Uglavnom, preukusno je, jednostavno za napraviti i preporučujem da probate :)

Potrebno je:

• belo meso
• pola glavice belog luka (5-6 čenova)
• 1dl ulja
• 2-3 kašike brašna
• malo vegete
• kocka za supu
• 2dl mleka
• 2dl vode
• pola kisele pavlake

Priprema:

Belo meso skuvati u vodi (koja se može posoliti, mi izbegavamo so iz privatnih razloga), izvaditi, iseći na zalogaje i ostaviti sa strane. U drugu šerpu sipati ulje i propržiti sitno iseckani ili izgnječeni (na onu spravicu) beli luk, te dodati brašno. Kada se brašno proprži sipati mleko i vodu, zatim kocku za supu, vegetu, peršun  i malo majčine dušice (ona nije neophodna) i mešati dok se ne zgusne. Zatim dodati meso i kuvati još nekoliko minuta. Kada se servira umešati malo pavlake i to je to :) Ukusno je sa pireom, testeninom, i može se kombinovati maltene sa svime. Neko stavlja i sirće ili limunov sok, ne preferiram, jer ne volim :)

Vreme za koje se pripremi je manje od 30 minuta.

Uživajte!

EDIT:  Ovaj recept je objavljen i ovde.

Potrebni sastojni su:

• jedna tikvica
• dva ili tri krompira
• brašno
• jedno jaje (može i više)
• peršun
• bosiljak
• vegeta
• biber

Za salatu:

• paradajz (može i krastavac)
• jogurt
• pavlaka

Priprema:

U dublju plastičnu posudu izrendati tikvicu i krompir, dodati jaje, vegete, bibera, bosiljka i peršuna po ukusu i dobro promešati. Zatim dodati brašna, tako da se dobije gustina otprilike kao za palačinke, malo gušće (ne znam tačnu meru, nikad ne izmerih kako treba). Na dobro zagrejano ulje supenom kašikom vaditi smesu i istanjiti je do željene debljine. Ukoliko pravite tanje, biće hrskave i na njih se može kasnije staviti neki namaz (pavlaka, sir, urnebes, kečap), ukoliko su deblje, biće mekše, ali onda vodite računa da budu dobro ispečene. Uz njih možete poslužiti prilog koji želite. Ja odabrah pire krompir koji nije najsrećnija kombinacija sa pljeskavicama koje sadrže brašno.

Paradajz za salatu isecite u posudu, prelijte jogurtom, dodajte pavlaku i promešajte. Dodati soli po ukusu.

Priprema traje desetak minuta, i manje, ali se pečenje oduži. Od jedne manje tikvice i dva krompira se dobije dovoljan broj pljeskavica, nemojte preterivati, da ih ne biste jeli dva dana, kao ja :D

Recept je objavljen i ovde.

Ukoliko imate određene namirnice u kući i ne znate kako da ih uklopite, ovaj sajt će biti savršen za to. Uz minimalno poznavanje engleskog jezika koje vam je potrebno da biste razumeli šta piše, otkačite namirnice koje imate u kući i prepustite sajtu da ih ‘smiksa’ za vas :)

Takođe, na sajtu možete pronaći različite savete u vezi sa svakodnevnim poslovima u kuhinji.

Nisam probala, ali ko proba neka javi kako mu se dopada :)))

Dodala bih sajt koji je skupio recepte iz mnogo zemalja sveta . . .

Pravila sam ga pre neki dan, ali nikako da stignem da vam ga pokažem.

Ovako, bitno je ustati rano i staviti pasulj da se kuva. U vodu, običnu, bez dodataka. Kako provri, voda se menja. Što više imate nerava i vremena, to bolje. Kod mene je to mama radila, mislim 3-4 puta.

U međuvremenu izdinstati luk u dubokoj šerpi, onako taman, da bude fino mekan, sa maaalo vode i jednom do dve šargarepe. Ja ih rendam na kolutiće, te bude tanko i brzo gotovo, a i lakše mi je tako. Dakle, izdinstati luk sa šargarepom, te dodati pasulj koji je prethodno skuvan, da se još malo dinsta, uz obavezno mešanje. Ubacila sam i malo peršunovog lista.  Sve to izgleda ovako.

Zatim po receptu treba dodati brašno. Ja ga izbegavam, ali sam dodala malo slatke mlevene paprike (zaista malo), vegetu, dobro promešala i sipala u tepsiju i pravac u rernu.

