Archive for the ‘uzdah’ Category

Verovatno sam i dalje detinjasta i naivna i nezrela, ne mogu to da vidim, kao što niko ne može realno da sagleda svoje vrline i mane. Sigurno jesam, jer kada pogledam sebe kroz prošlost, čudim se kako sam uopšte opstala, kako me nisu izgazili koliko sam bila neiskvarena . . . mislim da sam i sada, samo sam sada opreznija. Nedovoljno, ali jesam. Read the rest of this entry »

Nešto što je toliko istinito . . . i šta ne bih razumela da sam dobila pre dve godine . . . sada razumem. Itekako razumem.

Za vas koji imate roditelje,

Za vas koji ste roditelji,

Za vas koji ste imali roditelje,

Za vas koji znate one koji imaju roditelje

I za vas koji poznajete nečije roditelje.

Read the rest of this entry »

• što si bio nežan i naučio i mene da budem
• što si me razumeo i imao strpljenja za sve moje detinjarije i bubice
• što mi nikada nisi spustio slušalicu iako sam zaslužila
• što si mi pokazao i dokazao da bezuslovna ljubav postoji
• što si me tešio kada mi je to trebalo i bio uz mene kada niko nije Read the rest of this entry »

Neću da patetišem. Kada mi dođe da ovako puknem, kažem sebi: “Let it go”. I čvrsto odlučim da ga pustim. Ali ne mogu. Džabe kad ne mogu.

Dosta je prošlo. Otprilike godinu i po dana. Loša sam sa datumima. Svaki put sam mu promašila Slavu. Sreća pa nisam rođendane. Ne bi mi zamerio, ali si ne bih oprostila. Read the rest of this entry »

Imam bolno malo razloga za osmeh . . .

ne znam odakle mi lepet.