Mama u bolnici.

Od njene penzije sam platila račune i pokupovala skupe lekove.

Svaki dan joj išla u posetu i nosila sve šta joj je potrebno.

Prošlo desetak dana od penzije.

A sledeća polovina je tek za 5 dana.

Ja bez dinara.

Pretražim kuću i nakupim 18.

Pola hleba je tada bilo 20 dinara.

Sećam se da sam plakala kao kiša.

Jer su mi falila 2 dinara do pola hleba.

Tada sam naučila da su 2 dinara ne veliki, nego ogromni.

Nemam previše slobodnog vremena i nemam strpljenja. Da bih sedela sat i po i više ispred televizora zbog filma, to mora da bude veoma dobar film. Na više ravni ‘dobar’. Odličan. Među odličnima.

I sad, znate ono kad veče dočekate umorni, i želite da se opustite i zabavite. Najjeftiniji vid zabave je svakako gledanje različitih sadržaja na televiziji ili surfanje. Pošto nemam strpljenja, a ni koncentracije da gledam film, Đo i ja smo se odlučili za blažu opciju – serije. Trenutno pratimo oko 5-6 serija, čekamo četvrtke, utorke i ostale dane kada se one prikazuju…

Fotografija preuzeta s interneta

I tako dođosmo do serije House M. D. Moram priznati da je duži vremenski period prošao pre nego što smo se odlučili da počnemo da je gledamo, iz jednog razloga – traje 45 minuta. Toliko mogu i želim da pogledam, ali imam problem. Uvek zaspim. Nakon petnaestak minuta. Čak se i ne sećam kad sam zaspala. Ali, uz ovu seriju ćete teško zaspati. Ima propusta i banalnih scena, ali je u globalu fenomenalna.

Smejali smo se uz Hausa, plakali, razumeli ga, patili i radovali se s njim i osuđivali ga. Divili se njegovoj genijalnosti i čudili mizantropiji. Osam sezona. Sa, u proseku, po dvadeset epizoda. Svaka oko 42 minuta. I tako vam je Drvce ponovo postala serioholičar. Baš u momentu kada su objavili da je osma sezona ujedno i poslednja sezona… Šta da vam kažem. Proći će minimum tri godine da bih ovim intezitetom gledala bilo koju seriju. I volela nekog kao tog namćora. Ko li ga i izmisli.

Kako sam bila i po godinu dana mlađa od drugara iz razreda, nisam imala sve zube. Nisu stigli stalni da izrastu, a mlečni požurili da odu. I tako ja krenuh u školu krezava. Vremenom mi je izrasla gornja desna jedinica. Leva nikako da krene. Sećam se dobro da su dva dečaka iz starijih razreda išli za mnom, unosili mi se u lice i vikali: “Gargameeeel, Gargameeeel!”. Kasnije su me vukli do njihovih drugara, da i oni vide “Gargamela”. Ako bih se opirala, sledila je ćuška, pa sam uglavnom ćutala. To je trajalo prvi i drugi razred, dok mi nije izrasla i druga jedinica. A za to vreme sam ih izbegavala. Kada bih videla na odmoru gde stoje, žurila sam u drugi deo hodnika/dvorišta.  Mislim da nikome nisam ovo rekla, nisam sigurna. Ako i jesam, niko nije reagovao.

Kada sam bila četvrti razred, dobila sam iz Grčke peratonicu na sprat. Hello Kitty. Niko srećniji od mene. Drug iz razreda mi je toliko šutao torbu (koja mi je bila na leđima) da je uspeo da je slomi. Sećam se da sam za ovo rekla učiteljici kao i da je samo slegla ramenima. Isti dečak je mene i još nekoliko đaka kroz celo školovanje maltretirao. Do osmog razreda sam imala modrice od udaraca, štipanja, guranja, šutanja. Govorili smo razrednom, jednom je rekao: “Šta hoćete, da ga ja izlemam? Opomenuo sam ga, to je sve što mogu da uradim.”

