Srećan Božić i Nova 2011. godina :)

Želim vam ljubavi, sreće, osmeha, tolerancije i strpljenja, blagostanja i da vam sve ide od ruke, a da zdravlje bude ono o čemu nećete brinuti.

Dosta mi je ljudi koji kukaju kako im smetaju penzioneri i starije osobe. Da li je moguće da su toliki idioti da ne kapiraju da će i oni biti jednog dana matori i isti kao oni i da će onda mlađe generaciji njih da šikaniraju? Pa, da se ne pravite toliko pametni, ne bi penzoši bili takvi kakvi su!

(more…)

. . .  blogere koji po mom mišljenju zaslužuju nagradu. Ne znate o čemu se radi? Pogledajte ispod.

(more…)

Otkako se Tanja razbolela, bili smo prinuđeni da redukujemo ishranu, sa akcentom na izbacivanju slane hrane i slanih začina. Verujte da je veoma nezgodno spremiti obrok za doručak ili večeru da nisu slani ili da su slabo slani, a da ih ne kuvate. Ukoliko spremam proju ili neko drugo jelo za doručak ili večeru nije problem, jednostavno stavim manje soli ili je ne stavim uopšte. Ali, ukoliko hoću da napravim sendvič  za doručak, nailazim na sužen izbor namirnica koje mogu upotrebiti. Pronašle smo odličan dvopek koji joj prija i uopšte nije dosoljavan, a salama koju smo koristili u ogromnim količinama je proizvođača iz Bačke Palanke, A.D. Bačka. U pitanju je mini stišnjena šunka, koja je, po subjektivnoj proceni bila najmanje slana od ostalih koje smo probali. (more…)

Oduvek sam volela vodu. Brčkanje, gnjuranje, rooonjenje. U stanju sam satima da ronim (da prolazim kroz noge) i dan danas. Đo mi kaže da sam isuviše aktivna u vodi. Heh, ko bi rekao, kada me vidite na suvom. Sećate li se kada smo bili mali. Pa odemo na bazen i spuštamo se niz najveći tobogan. A on nas baca levo, pa desno, pa u krug, letimo kao da smo u mešalici. I na kraju, kada padnemo u bazen, pojma nemamo gde se nalazimo. Nekoliko puta sam se, još kao dete, uplašila da neću moći da izronim koliko sam dezorijentisana bila pri ulasku u vodu. Pa sam, u nekoj emisiji videla da ronioci, kada postanu dezorijentisani pri velikim dubinama, prate mehuriće vazduha. Oni uvek idu prema površini.

(more…)

Sigurna sam da je većina čula za ovu emisiju koja se već nekoliko godina/sezona emituje na nacionalnoj televiziji. Prvu sezonu sam sa nestrpljenjem očekivala i redovno pratila sve epizode. Ljubav . . . a oni pomažu njenoj realizaciji . . . DIVNOOO!

Drugu i treću sezonu takođe nisam propuštala. Neretko sam i zaplakala pred izlivom emocija nepoznatih mi ljudi, različitih životnih priča. Jeste, smetalo mi je što se ‘oni’ petljaju u tuđe živote, ali su uspevali da spoje razdvojene, izmire posvađane, nasmeju tužne, obraduju zaljubljene. Činilo mi se da usrećuju ljude i mislim da je zaista tako i bilo. Iz nedelje u nedelju smo se mama i ja plakale i radovale se sa njima, jer su uglavnom sve bili srećni završeci. Neretko su jednoj strani dali dezinformacije, da bi iznenađenje bilo veće i intenzivnije. I to mi je bilo super kada su bili pokloni u pitanju, prosidbe ili slično. Čak sam i zamišljala kako bih reagovala da me neko iznenadi putem te emisije :))) (more…)

Ovaj rat je rasturio moju familiju na sto strana. Bukvalno je pao kao bomba i ljudi odleteli. Srećom, svi su živi i snašli su se.

Bilo nas je mnogo. U odnosu na to da sam sama odrasla, bilo nas je stvarno mnogo. Moja mama ima još dve sestre i svaka ima po dvoje dece. Pošto je ona najmlađa i mene je dosta kasno dobila, desilo se to da se jedna od mojih sestara od tetke udala rano i rodila sina 13 dana pre nego što je moja mama rodila mene. Drugog sina je rodila nekoliko godina kasnije. Ostali su stariji od mene, ali sam nekako uvek bila u njihovom društvu. Od jedne tetke su tu bile dve sestre (i dva sina od jedne sestre), a od druge brat i sestra. Najmanja razlika u godinama je sa sestrom koja sada živi u Osijeku i iznosi osam godina. Svako leto, do rata sam provodila kod bake i deke u Bosni, sa svima njima. Najlepši periodi mog života. Divno je imati rodbinu. (more…)