Najdrvenija advokatska e - kancelarija » izvol’te sedite

Debela, ubij se!

Drveni Advokat — Fri, 30 Dec 2011 10:11:37 +0000

Krenula sam u osnovnu školu kada sam imala šest godina. Mnogo sam se bojala. Nikada nisam volela promene, pa mi je prelazak iz vrtića u školu bio užasan. Sećam se razgovora i bodrenja moje mame koji su bili od presudnog značaja da zavolim školu. Bila sam prosečno dete, mirna i dobra.

Kako sam bila i po godinu dana mlađa od drugara iz razreda, nisam imala sve zube. Nisu stigli stalni da izrastu, a mlečni požurili da odu. I tako ja krenuh u školu krezava. Vremenom mi je izrasla gornja desna jedinica. Leva nikako da krene. Sećam se dobro da su dva dečaka iz starijih razreda išli za mnom, unosili mi se u lice i vikali: “Gargameeeel, Gargameeeel!”. Kasnije su me vukli do njihovih drugara, da i oni vide “Gargamela”. Ako bih se opirala, sledila je ćuška, pa sam uglavnom ćutala. To je trajalo prvi i drugi razred, dok mi nije izrasla i druga jedinica. A za to vreme sam ih izbegavala. Kada bih videla na odmoru gde stoje, žurila sam u drugi deo hodnika/dvorišta. Mislim da nikome nisam ovo rekla, nisam sigurna. Ako i jesam, niko nije reagovao.

Kada sam bila četvrti razred, dobila sam iz Grčke peratonicu na sprat. Hello Kitty. Niko srećniji od mene. Drug iz razreda mi je toliko šutao torbu (koja mi je bila na leđima) da je uspeo da je slomi. Sećam se da sam za ovo rekla učiteljici kao i da je samo slegla ramenima. Isti dečak je mene i još nekoliko đaka kroz celo školovanje maltretirao. Do osmog razreda sam imala modrice od udaraca, štipanja, guranja, šutanja. Govorili smo razrednom, jednom je rekao: “Šta hoćete, da ga ja izlemam? Opomenuo sam ga, to je sve što mogu da uradim.”

Fotografija preuzeta sa sajta http://candy95.com

Oduvek sam bila bucko. I zbog toga su me vređali. Na neke nadimke sam se navikla. Sećam se jednom da mi je mama kupila original farmerke sa tregerima. Ijao, jedva sam čekala da ih obučem sutradan u školu! Na odmoru, iz drugog razreda mi je prišao dečak (vršnjak) i rekao što je glasnije mogao: “Debela, ubij se!”

Sve ovo bi mi verovatno ostavilo traume, da nije bilo moje mame. Ne znam da li je intervenisala u školi. Verujem da je pomenula na roditeljskom, ali nikada se ništa nije promenilo. Međutim, na odličan način je svemu menjala smisao kod kuće. Kada sam joj rekla šta je bio komentar na pantalone, počela je da se smeje, a onda i ja sam njom. Nekoliko dana smo pravile štos od svega i onda je sve postalo da bude manje strašno.

Takođe, imala sam super drugarice u razredu, jednu koja je bila poseno omiljena među “siledžijama”, pa me nisu dirali kada sam bila sa njom.

Mnogo mi je pomoglo to što je mama stalno razgovarala sa mnom i svaki problem učinila mnogo manjim nego što mi je izgledalo, pa su ćuške manje bolele, na kraju ih nisam ni primećivala. Trudila sam se da se sa problematičnim ljudima što ređe sretnem. Ali, bilo je dece koja su trpila mnogo više nego ja. Ne znam kako je bilo njima.

EDIT: Ovaj tekst je nastao kao podrška Vuku koji trenutno vodi svoju bitku.

