovako Nindža kornjače imaju povez na očima

Najhrabriji su izašli i na binu

I deo atmosfere, snimljen fotoaparatom

www.youtube.com/watch?v=FrMrp5cLUaY

Posle Baneta su se deca opet poslužila, dok je pripremljena mala lutkarska predstava, čija je pouka bila veličina i značaj drugarstva.

Zatim je došao onaj kog su ustvari i čekali – Deda Mraz :) mlađi su bili oduševljeni :))) doduše, starijima je bilo malo i dosadno, ali su ipak uživali u druženju i adrenalinu zbog paketića koji će dobiti. Moram napomenuti da je direktor sa svojom suprugom obezbedio igračke (dečacima lopte, devojčicama društvene igre), a da su slatkiši bili sakupljani nekoliko dana pre podele paketića u kafiću Latino, po sistemu ulaz – slatkiš. Žao mi je što odziv nije bio veći, pa su i paketići mogli biti veći, ali nema veze, osmesi su se prostirali od uva do uva dok su govorili kako se zovu i da li su bili dobri te godine :D

Mislim da ne možete ni da pretpostavite koliko se mi vežemo za decu, koliko su divni i koliko oni mogu da se vole. Možda će vam to sledeća slika malo približiti.

Živimo nezadovoljni različitim stvarima, želimo više i bolje . . . kako se oni samo raduju pažnjom koju smo im pružili i skromnim paketićima koje su dobili. Mene oblikuje kao osobu svaki kontakt sa ovom decom.

P.S. Kao ilustraciju ću vam dati nešto što se dogodilo taj dan. Baterije su mi se istrošile (što se i dalo očekivati kada sam ja u pitanju, uvek nestanu kada ne treba) i odlučila sam da odem do obližnje trafike da kupim nove. Jedan dečak iz grupe u kojoj volontiram je to čuo i pitao me da ide sa mnom. Pošto je to zaista želeo, a trafika nije daleko, rešila sam da ga povedem. Obukli smo se i krenuli.

• Nastavnice, meni je mama dala novac, pa sam hteo sebi nešto da kupim.
• Ali L. idem samo do trafike, nemaš tamo ništa, ne idem u prodavnicu. Slatkiše imaš i ovde, kao i grickalice, kao i sokove. Nemoj da trošiš novac.
• Nema veze nastavnice, meni je mama dala da si kupim nešto.

Kada smo stigli do trafike, kupila sam baterije i gledala šta će da kupi. Bojala sam se da ne kupi cigarete, jer mu to ne bih dozvolila. Pitao je pošto je guarana. Prodavačica mu je rekla da je 60 dinara. U ruci je držao 50. Toliko mu je mama dala da si kupi nešto lepo :((( dodala sam mu 10 dinara i kupio je guaranu . . . sav srećan :))) Znam da nije zdravo i da ne bi trebao da je pije, ali ne pije je često. Zamolila sam ga da je ne pije sada, jer nemamo za sve . . . ipak nije izdržao :D pio je ceo red u kom je sedeo, dok sam mu ja namigivala da skloni, da ostali ne vide ;)))

kada imam 50 dinara u novčaniku, obično i ne smatram da imam novaca . . . a nekom je to bogatstvo . . .

Popisale smo decu za koju smo mislili da im treba i krenule na posao. Sat vremena kasnije sve je bilo razvrstano na mušku i žensku odeću, a one na veliku i malu. Imale smo 30 novih dukseva sa kapuljačom na kopčanje, 20 crnih i 10 rozih, te smo rešile da u svaki paket stavimo po jedan duks, u zavisnosti od toga kom detetu je namenjen odnosno detetu kog pola.

Posle se ispostavilo da imamo još dukseva, te je u svaki paket išao jedan rozi i jedan crni duks, te niz novih i polovnih farmerica, majica, dukseva, suknjica, šorceva . . . šta god smo imali. Uglavnom, juče na nastavi smo popisali decu, podatke (ulica, broj telefona, datum rođenja) i broj braće i sestara koji žive sa njima, da bismo znali ko su nam prioriteti, jer nažalost nismo mogli svima da odnesemo :(((

Ne znam koliko paketa je napravljeno, uglavnom, ima za svu prijavljenu decu i relativno su bili veliki. Znam samo za moje petake, i tu smo dobili još i paket pride, koji smo dali jednom dečaku i zaista mu je bio nužno potreban :(((

Danas je dogovor bio da se nađemo u 10am, što i učinismo. Ovako izgledaju volonterke nedeljom prepodne.

Natrpasmo se nas šest u dvoja kola, sa sve paketima i pravac kraj grada, gde deca žive sa svojim porodicama. Stigli, jedva se snašli. A tamo duvaaa . . . E sada, pošto su svi oni manje – više komšije, biće ljubomorni jedni na druge, ako ne odemo kod svih, a pošto nismo imale pakete za sve odlučili smo da kod sviju idemo kao u posetu, a samo onima kojima zaista treba damo pakete. Jako mi je žao što je selekcija morala da postoji, ali ima dece koja nisu u toliko lošem materijalnom stanju, te mislim da bi se i uvredili da dobiju polovnu garderobu.