Fotografija preuzeta sa sajta http://candy95.com

Oduvek sam bila bucko. I zbog toga su me vređali. Na neke nadimke sam se navikla. Sećam se jednom da mi je mama kupila original farmerke sa tregerima. Ijao, jedva sam čekala da ih obučem sutradan u školu!  Na odmoru, iz drugog razreda mi je prišao dečak (vršnjak) i rekao što je glasnije mogao: “Debela, ubij se!”

Sve ovo bi mi verovatno ostavilo traume, da nije bilo moje mame. Ne znam da li je intervenisala u školi. Verujem da je pomenula na roditeljskom, ali nikada se ništa nije promenilo. Međutim, na odličan način je svemu menjala smisao kod kuće. Kada sam joj rekla šta je bio komentar na pantalone, počela je da se smeje, a onda i ja sam njom. Nekoliko dana smo pravile štos od svega i onda je sve postalo da bude manje strašno.

Takođe, imala sam super drugarice u razredu, jednu koja je bila poseno omiljena među “siledžijama”, pa me nisu dirali kada sam bila sa njom.

Mnogo mi je pomoglo to što je mama stalno razgovarala sa mnom i svaki problem učinila mnogo manjim nego što mi je izgledalo, pa su ćuške manje bolele, na kraju ih nisam ni primećivala. Trudila sam se da se sa problematičnim ljudima što ređe sretnem. Ali, bilo je dece koja su trpila mnogo više nego ja. Ne znam kako je bilo njima.

EDIT:  Ovaj tekst je nastao kao podrška Vuku koji trenutno vodi svoju bitku.

I moram da dodam da sam nastavila da nosim farmerice. Ne često koliko sam planirala, ali sam ih nosila :)

 

Hajde mi da na svojim blogovima “damo svoj medijski prostor” društveno odgovornim reklamama. I to stvarno, za sve naše čitaoce, da ne čekamo od Komercijalne banke (ili bilo koga drugog) da ustupaju svoj prostor na TV-u već da mi svoj prostor na Internetu ustupimo ovim sjajnim kampanjama.

Ovim blog-postom želim da dam svoj doprinos blogerskoj akciji #ustupamprostor

Stop trgovini decom

Kampanja organizacije Astra — Anti Trafficking Action

http://www.youtube.com/watch?v=HR_l7mXLK0Y

maliVEliki ljudi

Kampanja organizacije maliVEliki ljudi

http://www.youtube.com/watch?v=JLCy0v-LQoc

Bolje da znaš

Kampanja projekta Podrška u borbi protiv HIV/AIDS-a

http://www.youtube.com/watch?v=fJ7xRj_0RZU

Ujedinjeni protiv droge

Kampanja Ujedinjeni protiv droge

http://www.youtube.com/watch?v=JNQ8kXWhpzw

Osobe u razvoju

Kampanja organizacije Dečje srce

http://www.youtube.com/watch?v=DF6RvsGdJr0

Bitka za bebe

Kampanja Bitka za bebe

http://www.youtube.com/watch?v=Myh09_jY49k

Iskoristila sam u naslovu rečenicu iz teksta Granica odgovorinosti pri društvenoj odgovornosti Dragane Đermanović, koja je obeležila ovu akciju.

…

• Kako polako ide.
• Uboo sam Vas najtanjom iglom, zato polako ide. Da Vas što manje boli. Lakše je meni da sačekam minut duže nego da Vas boli i leva ruka …

POŠALJITE PRAZAN SMS NA 1771 (VIP i MTS), poruka je 50 dinara.

Ukoliko niste ni na jednoj od ove dve mreže, novac možete uplatiti na račun ispod. Nije sramota uplatiti 50 dinara. A mislim da ako uplatite u banci Intesa neće vam naplatiti transakciju.

Broj žiro računa je: 160-5610200018878-72 Intesa
Svrha uplate: Za Zvezdanu Jurica
Primalac: Jurica Slobodan

Naših 50 dinara znači osmeh i život ovoj curici. Pokažimo joj da nam je stalo :)

Ovo je Zvezdana dok se nije razbolela.

