Neke stvari me zaista nerviraju. Najgore su one koje me izvode iz takta postepeno. Ubrzaju metronom. Valjda gravitacijom.
Tema se sama nametnula. Znate ono kada vas jedno te isto iritira danima, dok ne dođe do određene tačke kada morate da reagujete? Uhvati me nervoza, tekst se sklapa u glavi i jednostavno mora napolje. A ako već mora napolje, onda je najbolje da ga i zapišem. Read the rest of this entry »
Smešljiva sam osoba. Neko bi rekao detinjasta. Verovatno i to. Često se smejem i mnogo se smejem. Događaji, situacije, igre rečima, i slične stvari su mi izgleda smešnije nego drugima. Šta ću, ne mogu protiv sebe. Desi mi se da se danima, mesecima pa i godinama smejem nečemu, kada god me nešto podseti na to. Možda nekom čudno, meni tako uobičajeno.
Nisam vam pričala o Žarku. Žarko je veoma duhovit, večito nasmejan. Stariji je neku godinu od mene. Upoznali smo se na fakultetu, čudnim spletom okolnosti. Sad je već diplomirao i kako sam čula radi u školi. Vratio se u grad odakle je. Retko se čujemo. Ali ga se neretko setim. Read the rest of this entry »
Lepo sam ja rekla. Sada ću da patim pet dana. Nisam pet, al tu smo negde, zaokružićemo.
Pokušala sam da se setim kako je počelo. Preko blogova, naravno. Nekako sam dospela na njegov blog i videla da je svaki post duhovit. Čak i onaj o ‘teškim’ temama. Svuda je provučena doza optimizma, koliko god situacija bila teška. Bloger koji svet gleda kroz ružičaste naočare? O da. Read the rest of this entry »
Prekjuče sam bila u jednoj novosadskoj školi, da ostavim dokumenta kao aplikaciju za zamene, ukoliko nastavnik/ca srpskog ode na bolovanje/trudničko/porodiljsko ili iz bilo kog razloga odsustvuje sa nastave. Čisto da me imaju u vidu. Znam da neću dobiti posao i da mi treba debela veza za tako nešto, ali me je direktor druge škole posavetovao da idem u škole i ostavim dokumenta i broj telefona, ako im zatreba neko za zamenu da imaju kome da se obrate. Poslušala sam ga i prekjuče negde oko 8am sam bila u zbornici. Direktora sam srela u hodniku. Poslao me je kod sekretarice koja nije bila u kancelariji. Sačekala sam nekoliko minuta, te se uputila ka drugoj kancelariji odakle se čuo razgovor. Read the rest of this entry »
Nikada nisam pratila serije. Sećam se niza serija koje sam povremeno gledala, ali nikada nisam pratila neku seriju onako ozbiljno, u smislu da ne propuštam epizode. Televizijski program učini ljude robovima, zavisnicima, a gledanje serije postane ritual. Znam ljude koji nisu otvarali vrata ili se javljali na telefon za vreme serije. Sa roditeljima jednog druga smo se šalili kako ne trepću da ne bi propustili delić sekunde. Read the rest of this entry »
Tolerancija mi je prilično visoka. Na neke stvari. Mogu me jahati ceo život ili dok ne pređu granicu. A granica je bezobrazluk. Kada su u pitanju fizička lica, uglavno ignorišem. Ne uzbuđujem se toliko. Ali kada je u pitanju neko čiji je posao to što tražim, poludim.
Deda sa mamine strane je bio vojno lice. Selili su se svake godine. Živeli su u Novom Sadu, zatim u istočnoj Srbiji, pa u Beogradu i na kraju u Bosni. Tamo su i ostali. Svaka tetka je u drugom gradu rođena. Moja mama je sticajem okolnosti rođena u Bosni i sudbina ju je vratila u Novi Sad pre više od trideset godina. To je druga priča, ali je bitno za uvod ovog događaja. Read the rest of this entry »
Kada sam imala dvanaest godina umrla mi je drugarica. Prva komšinica na selu gde imamo kuću. Bila je nekoliko godina starija od mene i jako bolesna. Samo što ja to nisam znala. Bio je to veliki šok za mene. Sahrana, prihvatanje pojma smrti. Mesto na kom je sahranjena nije blizu mesta na kom živim. Išla sam da je obiđem jednom godišnje i odnesem joj ružu. Naspram mene sada je ona klinka. A kako smo se smejale zajedno . . . Nisam bila na groblju već nekoliko godina. Niko je više i ne spomene, a i ako je spomene, samo kaže jadna i pređe na drugu temu. Jedna reč obeleži ceo ljudski život, osobu sa razumom, željama, potrebama, emocijama. I to jednom u ko zna koliko. Read the rest of this entry »
Svim mojim prijateljima pravoslavcima čestitam najradosniji hrišćanski praznik, Božić!