I moram da dodam da sam nastavila da nosim farmerice. Ne često koliko sam planirala, ali sam ih nosila :)

“Društvena odgovornost se ne reklamira”, zato joj ja ustupam prostor

Drveni Advokat — Sun, 06 Nov 2011 19:36:35 +0000

Ivan Ćosić je na svom blogu uradio nešto što ne mogu rečima opisati, tako da ću vam iskopirati deo teksta:

Hajde mi da na svojim blogovima “damo svoj medijski prostor” društveno odgovornim reklamama. I to stvarno, za sve naše čitaoce, da ne čekamo od Komercijalne banke (ili bilo koga drugog) da ustupaju svoj prostor na TV-u već da mi svoj prostor na Internetu ustupimo ovim sjajnim kampanjama.

Ovim blog-postom želim da dam svoj doprinos blogerskoj akciji #ustupamprostor

Stop trgovini decom

Kampanja organizacije Astra — Anti Trafficking Action

http://www.youtube.com/watch?v=HR_l7mXLK0Y

maliVEliki ljudi

Kampanja organizacije maliVEliki ljudi

http://www.youtube.com/watch?v=JLCy0v-LQoc

Bolje da znaš

Kampanja projekta Podrška u borbi protiv HIV/AIDS-a

http://www.youtube.com/watch?v=fJ7xRj_0RZU

Ujedinjeni protiv droge

Kampanja Ujedinjeni protiv droge

http://www.youtube.com/watch?v=JNQ8kXWhpzw

Osobe u razvoju

Kampanja organizacije Dečje srce

http://www.youtube.com/watch?v=DF6RvsGdJr0

Bitka za bebe

Kampanja Bitka za bebe

http://www.youtube.com/watch?v=Myh09_jY49k

Iskoristila sam u naslovu rečenicu iz teksta Granica odgovorinosti pri društvenoj odgovornosti Dragane Đermanović, koja je obeležila ovu akciju.

Urgentni centar Novi Sad

Drveni Advokat — Thu, 06 Oct 2011 17:24:05 +0000

Sedite. … Ostavite stvari tu, trebaju Vam obe ruke. … Koju ćemo?
Ako možete levu, jutros su mi dva puta vadili iz desne, pa me boli …
Meni je svejedno. … Ne bojte se, Vi ste mi … negde … pet milionita …

…

Kako polako ide.
Uboo sam Vas najtanjom iglom, zato polako ide. Da Vas što manje boli. Lakše je meni da sačekam minut duže nego da Vas boli i leva ruka …

Zvezdana, nisi sama!

Drveni Advokat — Mon, 29 Aug 2011 21:09:56 +0000

Sećate se da sam pisala o strašnoj Batenovoj bolesti, od koje boluje četvoro dece u Srbiji? Onda se morate setiti i da je među tom decom devojčica po imenu Zvezdana. Ukratko, ova curica izuzetno dobro reaguje na lečenje matičnim ćelijama. Za nekoliko dana treba da putuje u Kinu po još jednu terapiju. Do toga je deli još samo 10.000 dolara, tj oko 700.000 dinara. To je 14.000 poruka. Na nekoliko miliona stanovnika u Srbiji? Smešno. Možemo pomoći ovoj curici, zato nemojte da vam bude mrsko i nemojte da škrtarite na poruci od 50 dinara. To je kugla sladoleda manje. Za ovu devojčicu to je nada. Život je jedan. Spasimo ga.

POŠALJITE PRAZAN SMS NA 1771 (VIP i MTS), poruka je 50 dinara.

Ukoliko niste ni na jednoj od ove dve mreže, novac možete uplatiti na račun ispod. Nije sramota uplatiti 50 dinara. A mislim da ako uplatite u banci Intesa neće vam naplatiti transakciju.

Broj žiro računa je: 160-5610200018878-72 Intesa
Svrha uplate: Za Zvezdanu Jurica
Primalac: Jurica Slobodan

Naših 50 dinara znači osmeh i život ovoj curici. Pokažimo joj da nam je stalo :)

Ovo je Zvezdana dok se nije razbolela.

Zvezdanina mama priča o Zvezdaninoj bolesti i svemu šta je potrebno da dete ozdravi.

Kako da počnem da vežbam?