Zvezdanina mama priča o Zvezdaninoj bolesti i svemu šta je potrebno da dete ozdravi.

• Ultimativni fat loss vodič 1/4

• Ultimativni fat loss vodič 2/4

• Ultimativni fat loss vodič 3/4

• Ultimativni fat loss vodič 4/4

Takođe, na ovom linku možete pronaći i Kick-in-a-butt proteinski bar koji je odlična zamena za tzv. brze šećere tj slatkiše.

Uglavnom, želim da se nadovežem na Ultimativni fat loss vodič 3/4 u kom je Siobhan lepo, jasno i detaljno objasnila sam čin vežbanja u teretani. Ja želim da se osvrnem na sve ono što ide pre prvog odlaska na trening. Idemo redom.

Čvrsta volja.

Svaki put mi je bilo teško da krenem. Uvek sam odlagala taj prvi put izmišljajući raznorazne gluposti. Te imam obaveza, te me boli stomak, te sam nešto obećala i sl. Jednostavno odlučite i krenite. Ok, danas je petak, krećem u ponedeljak u 19h. I odete u ponedeljak u 19h. Odlazak na vežbanje (bilo da je to teretana ili aerobik/pilates) neka vam postane obaveza koju morate ispuniti. Ako niste dosledni, dobra fora je da unapred platite mesec dana. To može biti motivacija za odlaske, u smislu “platio sam, sad moram da idem”.

Pripremite se za vežbanje.

Pripremite sve šta vam je potrebno za vežbanje. To je odeća i obuća u kojoj ćete vežbati, flašica s vodom i peškir (po potrebi i dva – veliki i mali). Eventualno znojnice ili tegovi, ali vam oni neće biti neophodni u prvo vreme. Dakle, potrebna vam je pamučna majica, trenerica (donji deo obavezno, gornji po potrebi) takođe pamučna, čarape i patike. Potrudite se da kupite patike koje su napravljene za trčanje (slučajno odabrana fotografija kao primer) tj one koje imaju malo deblji đon nazad, jer to amortizuje pritisak i smanjuje mogućnost od povrede. Veliki peškir je potreban za vežbe na strunjači, ali i na spravama ukoliko se više znojite, dok mali koristite za brisanje lica i tela.

Šta da očekujete na treningu.

Definitivno da se oznojite. U početku me je bilo sramota i trudila sam se da što više pazim i da se što manje oznojim. Greška! Poenta je da se što više oznojite, ali i vodite računa da popijete dovoljnu količinu tečnosti, najbolje vode. Očekujte i upale mišića i umor, barem u početku.

Baš vas briga za ostale!

Nemojte da obraćate previše pažnje na ostale ljude u sali. To ne znači da treba da ih ugrožavate ili ignorišete. Jednostavno shvatite da ste došli da vežbate. Niste došli da vas neko vidi ili gleda, niste došli da pokažete nove patike ili da razgovarate. Došli ste da vežbate i odradite tih sat vremena isto kao što biste pogledali film ili poslušali predavanje. Dakle – bez pauza dužih od 30 do 60 sekundi. Ili onoliko koliko vam je potrebno da se pripremite za sledeću vežbu. Meni je u početku bilo neprijatno, jer sam primećivala devojke/žene koje dolaze na trening sređene i doterane. Patike, trenerica, majica i znojnica iste nijanse. Mo’š misliti. Bitno je da obavljaju posao i služe svrsi, a da li su ove ili one marke ili boje, to je manje važno tj nevažno.

Slušajte instruktora/rku.

Veoma je važno da slušate osobu koja vodi trening i koja vam pomaže da naučite da radite vežbe pravilno. To je osoba koja zna koliko možete, i šta i koliko treba da uradite. Naravno i na koji način. Ako kaže da se noge podignu pod uglom od 45 stepeni, onda se noge podignu toliko, ne 90 i ne 30 već 45. I kada kaže da je dosta – dosta je.

