Svi smo imali prilike da u tinejdžerskim danima osudimo druga/drugaricu, jer su zbog devojke/dečka zapostavili društvo. Dešavalo se da nestaju jedan po jedan, kako ko pronalazi devojku, pa da se, kada raskinu, vraćaju. I sve je to normalno.  I nekako mi je bilo logično što se svi ljute kada ih je drug ispalio zbog devojke. Ali, kada bi veza prestala i on se vratio, svi su ga čekali puni razumevanja i utehe, te se druženje nastaljalo kao da se ništa nije desilo. To su bile, ako mogu tako da kažem, dečije veze, neozbiljne, kratkotrajne, veze u kojima se tek sazrevalo.

(more…)

Svako od nas, kao najlepši period života, pamti detinjstvo. Mislim da nam je letnji raspust uvek bio posebno drag, jer smo imali ceo dan na raspolaganju samo za igru. Sećam se, ustanem nešto pre devet i brrrzo strpam sendvič u usta i već sam napolju. A iza zgrade livada (tada nam je bila ooogromna) i drveće pitomog kestena. Pa igrarije do ručka, onda odmor ili spavanjac i posle 17h opet napolje. Tada smo se igrali zmurke uglavnom ili ‘partizana i Nemaca’, pa niko nije hteo da bude Nemac, te smo se igrali Indijanaca i kauboja. Pa šetnja po bankinama, a ko izgubi ravnotežu i stane pored kaže: “Zeka pije vodice”. Sećanja mi neprimetno vraćaju osmeh i dok sećanja zapisujem se smešim. No, surova realnost je uozbiljila moje lice. Ako nešto ne učinimo, jedanaestogodišnja devojčica iz Beograda, Svetlana Kukić, neće doživeti period u kom će moći da se seća. Ceca, kako je drugarice zovu, boluje od teškog oblika anemije, zbog koje joj se gvožđe taloži u vitalnim organima, što može biti vrlo opasno. Cecin brat je prošle godine umro od iste bolesti i dete zna da je, ako se nešto ne preduzme, očekuje ista sudbina. Lek postoji, ali je veoma skup za njene roditelje. Količina za dve godine, koliko treba da traje Cecina terapija, košta 50 000 eura. To je mnogo novca za njene roditelje, ali nije mnogo za sve nas. Znate da svaki dinar znači, zato se odreknite današnjeg sladoleda/kutije cigareta/pića u gradu/čokolade i pomozite ovoj devojčici da dobije nadu za bolje sutra.

Ulepšajmo Cecino detinjstvo, izbrišimo osmosatovne trasfuzije iz njenog života i pomozimo joj da se više ne umara od bolesti!

Komercijalna banka AD Beograd

TEKUĆI RAČUN:
205-9001012298160-46

Svrha uplate: Pomoć za Svetlanu Kukić

U Muzeju savremene umetnosti Vojvodine je od 15. do 30. juna izložen deo “Vujičić kolekcije”. Ulaz je besplatan, tako da, ukoliko ste zainteresovani, ovu izložbu možete pogledati još sutra i u utorak. Izložbu prati i katalog čiji su autori Miško Šuvaković, Ješa Denegri i Nikola Dedić. U njemu je iscrpno predočen period savremene umetnosti, i dostupan je posetiocima muzeja. Slede delovi iz istog. (more…)

Ko prati ovaj blog, sigurno zna da nisam zaposlena i da nemam redovan izvor primanja. Nažalost, nemam nikakav izvor primanja trenutno (nadam se da će se uskoro promeniti). Ponekad nešto honorarno uradim, ali to nije velika svota novca koju zaradim + ne isplaćuju mi posle obavljenog posla, tako da se desi da čekam i mesecima na novac. Shodno tome, nisam u prilici da si priuštim ‘velike’ investicije. Naime, šta je u pitanju. Već izvesno vreme želim da kupim blender, mikrotalasnu pećnicu i pizza pekač. Blender sam kupila početkom godine, jedan od skupljih. Kad kupujem, ne volim da uzmem proizvod kojim neću biti u potpunosti zadovoljna. Ili kako moja mama uvek kaže: “Nismo dovoljno bogati da kupujemo jeftine stvari”. Mikrotalasna i pizza pekač još nisu došli na red. (more…)

Konačno i ja da se pridružim Azbuci upoznavanja koju je započena Džejni. Svaka čast na ideji, odlična je! Još da nađemo psihologa, da definiše ovolike asocijacije i razotkriveni smo :D

(more…)

Razmišljanja  dokonog šetača

Imati i nemati

 

Gladni  stolećima, kupujemo više hleba nego što  nam je potrebno. A, onda ga bacamo. Hleb u đubretu nije dobar prizor. On sluti na zlo. I  zlo dolazi.

Vidim, na trotoaru kontejner za đubre. Nad njim nagnuta mlada žena u uflekanoj haljini, koja pamti i bolja vremena. Nešto gleda. Nekome nešto govori.

Vidim, iz kontejnera izlazi tamnoputa devojčica  duge kovrdžave kose. Ona liči na Botičelijevog  anđela. Izranja iz đubreta kao mala Venera iz školjke i mutne morske pene koju je izbljuvao grad.

Devojčica kaže majci: „Nema…“

(more…)

Verovatno sam i dalje detinjasta i naivna i nezrela, ne mogu to da vidim, kao što niko ne može realno da sagleda svoje vrline i mane. Sigurno jesam, jer kada pogledam sebe kroz prošlost, čudim se kako sam uopšte opstala, kako me nisu izgazili koliko sam bila neiskvarena . . . mislim da sam i sada, samo sam sada opreznija. Nedovoljno, ali jesam. (more…)