Drveni Advokat — Fri, 05 Aug 2011 22:23:37 +0000

Moram da se nadovežem na nekoliko odličnih blog postova o mršavljenju i pripremama za isto, drage mi Siobhan Faber. Ukoliko već niste pročitali ove tekstove, to možete učiniti klikom na:

Takođe, na ovom linku možete pronaći i Kick-in-a-butt proteinski bar koji je odlična zamena za tzv. brze šećere tj slatkiše.

Uglavnom, želim da se nadovežem na Ultimativni fat loss vodič 3/4 u kom je Siobhan lepo, jasno i detaljno objasnila sam čin vežbanja u teretani. Ja želim da se osvrnem na sve ono što ide pre prvog odlaska na trening. Idemo redom.

Čvrsta volja.

Svaki put mi je bilo teško da krenem. Uvek sam odlagala taj prvi put izmišljajući raznorazne gluposti. Te imam obaveza, te me boli stomak, te sam nešto obećala i sl. Jednostavno odlučite i krenite. Ok, danas je petak, krećem u ponedeljak u 19h. I odete u ponedeljak u 19h. Odlazak na vežbanje (bilo da je to teretana ili aerobik/pilates) neka vam postane obaveza koju morate ispuniti. Ako niste dosledni, dobra fora je da unapred platite mesec dana. To može biti motivacija za odlaske, u smislu “platio sam, sad moram da idem”.

Pripremite se za vežbanje.

Pripremite sve šta vam je potrebno za vežbanje. To je odeća i obuća u kojoj ćete vežbati, flašica s vodom i peškir (po potrebi i dva – veliki i mali). Eventualno znojnice ili tegovi, ali vam oni neće biti neophodni u prvo vreme. Dakle, potrebna vam je pamučna majica, trenerica (donji deo obavezno, gornji po potrebi) takođe pamučna, čarape i patike. Potrudite se da kupite patike koje su napravljene za trčanje (slučajno odabrana fotografija kao primer) tj one koje imaju malo deblji đon nazad, jer to amortizuje pritisak i smanjuje mogućnost od povrede. Veliki peškir je potreban za vežbe na strunjači, ali i na spravama ukoliko se više znojite, dok mali koristite za brisanje lica i tela.

Šta da očekujete na treningu.

Definitivno da se oznojite. U početku me je bilo sramota i trudila sam se da što više pazim i da se što manje oznojim. Greška! Poenta je da se što više oznojite, ali i vodite računa da popijete dovoljnu količinu tečnosti, najbolje vode. Očekujte i upale mišića i umor, barem u početku.

Baš vas briga za ostale!

Nemojte da obraćate previše pažnje na ostale ljude u sali. To ne znači da treba da ih ugrožavate ili ignorišete. Jednostavno shvatite da ste došli da vežbate. Niste došli da vas neko vidi ili gleda, niste došli da pokažete nove patike ili da razgovarate. Došli ste da vežbate i odradite tih sat vremena isto kao što biste pogledali film ili poslušali predavanje. Dakle – bez pauza dužih od 30 do 60 sekundi. Ili onoliko koliko vam je potrebno da se pripremite za sledeću vežbu. Meni je u početku bilo neprijatno, jer sam primećivala devojke/žene koje dolaze na trening sređene i doterane. Patike, trenerica, majica i znojnica iste nijanse. Mo’š misliti. Bitno je da obavljaju posao i služe svrsi, a da li su ove ili one marke ili boje, to je manje važno tj nevažno.

Slušajte instruktora/rku.

Veoma je važno da slušate osobu koja vodi trening i koja vam pomaže da naučite da radite vežbe pravilno. To je osoba koja zna koliko možete, i šta i koliko treba da uradite. Naravno i na koji način. Ako kaže da se noge podignu pod uglom od 45 stepeni, onda se noge podignu toliko, ne 90 i ne 30 već 45. I kada kaže da je dosta – dosta je.

To je ono što mi trenutno pada na pamet, a da može da koristi. Imate li vi neki savet?