To je ono što mi trenutno pada na pamet, a da može da koristi. Imate li vi neki savet?

Ne? Hvala bogu da ne.

• Da li svojoj mami prigovarate kad skuva nešto što ne volite (ili manje volite) da jedete?
• Da li vičete na nju kad vas nazove u 2 am na mobilni?
• Da li joj nekada kažete da je dosadna i da prestane da davi?
• Da li je isterate iz sobe kad vam donese čistu i ispeglanu garderobu?
• Da li joj govorite da prestane da vas sramoti?
• Da li je ponižavate, vređate ili vičete na nju kada uradi nešto što nije po vašoj volji/zamisli?
• Da li se durite što nema više novaca da vam da?

Nisam ni sumnjala.

 

 

Danas sam slučajno imala “čast” da čujem telefonski razgovor između samohrane majke i njenog punoletnog sina (koji ide na privatni fakultet). Koliko sam shvatila, ona mu je nešto negde sredila (sve pozavršavala) i on sada treba samo da ode tamo, uplati i dobiće to nešto. I ona mu je dana adresu na koju je on otišao (njoj su tu adresu rekli), ali se ispostavilo da to ustvari nije prava adresa i da treba da se vrati. Prvo je vikao “kako ga je zaje*ala”, zatim “kako tamo nema gde da parkira” (ko ti je kupio auto, dete?) i na kraju spustio slušalicu. Žena je ceo razgovor pokušavala smirenim tonom da mu se obrati, ali nije uspela. Kada je prekinuo vezu, ponovo ga je nazvala i on je odbio poziv. Nakon nekog vremena je nazvao i rekao kako je sve sredio i da, kada bude išla kući ode i kupi mu ručak u određenom restoranu. Koji joj uopšte nije usput – a on ima auto.

Ceo dan me muči ovaj razgovor. Mislim da ne treba više ništa da vam kažem. Nemojte vikati na svoje mame, one vas samo vole. Volite i vi njih. Čuvajte mame, da vam duže traju.



]]> http://drveniadvokat.com/2011/06/nemojte-vikati-na-svoje-mame-one-vas-samo-vole/feed/ 14 http://drveniadvokat.com/2011/01/svaka-decija-bolest-treba-da-se-istrazuje-i-leci/ http://drveniadvokat.com/2011/01/svaka-decija-bolest-treba-da-se-istrazuje-i-leci/#comments Sat, 29 Jan 2011 17:06:36 +0000 Drveni Advokat http://drveniadvokat.com/?p=1516 Bolest za koju sam tek nedavno saznala, sasvim slučajno. Za početak, upoznajte se sa simptomima i posledicama bolesti. Đo je sa engleskog, preveo sledeći tekst. Hvala Đou.




Što je Battenova bolest?

Battenova bolest je uobičajeno skupno ime za grupu poremećaja znanih kao neuralna seroidna lapofusinoza. Uobičajena su 4 tipa:

1.       Dječiji

2.       Kasnodječiji

3.       Maloljetnički

4.       Odrasli

Sva 4 tipa imaju isti uzrok, napredovanje i ishod. Ono što ih razlikuje je brzina progresije, i to što su genetski različiti. Drugim riječima, svaki tip je uzrokovan drugačijim oštećenim genom. Tipično je i to da imaju istu skupinu simptoma, počevši sa pogoršanjem vida koji kasnije rezultira potpunom sljepoćom. Gubitak vida je najčešće popraćen pojavom epileptičnih napada. Djeca sa Battenovom bolesti pate od više vrsta napada, koje postaje sve teže kontrolirati. Posljedično, danas koristimo više vrsta lijekova, koji pomažu djeci u kontroliranju tih napada. Nije rijetkost da ta djeca u isto vrijeme koriste tri ili četiri antikolvulziva u pokušaju da se kontroliraju napadi.