Na nekih pola sata, otprilike. Izvaditi i ponjupati. Izvrstan je, još jedna prednost je što je posan :)

Zove on u petak popodne sa sela i kaže da je bolje da ja odem da prespavam tamo, pa da počnemo rano, nego da se cimam ujutru . . . pa reko’ jeste vala. Ubacim u torbu mp4, mob i zapucam na selo. Osam km od Novog Sada. Kao i da nisi na selu (nemam tamo baku ni deku, to je kuća koju su moji roditelji napravili). Stigla sam negde posle 21h, ušla u moju sobu, kad ono nije uragan bio, štaviše, sređeno sve :)))

Poigram se sa decom (bratovljevom) i ubacim u krevet koji je mnogo udobniji od ovog mog skrnavog fejkerskog kreveta ovde. I zaspim u ponoć :D Da, ni ja ne verujem , ali nisam imala nikakvu zabavu, tv nemam u sobi, stari računar sam poklonila bolnici, mp4 je zakazao na puštanju filma koji sam mislila da pogledam, tako da mi nije preostalo ništa drugo nego da spavam. Milina.

Probudi me tata oko 7h, ustanem čila, odmorena. Obučem se i u traženje celerovog lista po selu. A oni kao da im tražim ptičijeg mleka. Prvo što sam na selo otišla u patikama, pa sam obula neke mamine papuče koje su me žuljale (od tri para papuča koje sam menjala u toku dana sam ‘zaradila’ osam žuljeva na različitim mestima na stopalima. Scholl je izvikan. Nigde Kineza kada trebaju, da sam naišla kupila bih kod njih neke papuče a ove bacila u pm), drugo, slali su me svuda po selu, idi pitaj u onu kuću tamo pored apoteke, oni imaju, naravno da im je nestalo baš malopre i tako na nekoliko mesta. Sat vremena sam lutala po selu i nađem na kraju u prodavnici povrća nedaleko od naše kuće :D ne znam kako mi nije palo na pamet ranije da tamo pogledam.

Nismo se gnjavili ljuštenjem paradajza, već smo kupili već pasiran, kako oni kažu, čorbu. 150 litara (malo li je?). Tako mi svake godine. Kupusa tata kupi i po 300kg pa stavljamo da se kiseli :))) a obavezno na proleće bacimo 200kg :))) paprike sam prošle godine ispekla 150kg, morali smo da kupimo novi zamrzivač, jer nije moglo u jedan da nam stane. Tako da sada imamo tri zamrzivača i jedan mali na frižideru. Kako tata kaže, bolje da ima nego da nema. Nego, da ne dužim. Ja se vratila sa celerom i paprikom, kad ono ‘čorba’ u oraniji, vatra podložena. Ubacili smo malo celerovog lista i paprike i to je izgledalo ovako

Dok se to polako zagrevalo mi smo prali flaše. Koliko god da smo ih oprali kad smo potrošili paradajz od prethodne godine, opet su prljave. A ja vidim svaku tačkicu, još perfekcionista, pa je meni pranje išlo malo sporije . . .

Dok smo mi prali flaše, čorba u oraniji je polako počela da vri . . .

Zatim malo više da vri . . .

Bitno je mešati je, da ne bi ‘uhvatilo’ po dnu . . .

Zatim je tata dodao (oko 50 litara je jedna ‘tura’ u oraniji, dakle oko 40 litara smo dobili po turi) konzervans i so. Mislim da je stavio oko 300 – 400 grama soli i tri konzervansa.

Zatim se još malo kuva i sipa u flaše. Treba paziti da se ne ukuva suviše, jer će biti previše gust. Mada, moja mama voli kad je malo više gust paradajz sok. Kada se sipa u flaše, treba u svaku sipati prvo malo, da se flaša ugreje, da ne bi pukla.

Zatim dosuti do pola flaše, pa na kraju napuniti.

Svaku flašu je potrebno obrisati (ukoliko se nešto prolilo sa strane, a meni se naravno maltene na svakoj prolilo) i dooobro zatvoriti.

Prvi put ove godine koristimo plastične čepove, pa ćemo videti kako će se pokazati.

Flaše napunjene paradajzom umotati u nešto da se ne ohlade brzo. Mi smo ih umotali u staru ćebad koju inače koristimo za to i odneli u podrum, da se polako hlade. Zatim smo oprali oraniju i postupak ponovili još dva puta. Na kraju pospremili sve (ja zaradila dva gadna trna i malo sam pekmezila, ali sam ih uspela izvaditi. Ipak mi se zagnojio prst, ali nije strašno). Izgorela sam jako, tako da još uvek ispaštam zbog mog nesmotrenog izlaganju nenormalnoj vrućini i sunčevim zracima. Nisam se setila ni kačket da stavim ili neki šešir . . . nema veze. Meni je bilo lepo, ja ovo volim da radim :))) Krajnji rezultat je izgledao ovako, a kada ga probam tek ću videti, kak’a je paradajz čorba :)))