Nemojte vikati na svoje mame, one vas samo vole

Drveni Advokat — Mon, 13 Jun 2011 21:00:55 +0000

Da li barem jednom u toku noći i svako jutro na prstima prolazite pored sobe svoje mame i pažljivo slušate da li diše?
Da li svaki dan gledate svoju mamu kako trpi ogromne bolove, a nikad ni reč ne kaže?
Da li gledate svoju mamu u oči, i ona gleda vas, i smeškate joj se, a svesni ste toga da vas ne vidi?
Da li podižete svoju mamu kada padne i ne može da ustane?
Da li čekate mamu da dođe s dijalize malaksala i kaže vam: “Marija, igla je ovolika.” I raširi palac i kažiprst što više može?
Da li gledate svoju mamu kako na 30 i kusur stepeni pije 2 dl vode na dan? Računajući i supu i jogurt u to?
Da li, kada odete kod lekara da vam ispiše recepte, jer vaša mama nije u stanju sama da ode po njih, lekar samo odmahuje glavom i kaže vam kako će sledeća inekcija da odagna bol, ali će da učini više štete organizmu?

Ne? Hvala bogu da ne.

Da li svojoj mami prigovarate kad skuva nešto što ne volite (ili manje volite) da jedete?
Da li vičete na nju kad vas nazove u 2 am na mobilni?
Da li joj nekada kažete da je dosadna i da prestane da davi?
Da li je isterate iz sobe kad vam donese čistu i ispeglanu garderobu?
Da li joj govorite da prestane da vas sramoti?
Da li je ponižavate, vređate ili vičete na nju kada uradi nešto što nije po vašoj volji/zamisli?
Da li se durite što nema više novaca da vam da?

Danas sam slučajno imala “čast” da čujem telefonski razgovor između samohrane majke i njenog punoletnog sina (koji ide na privatni fakultet). Koliko sam shvatila, ona mu je nešto negde sredila (sve pozavršavala) i on sada treba samo da ode tamo, uplati i dobiće to nešto. I ona mu je dana adresu na koju je on otišao (njoj su tu adresu rekli), ali se ispostavilo da to ustvari nije prava adresa i da treba da se vrati. Prvo je vikao “kako ga je zaje*ala”, zatim “kako tamo nema gde da parkira” (ko ti je kupio auto, dete?) i na kraju spustio slušalicu. Žena je ceo razgovor pokušavala smirenim tonom da mu se obrati, ali nije uspela. Kada je prekinuo vezu, ponovo ga je nazvala i on je odbio poziv. Nakon nekog vremena je nazvao i rekao kako je sve sredio i da, kada bude išla kući ode i kupi mu ručak u određenom restoranu. Koji joj uopšte nije usput – a on ima auto.

Ceo dan me muči ovaj razgovor. Mislim da ne treba više ništa da vam kažem. Nemojte vikati na svoje mame, one vas samo vole. Volite i vi njih. Čuvajte mame, da vam duže traju.

Svaka dečija bolest treba da se istražuje i leči

Drveni Advokat — Sat, 29 Jan 2011 17:06:36 +0000

Bolest za koju sam tek nedavno saznala, sasvim slučajno. Za početak, upoznajte se sa simptomima i posledicama bolesti. Đo je sa engleskog, preveo sledeći tekst. Hvala Đou.

Što je Battenova bolest?

Battenova bolest je uobičajeno skupno ime za grupu poremećaja znanih kao neuralna seroidna lapofusinoza. Uobičajena su 4 tipa:

1. Dječiji

2. Kasnodječiji

3. Maloljetnički

4. Odrasli

Sva 4 tipa imaju isti uzrok, napredovanje i ishod. Ono što ih razlikuje je brzina progresije, i to što su genetski različiti. Drugim riječima, svaki tip je uzrokovan drugačijim oštećenim genom. Tipično je i to da imaju istu skupinu simptoma, počevši sa pogoršanjem vida koji kasnije rezultira potpunom sljepoćom. Gubitak vida je najčešće popraćen pojavom epileptičnih napada. Djeca sa Battenovom bolesti pate od više vrsta napada, koje postaje sve teže kontrolirati. Posljedično, danas koristimo više vrsta lijekova, koji pomažu djeci u kontroliranju tih napada. Nije rijetkost da ta djeca u isto vrijeme koriste tri ili četiri antikolvulziva u pokušaju da se kontroliraju napadi.