Nagurasmo se mi u dva auta (moram spomenuti da sam išla pravim opel kadetom iz ’74. godine :D ) i zaputismo se u goste :) Juče smo nekoj deci rekli da ćemo navratiti, nismo znali da ćemo ići kod još nekih, ali ok, valjda se neće ljutiti, ako nas ne prime u kuću, upoznaćemo se sa roditeljima i tutanj dalje.

Sledeća slika prikazuje volonterku koja pita neku ženu za put, sa sve kartom Novog Sada u rukama :D dok mi čekamo na nasipu, sreća u kolima jer je vetar sekao kroz odeću . . .

Snašli se nekako, dogovorili strategiju kojom ćemo delati, jer su deca na različitim stranama (tri grupe nas je bilo tj ‘nastavnice’ iz tri grupe), te smo se parkirale na kraju, pa polako peške redom. Izvinjavam se što je sledeća slika mutna, ali mi je drhtala ruka kada sam videla dete na biciklu u papučama bez čarapa, dok sam ovo slikala. To je volonterka sa kojom zajedno radim u petom razredu, ona nosi paket u ruci i ide ulicom do prve kuće u koju smo se zaputile.

Neću vam posebno pričati o deci. Mislim da je to zadiranje u njihovu privatnost, u njihove porodice. Većina ih je izbegla sa Kosova, ne znaju jezik, te zbog toga imaju loše ocene (ali i ne uče). Mogu samo da vam kažem da smo dočekani kao da smo im rod najrođeniji, počašćeni onim šta imaju (naglašeno nam je da ništa ne odbijamo, jer se uvrede te sam popila 3 čaše kokakole, jednu kafu, jedan čaj i ono što mi nije teško palo – jednu baklavu :D – u osam kuća), da su lepo razgovarali sa nama, u jednoj kući smo se i igrale sa najmlađima i da su svi oni sunca moja mala . . . slede fotografije koje same govore za sebe. Nažalost, većina roditelja je bila bolesna (majke pogotovo) te ih nismo sve ni upoznale, ali su uglavnom izuzetno čisti (znali su da dolazimo, pa ako i nije bilo čisto, sredili su) i izuzetno prijatni. Jedna žena je krečila juče, jer im je kuća zaista loša i bilo je sramota . . . Smrzla sam se danas . . . ceo dan se pitam kako li ti ljudi izdržavaju . . . pa, ako neko ima volje da pomogne, ja sam tu uvek . . . na bilo koji način, sve je dobrodošlo, moj mail znate.

Napomena: izabrala sam nekoliko fotografija, uglavnom nasumice, većinu je napravila moja koleginica volonterka, Dragica. Iako izgledaju skoro pa idilično, u sobama je izuzetno hladno, a deca idu bosa i slabo obučena. U jednoj kući živi i po nekoliko porodica, jedna soba = jedna porodica, ponekad i od po desetak članova.

*******************

… Volonterka je jednoj radionici deci objašnjavala kako ne sme da postoji nasilje u porodici i kako muž ne sme da tuče ženu. Jedan dečak ju je pažljivo slušao, i na pola rečenice zabezeknuto prekinuo. Ovo je njegova reakcija (parafraziram)

• . . . tako da, žena ne sme da se tuče . . .
• Stvarno??? Ni svoja???

:D :D :D

Posle uvoda, ko je ostao da čita, samo da kažem hvala, jer smatram to podrškom :) Bila sam danas prvi put i malo sam se iznervirala što mi niko nije javio iz organizacije gde, kako i kada (iako su rekli da hoće), te sam morala sama da se informišem i plaćam taksi do kraja grada iz svog džepa, al ok. Vredelo je.

Kada su me pitali sa kojom starosnom grupom želim da radim, rekla sam da bi mi najviše odgovarala deca od prvog do četvrtog razreda. Bilo je kao ok, može, i kada sam stigla danas u školu, uveli su me u četvrti razred. Međutim, bilo nas je tri i volonterke koje rade sa grupom petog razreda su me zamolile da pređem u njihovu grupu da im pomognem. Posle sam saznala da je ustvari i bio plan da me prebace kod njih u grupu, jer imaju veći broj dece, ali me jednostavno niko nije obavestio. Kao ni jutros u koje vreme i gde da se nađem sa grupom. Ali ok, prvi propust, preguraću. Lepo sam na intervjuu rekla da sam bukvalista, i ako mi kaže nazvaću te u 17h, ja sedim i čekam 17h ;D šta da radim kada sam takva po prirodi . . . no, da se ne zadržavam . . . imam iskustvo sa držanjem privatnih časova i otprilike znam kako i koliko rade deca koja imaju poteškoće u učenju i šta mogu da očekujem od njih. Takođe sam radila (učila) jedno vreme sa dečakom istog mentaliteta i sličnog vaspitanja kao ova deca što su, te nikako nisam bila iznenađena niti nespremna. Naprotiv, mislim da sam se odlično snašla. Radila sam u grupi od četvoro dece, svo vreme dopunske nastave smo prvo učili, pa posle i vežbali srpski. Inače, prijavila sam se i za muzičko (stara ljubav :))) ), nemački i matematiku. Naravno, u petom razredu i sve ostale predmete bih umela da ‘provalim’, osim engleskog, jer mi gramatika nije sveža . . . te se možda ne bih usudila . . .