Djeca će također patiti i od problema vezanih uz kretanje. Djeca sa sa dječijim tipom često nikad ne nauče hodati, dok pacijenti sa kasnodječijim nauče hodati, ali to obično ne potraje. Pacijenti sa maloljetničkim oblikom će razviti vještine poput hodanja, trčanja ili vožnje bicikla, ali ih počnu gubiti, i na kraju ih potpuno izgube. S vremenom postanu vezani uz invalidska kolica, ili krevet. Odrasli također gube te vještine, ali se simptomi pojavljuju tek u ranim tridesetima. Djeca ce također iskusiti gubitak kognitivnih funkcija. Pacijenti sa dječijim oblikom, možda nikad neće naučiti govoriti, dok će pacijenti sa kasnodječijim oblikom donekle razviti riječnik. Pacijenti s maloljetničkim oblikom će u riječnik razviti u potpunosti, ali će ga postupno izgubiti, i na kraju potpuno izgubiti dar govora. Isto važi i za oblik koji se javlja u odraslih. Bolest predstavlja postupnu regresiju (vraćanje na nivo djeteta). Bolest uzrokuje smrt nueona (moždanih i nervnih stanica), i kako moždane stanice umiru, mozak atrofira, odnosno smanjuje se. Kako se to dešava, počinjemo viđati simptome, to jest, gubitak vida koji dovodi do sljepoće, epileptične napade, gubitak mogućnosti kretanja, govora, uzimanja hrane i vode, sve dok mozak ne postane preslab za održavanje životnih funkcija, i ne nastupi smrt.




Deca s batenovom bolešću ne mogu sintetizovati (stvoriti) enzim koji je odgovoran za ukljanjanje nusprodukata koji se nakupljaju u mozgu. S vremenom, deca počinju patiti od mentalne zaostalosti, epileptičnih napada koji postaju sve gori i progresivnog gubitka vida i motornih sposobnosti. Na kraju, deca sa Batenovom bolesti oslepe, budu hranjena preko cevčice, vezana uz krevet i bez mogućnosti komunikacije. Batenova bolest je za sada neizlečiva. Deca kojima je postavljena dijagnoza batenove bolesti imaju očekivano trajanje života od 8 do 12 godina.

Trenutno nema dovoljan broj dece obolelih od batenove bolesti da bi to bilo profitabilno za velike biotehnološke kompanije.

Veliki deo početnog istraživanja je gotov, a sada se saznanja trebaju preneti na decu koja umiru. Treba nam vaša pomoć.




U Srbiji je petoro dece bolesno od Batenove bolesti. Aleksa, Zoja, Strahinja, Zvezdana i Luka. Najveći problem je, ako sam dobro shvatila, u tome što nema dovoljno obolele dece da bi se istraživanja i pronalazak leka isplatio. U svetu se samo u Americi rade ispitivanja. Srbija ne finansira lečenje dece obolele od ove bolesti. Kakav je ovo svet kada im se ne isplati da rade istraživanja?

Pogledajte sajtove  Aleksina priča, Zvezdana protiv “Batena” , Zoja i Luka .  Takođe obratite pažnju na sajt nijhove organizacije Život - Udruženje građana za borbu protiv rektih bolesti kod dece.

Da li možemo da pomognemo ovoj deci? Da li možemo da budemo složni i pomognemo da prežive? Sigurna sam da možemo.














]]> http://drveniadvokat.com/2011/01/svaka-decija-bolest-treba-da-se-istrazuje-i-leci/feed/ 10 http://drveniadvokat.com/2011/01/hristos-se-rodi-2/ http://drveniadvokat.com/2011/01/hristos-se-rodi-2/#comments Fri, 07 Jan 2011 12:44:05 +0000 http://drveniadvokat.com/?p=1499 Srećan Božić i Nova 2011. godina :)















Želim vam ljubavi, sreće, osmeha, tolerancije i strpljenja, blagostanja i da vam sve ide od ruke, a da zdravlje bude ono o čemu nećete brinuti.








]]> http://drveniadvokat.com/2011/01/hristos-se-rodi-2/feed/ 3