Djeca će također patiti i od problema vezanih uz kretanje. Djeca sa sa dječijim tipom često nikad ne nauče hodati, dok pacijenti sa kasnodječijim nauče hodati, ali to obično ne potraje. Pacijenti sa maloljetničkim oblikom će razviti vještine poput hodanja, trčanja ili vožnje bicikla, ali ih počnu gubiti, i na kraju ih potpuno izgube. S vremenom postanu vezani uz invalidska kolica, ili krevet. Odrasli također gube te vještine, ali se simptomi pojavljuju tek u ranim tridesetima. Djeca ce također iskusiti gubitak kognitivnih funkcija. Pacijenti sa dječijim oblikom, možda nikad neće naučiti govoriti, dok će pacijenti sa kasnodječijim oblikom donekle razviti riječnik. Pacijenti s maloljetničkim oblikom će u riječnik razviti u potpunosti, ali će ga postupno izgubiti, i na kraju potpuno izgubiti dar govora. Isto važi i za oblik koji se javlja u odraslih. Bolest predstavlja postupnu regresiju (vraćanje na nivo djeteta). Bolest uzrokuje smrt nueona (moždanih i nervnih stanica), i kako moždane stanice umiru, mozak atrofira, odnosno smanjuje se. Kako se to dešava, počinjemo viđati simptome, to jest, gubitak vida koji dovodi do sljepoće, epileptične napade, gubitak mogućnosti kretanja, govora, uzimanja hrane i vode, sve dok mozak ne postane preslab za održavanje životnih funkcija, i ne nastupi smrt.

Deca s batenovom bolešću ne mogu sintetizovati (stvoriti) enzim koji je odgovoran za ukljanjanje nusprodukata koji se nakupljaju u mozgu. S vremenom, deca počinju patiti od mentalne zaostalosti, epileptičnih napada koji postaju sve gori i progresivnog gubitka vida i motornih sposobnosti. Na kraju, deca sa Batenovom bolesti oslepe, budu hranjena preko cevčice, vezana uz krevet i bez mogućnosti komunikacije. Batenova bolest je za sada neizlečiva. Deca kojima je postavljena dijagnoza batenove bolesti imaju očekivano trajanje života od 8 do 12 godina.

Trenutno nema dovoljan broj dece obolelih od batenove bolesti da bi to bilo profitabilno za velike biotehnološke kompanije.

Veliki deo početnog istraživanja je gotov, a sada se saznanja trebaju preneti na decu koja umiru. Treba nam vaša pomoć.

U Srbiji je petoro dece bolesno od Batenove bolesti. Aleksa, Zoja, Strahinja, Zvezdana i Luka. Najveći problem je, ako sam dobro shvatila, u tome što nema dovoljno obolele dece da bi se istraživanja i pronalazak leka isplatio. U svetu se samo u Americi rade ispitivanja. Srbija ne finansira lečenje dece obolele od ove bolesti. Kakav je ovo svet kada im se ne isplati da rade istraživanja?

Pogledajte sajtove Aleksina priča, Zvezdana protiv “Batena” , Zoja i Luka . Takođe obratite pažnju na sajt nijhove organizacije Život - Udruženje građana za borbu protiv rektih bolesti kod dece.

Da li možemo da pomognemo ovoj deci? Da li možemo da budemo složni i pomognemo da prežive? Sigurna sam da možemo.

Hristos se rodi!

Fri, 07 Jan 2011 12:44:05 +0000

Srećan Božić i Nova 2011. godina :)

Želim vam ljubavi, sreće, osmeha, tolerancije i strpljenja, blagostanja i da vam sve ide od ruke, a da zdravlje bude ono o čemu nećete brinuti.

Muka mi je više!