Zaključak: deca su izuzetno inteligentna, relativno poslušna, ali željna znanja i pažnje. Zaista me čudi da nemaju bolji uspeh u školi (pojedinci) i sigurna sam da je diskriminacija imala uticaja, ali i još mnogo faktora. Iznenađujuće je bilo koliko su me deca prihvatila, devojčice su mi prilazile, grlile me i ljubile, dok su dečaci pokušavali da ostave što bolji utisak. Ok, nova sam, pa mislim da je to i normalno . . . lično iskustvo imam sa decom ometenom u mentalnom razvoju (bila sam u organizaciji humanitarnih akcija za njih ranije, te sam jedno vreme često bila u kontaktu sa njima), te definitivno zaključujem da je to nedostatak pažnje . . . verovatno iz porodice . . . ali nisam stručnjak, te ne mogu da tvrdim, ali eto, po iskustvu zaključujem . . . možda pogrešno . . .

Od četiri dečaka sa kojima sam danas radila istakao se jedan koji je bio izuzetno zainteresovan. Radili smo padeže, počeli smo sa nagađanjem koliko ih ima u našem jeziku, a završili sa prepoznavanjem vokativa u rečenici (moram istaći da deca ne razlikuju imenice od ostalih vrsta reči). Kasnije sam se šokirala kada sam čula da ima mnogo negativnih ocena, osim tri – četiri pozitivne, sve ostale su mu negativne. Zaista je veoma inteligentan i deluje motivisan. Drugi dečak je ponavljao razred, te mu je sve ‘glatko’ išlo. Treći me je potpuno zaprepastio. Ne pamtim kada sam videla dete koje nema autoritet . . . jednostavno mi deluje kao da ima poremećaj u ponašanju . . . ne mogu i ne želim da uspostavljam dijagnozu, ali mi je jednostavno tako delovalo. U toku vežbanja je odgovarao kada je hteo, koji zadatak je hteo, odbijao je da radi i crtao . . . dok nisam rekla da nije fer i da više neću da radim sa njim, okrenula mu leđa i posvetila se ostalima. Malo se uozbiljio i smirio . . . ali generalno nisam zadovoljna. Loše čita i nemotivisan je . . . nažalost i nezainteresovan . . . Četvrti dečak je povučen. Odgovara samo kada ga prozovem i insistiram na odgovoru. Znanje mu je . . . pa recimo solidno . . . iz srpskog. Iz matematike nije umeo da sabere 128 i 1 . . . :(((

Biće mnogo posla sa njima. Nadam se i progresa. Ali ga ne očekujem. Samo jer imam iskustva. To sam i napisala u prijavi, da mi je motivacija za ovaj rad lična satisfakcija i profesionalno iskustvo. Loše sam se osećala zbog toga, jer su ostali pričali kako im je dečiji napredak najvažniji. Ali sam se iznenadila na sastanku kada su rekli da ljudi koji su došli zbog lične koristi (kao što je satisfakcija i uostalom moji razlozi) daju najviše progresa, jer se najviše trude, pa makar zbog sebe, a da oni koji su došli iskljičivo zbog dečijeg napretka se često u startu razočaraju i odustanu . . . i eto. Tu sam gde sam. Prošlo je ok, umorila sam se, verovatno zbog toga što smo u istoj učionici radile nas četiri, svaka sa svojom grupom. I što su deca hiperaktivna, te sam morala dva sata konstantno da ih smirujem i nadglašavam. Ali sam u globalu zadovoljna. I srećna. E da, još nešto. Ako neko ima štampariju ili knjižaru ili bilo šta, svaka pomoć u školskom priboru ili materijalnim sredstvima bi nam dobro došla . . . čula sam da organizacija ima neke prihode, ali da su oni veoma šturi . . . a ja garantujem da nijedan dinar neće otići u tuđi džep inače lomim prste . . . pun mi je k takvih ljudi . . . (mislim da sam pomenula negde da sam izašla iz jedne hum. organizacije kada sam videla koja lova se ‘krade’ tamo, a oni kojim je namenjena ostaju gladni i bosi . . . ). Slučajno sam ponela svesku danas (sa planom da zapišem imena dece i lične impresije) i poklonila sam je jednom dečaku . . . što je još tužnije, pitao je da mu je poklonim, jer nije pisano u nju, a on nema svesku za matematiku . . . da radim i imam prihode kupila bih im ja sveske, gumice, bojice i ostalo, ali nemam . . . pa eto, ako neko slučajno ima mogućnosti neka me kontaktira :)

Podelih moj prvi dan sa vama :) nadam se da nisam bila dosadna . . .

p.s. ovo sam dobila od devojčice iz grupe. Nisam radila sa njom, ali sam iz nekog razlog dobila ‘poklon’. Mislim da znam šta je u pitanju, ali da se ne ponavljam . . . bilo mi je drago u svakom slučaju :)))