Mnogo mi trebalo da napravim blog. Iskreno, kada sam ga i napravila, razmišljala sam, šta će mi?! Kao da nekog zanimaju moja piskaranja, kao da će neko to čitati, kao da je nekom stalo?! Uh, kako sam bila ukočena u početku! :D Kada se samo setim kako sam ispravljala tekstove satima, menjala raspored, čitala ih mnogo puta . . . tremaroš sam po struci :D
Volim ovaj blog. Ali blog nije ova stranica na netu sa tekstovima na njemu. Blog ste vi. Ovaj blog se sastoji iz tekstova koji čine mali deo njega, samo okvir, spoljnu formu. Njega popunjavaju ljudi koji ga čitaju i komentarišu. Predivni ljudi koje sam upoznala ovde, koji su mi pružili prijateljstvo, onakvo kakvo nisam verovala da ću pronaći na internetu. Listala sam pre neki dan stare postove, pogledala komentare i shvatila da se mi već dosta dugo znamo. Dovoljno dugo da mogu da vam kažem da vas mnogo volim i da mi mnogo značite i da vam svima želim svu sreću, ne samo u 2009. godini nego zauvek, da budete nasmejani i da imate razloga za to, svi zdravi i uporni u svemu što zamislite, jer se tako ispunjavaju želje. Ja nažalost ne mogu da ih ispunim, ali mogu da vas podržim u tome, kao što vi iskreno podržavate i savetujete mene u većini stvari.
Hvala vam svima što ste mi prijatelji ovde, na gtalku, msn-u, dok se igramo online, što se družimo preko maila i uživo i nadam se da ćemo isto to raditi i u 2009. godini i dugo posle, hvala vam što odvajate svoje vreme da biste čitali moje tekstove i odgovorili na iste, hvala vam što ste tako iskreni i divni i što mi dokazujete da moj svet u kom su svi ljudi dobri postoji :)))
Sve vas mnogo ljubim i grlim!!!
P.S. Iskoristih Punky-jevu foru sa linkovanjem :)
P.P.S. Ovde bih dodala i moje koleginice Irinu i Imili, koje prate moj blog, ali ne komentarišu i Dudu koja nema blog, pa ne mogu da je linkujem. Nadam se da će uskoro napraviti.
Verovatno će mi ceo život nedostajati matura iz srednje muzičke škole . . . Da samo znate koliko sam se borila . . . na kraju mi je dosadilo, umorila sam se, ucenjivali su me sa neopravdanim časovima, razrednim ispitima, profesorica klavira me je tukla po rukama, jer sam ceo život svirala harmoniku i za klavirom nisam imala pravilan položaj ruku . . . i ispisala sam srednju muzičku i završila srednju ekonomsku . . . završila sam prvi srednje u obe, drugi sam dogurala do februara . . . tajno sam se ispisala, jer mi drugarice iz muzičke škole nisu dozvoljvale da to učinim . . . mnogo su me bodrile . . .odvajale svoje vreme da bi mi pomogle da nadoknadim gradivo. Hvala im do neba.
U početku sam plakala mnogo . . . kada sam upisala književnost, to je bila moja druga solucija . . . prva je bila muzička akademija, ali sa tolikom rupom u znanju nisam smela da se usudim da spremam prijemni . . . bilo mi je teško i bila sam tužna. Godinama. Više nisam tužna, ali mi je i dalje teško.
Operaciju trijumf nisam pratila do pre dve – tri nedelje. Ne sećam se tačno zbog čega sam i počela. Nemam prevelika interesovanja za te vrste emisija tzv reality show-ove. Ali sam videla koliko oni rade i koliko imaju prilike i šanse da iskoriste talenat i ispune san . . . samo da je malo drugačija situacija kod mene, da me život nije naterao na to na šta jeste, prijavila bih se sigurno . . . barem da pokušam, da znam da sam si pružila priliku.
Ponovo su objavili konkurs za prijavu na njihovu akademiju. Možda nećete tamo dobiti znanje iz teorije, ali će vas definitivno naučiti da koristite ono što ste dobili rođenjem. Pružite sebi priliku. Kada je ja već nemam.
Sajt za prijavu ovde
Morala sam ovo da dodam :))) uživajte
Moja mama je bolesna. Otkad znam za sebe bila je, ali je sada bolest obara. Sve nam je teže da se borimo sa svime. Zbog toga sam posebno osetljiva na nju. Uvek sam bila, ali sam sada posebno. Ovo se desilo pre nekih mesec dana. Nisam htela odmah da pišem o tome jer sam bila pod jakim utiskom i udavila bih i sebe i vas, tako da mislim da je sada pravi momenat da se prisetim svega. Read the rest of this entry »
Juče i danas sam radila Pavićev Hazarski rečnik i od srca (koga zanima) bih da vam preporučim knjigu pod naslovom Hazarska prizma koja se bavi Pavićevim romanima, ali prevashodno Hazarskim rečnikom. Autor je Jovan Delić, naš poznati književni kritičar. Ja sam oduševljena tumačenjem i objašnjenjem, taman po mom ukusu :)