Thu, 18 Nov 2010 00:33:17 +0000

Dosta mi je ljudi koji kukaju kako im smetaju penzioneri i starije osobe. Da li je moguće da su toliki idioti da ne kapiraju da će i oni biti jednog dana matori i isti kao oni i da će onda mlađe generaciji njih da šikaniraju? Pa, da se ne pravite toliko pametni, ne bi penzoši bili takvi kakvi su!

Što vam smeta, što trče u autobusu da zauzmu mesto da sednu? Pa da se vi ne gurate da spustite svoja dupeta na kojima po ceo dan sedite, ne bi oni morali da se guraju i trče, jer bi znali da će ih mesto čekati, ovako moraju da se otimaju sa onima koji su savršeno sposobni da stoje u autobusu, ali vam je mrsko da stojite, nabijete slušalice u uši, zablenete se u telefon ili kroz prozor i nemate ni trunku vaspitanja da dignete lenje guzice sa sedišta i pustite nekog kog bole noge da sedne ili nekog kome je iz bilo kog drugog razloga teško da stoji. Sram vas bilo, nevaspitani homosapiensi, tuga kakvi smo!

Jbt, malo, malo pa čujem rečenicu: “Odem kod lekara, a tamo puna čekaonica penzoša, tri sata sam čekao/la!” . A šta hoćete? Da bude puna čekaonica dece?! Hoćete da gledate bolesnu decu??? Strašno! Pa draže mi je da, kad odem kod lekara, vidim punu čekaonicu starijih ljudi nego dece ili mladih! Bolje da su oni bolesni nego deca, šta tu nije jasno?! Pre neki dan sam sa temperaturom 38,5 otišla kod lekara i u čekaonici je najstarija žena insistirala da me puste preko reda jer mi nije dobro, a ne najmlađa koja je verovatno gunđala u sebi jer sam posle nje došla, a pre nje primljena.

Pa kako ne shvatate da su to ljudi koji su ceo život radili i ulagali da bi nama bilo bolje, išli po radnim akcijama, odvajali za mostove, razne objekte, gradili zemlju i sada žive u bedi?! Pa nisu nam oni krivi što živimo u neorganizovanoj zemlji lopova!

Zato prekinite da svoje frustracije ispoljavate na penzionerima, pokažite malo poštovanja i vaspitanja prema starijim ljudima, neće vam noge otpasti ako stojite četiri stanice u busu ili pustite nekoga pre sebe u prodavnici/pošti/banci/kod lekara!

Čast mi je predstaviti vam . . .

Wed, 22 Sep 2010 23:10:58 +0000

. . . blogere koji po mom mišljenju zaslužuju nagradu. Ne znate o čemu se radi? Pogledajte ispod.

„Prix d’Arts je nagrada za blogere koji prenose kulturne, etičke, literarne, osobne itd. vrijednosti izvan nacionalnih i govornih granica. Koji, sažeto rečeno, pokazuju da se njihova živa kreativnost i razmišljanje može lako otkriti u njihovim riječima i između redaka, bez obzira na jezik kojim pišu. Nagrada je zamišljena kao sredstvo promicanja prijateljstva među blogerima, način da se iskaže naklonost i priznanje za njihov rad koji webu daje dodatnu vrijednost.“ (citat sa bloga Κάθαρσις)

Najlepše hvala Čaroliji što me je uvrstila u svoj izbor blogera za nagradu, hvala ti od srca, jako si me iznenadila i obradovala :)

Dakle, na meni je da izaberem i nagradim pet blogera za koje smatram da su ovo zaslužili. Više od dve godine sam ovde, pa je prosto nemoguće izabrati pet blogova. Verujte da mi je ovo uži izbor. Da sam stigla, verovatno bi neki blogovi bili upisani u moj BlogDay.

Lepi moji, čestitam, podelite ovu nagradu dalje :)

1. Čuvaj život - blog koji je pokrenula Pričalica, devojka kojoj je bezbednost u saobraćaju na prvom mestu. I slažem se sa njom. Pokušava da podigne nivo svesti današnjim vozačima, da edukuje i obavesti, skrene pažnju i da potrebnu informaciju.

