Volela sam da gledam ovaj film kao dete. Kad se samo setim koliko sam svaki put strepela da li će Eni biti usvojena i kada, iako sam film pogledala nebrojeno mnogo puta . . .

A sada svaki dan pevam ovu pesmu. Glasno.

To je ono što me drži . . .

You gotta have a dream!

Ivana me je podsetila i kod nje na blogu sam pronašla nešto veoma interesantno, pa sam rešila taj deo da preuzmem. Nadam se da nema ništa protiv.

Bonton ponašanja prema osobama sa invaliditetom

(Sugestije za pravilno ponašanje radi bolje komunikacije sa osobama koje imaju invalidititet)

Bonton je tradicionalno skup pravila ponašanja u društvu. Svako društvo na bilo kojem stepenu razvoja je imalo i ima svoja pravila ponašanja. Ova pravila ponašanja su tekovina naše civilizicaje XXI stoljeća i općeprihvaćena su širom svijeta! (more…)

Znate ono kad idete ulicom, mirno, pošteno, kao sav normalan svet i vidite osobu sa kezom oko glave, kako se (maltene) zatrčava prema vama, raširenih ruku, a vi nemate pojma ko je? E pa, ja znam. I to već duže vreme znam.

Pošto sam po prirodi veoma radoznala i uvek željna znanja, u životu sam išla u milion kojekvih školica, kurseva jezika, debatni klub i slično. Ali sam išla i u (pored osnovne) nižu muzičku školu, dve srednje škole uporedo i na fakultet. A na fakultetu sam bila izuzetno aktivna u jednoj studentskoj organizaciji, tako da sam imala prilike da upoznam skoro sve tadašnje studente. Ustvari, imali su prilike oni da upoznaju mene, ja za većinu ne mogu da garantujem, jer je zaista ogroman broj studenata, kojima sam pomagala oko istih stvari. Plus gomila ljudi koje sam upoznala putem blogova ili twittera, ali smo u svakodnevnoj komunikaciji, te vas je teže zaboraviti ili pomešati :)

(more…)

Uopšte ne razmišljamo o njoj. Jednostavno je tu otkako znamo za sebe, samo otvorimo slavinu i huuuh, operemo ruke, istuširamo se ili uradimo šta nam je već potrebno. I baš nas briga.
Da li ste se ikad zapitali odakle ta voda dolazi? Da li ste ikada razmišljali kako je to ranije izgledalo? Znate li kako je živeti bez kupatila i vode u kući? I da nisu retki ljudi koji taj luksuz nemaju? (more…)

Naiđe period kada mi je teško. Kada ne mogu misli da sastavim, kada suze idu same od sebe, kada se trudim da shvatim neshvatljivo. Naiđe period kada klonem, kada padnem, kada nemam snage da se borim i kada potvrdim da jednostavno nisam rođena za ovaj svet. Ne znam kako je drugde, možda nisam ni za neki drugi. Ko zna. Tada uranjam u svet knjiga. Uglavnom. Ili u svet youtube-a.

Ne znam zbog čega, ali me smiruje muzika. Ne bilo koja. Isključivo pevanje ili ples izuzetno talentovane dece. Tako da, kad god mi je teško, visim na yt i gledam bgt i slične emisije i oduševljavam se. Toliko je talentovane dece, toliko snova i toliko želja . . . koje će se, u to iskreno verujem, sigurno ostvariti.

Zato želim da podelim sa vama nekoliko snimaka na kojima izuzetno talentovana deca pevaju. Čisto, neiskvareno, dečije, puni ljubavi. Onako kako bih volela da je ceo svet izgrađen. (more…)

Juče je Đo išao da kupi novu pastu za zube. Juče smo izašli i popili koju sa prijateljima. Jutros je Đoova mama ušla u sobu u 09.45h.

• Samo da vidim da li ste dobro . . . svako jutro ustajete u 8h, a sada ste baš produžili . . .

(more…)

Svi smo imali prilike da u tinejdžerskim danima osudimo druga/drugaricu, jer su zbog devojke/dečka zapostavili društvo. Dešavalo se da nestaju jedan po jedan, kako ko pronalazi devojku, pa da se, kada raskinu, vraćaju. I sve je to normalno.  I nekako mi je bilo logično što se svi ljute kada ih je drug ispalio zbog devojke. Ali, kada bi veza prestala i on se vratio, svi su ga čekali puni razumevanja i utehe, te se druženje nastaljalo kao da se ništa nije desilo. To su bile, ako mogu tako da kažem, dečije veze, neozbiljne, kratkotrajne, veze u kojima se tek sazrevalo.

(more…)