2. Džejn’s Two Cents - me definitivno oduševljava svojim pogledom na svet. Neizostavna i oštra kritika svega što joj zasmeta na veoma originalan način. Tekstovi potkovani činjenicama i ogromnim znanjem.

3. Kremašica - ukoliko tražite informacije o kozmetici, preparatima za ulepšavanje i negu tela, ovo je pravi sajt. Bez pristrasnosti Kremašica recenzira proizvode koje koristi, pronalazi informacije o njima, prati svetske trendove i pomaže, savetuje, poklanja. Voli kozmetiku i ne boji se da je upotrebi ili pohvali/iskritikuje.

4. Sasvim obična priča - ostavlja bez daha svojom upornošću i istrajnošću u misiji da promeni svet. Ili ovu zemlju. Ili svoju okolinu. Blog koji se čita u dahu, blog koji daje energiju i snagu da se borimo za sebe u ovom svetu poganih, samoživih i halavih

5. Škrabalica - blog koji me uvek vrati u detinjstvo toliko da, sa svakim postom poželim da sam ponovo mala i da se igram, pravim, gradim, oblačim, crtam i oživim kreativnost deteta u sebi.

6. Moj svet muzike - blog specijalizovan za klasičnu muziku, zanimljivosti o kompozitorima, priče, biografije, preporuke. Blog koji je klasičnu muziku učinio zanimljivom i onima koji su je najviše odbijali.

7. Dudarim - iako nije aktivan i ne piše često, Dudarim je svakako zaslužio da se nađe na ovoj listi, jer mislim da itekako utiče na blogosferu i sve koji čitaju i sa nestroljenjem čekaju njegove priče, koje su po meni savršene.

8. Џангризање једног наџака - na duhovit i simpatičan način predstavlja svakodnevne probleme kroz koje prolazi. I način na koji ih rešava.

9. IT ćoše jednog informatičara - kako i sam kaže o sebi, zaljubljenik u IT i njihovu primenu u svakodnevnom životu. Blog nudi mnogo korisnih informacija i rešenja problema na koje nailazimo svakodnevno.

10. Cybernaut’s explicit content - blog koji udara direktno u sredinu. Bilo koja tema da je u pitanju, sa lakoćom dolazi do srži i direktno vas gleda u oči.

11. Ivanino blago - blog koji se pre neki dan dobio svoj 500. post :) Nagrada nije samo zbog toga, već zbog snage, upotnosti, istrajnosti i ljubavi jedne majke prema svom detetu. Prema svom blagu.

12. Svet nauke - specijalizovan je isključivo za nauku i sve interesantne stvari koje nam ona donosi. Ima više autora koji pišu o različitim stvarima, blog značajan i vredan u svakom pogledu.

13. Zapisi - blog koji se ističe po postovima iz IT sveta, ali i onih lične prirode. Ovde možete pronaći sve, od postova iz RL, testiranja uređaja, softvera, saveta, upoznavanja, recepata . . .

14. Zapušteni, raspušteni, napušteni blog - blog koji u svakom slučaju nosi pravi naziv. Nadam se da ću ovim podstaći autora ovog bloga da češće piše, jer definitivno ima šta da kaže.

15. Dijicina blogoreja - i kao šlag na tortu, trenutno uspavani fenomenalni blog, još fenomenalnijeg autora. Kao i za prethodni, nadam se da će ponovo početi da piše.

16. Dudin blog - i poslednja, ali nikako manje važna Duda sa svojim blogićem ličnog sadržaja, meni izuzetno dragim iz razloga što smo ga zajedno otvarale i moram priznati da sam na poseban način ponosna na Dudu koja je bez teškoća uplovila u blogosferu i vredno nastavila da piše.

Kao što vidite, nikako nisam mogla da se odlučim za samo pet blogova. Što se mene tiče, vi ako želite, izaberite iz ove gomile pet i njih postavite. Meni su oni jednako dragi. Nekog sam sigurno izostavila, nadam se da to neće prihvatiti lično, premorena sam i jedva se skupih da podelim nagrade. A sad dragi moji, na vas je red :)