Jesen 2009.

Mama u bolnici.

Od njene penzije sam platila račune i pokupovala skupe lekove.

Svaki dan joj išla u posetu i nosila sve šta joj je potrebno.

Prošlo desetak dana od penzije.

A sledeća polovina je tek za 5 dana.

Ja bez dinara.

Pretražim kuću i nakupim 18.

Pola hleba je tada bilo 20 dinara.

Sećam se da sam plakala kao kiša.

Jer su mi falila 2 dinara do pola hleba.

Tada sam naučila da su 2 dinara ne veliki, nego ogromni.

Sećate li se da sam pisala, pre tačno tri godine, kako sam postala serioholičar ? Ako se sećate toga, sigurno se sećate i da sam rekla da si to zadovoljstvo više neću priuštiti. Rekla – pogazila…

Nemam previše slobodnog vremena i nemam strpljenja. Da bih sedela sat i po i više ispred televizora zbog filma, to mora da bude veoma dobar film. Na više ravni ‘dobar’. Odličan. Među odličnima.

I sad, znate ono kad veče dočekate umorni, i želite da se opustite i zabavite. Najjeftiniji vid zabave je svakako gledanje različitih sadržaja na televiziji ili surfanje. Pošto nemam strpljenja, a ni koncentracije da gledam film, Đo i ja smo se odlučili za blažu opciju – serije. Trenutno pratimo oko 5-6 serija, čekamo četvrtke, utorke i ostale dane kada se one prikazuju…

Fotografija preuzeta s interneta

I tako dođosmo do serije House M. D. Moram priznati da je duži vremenski period prošao pre nego što smo se odlučili da počnemo da je gledamo, iz jednog razloga – traje 45 minuta. Toliko mogu i želim da pogledam, ali imam problem. Uvek zaspim. Nakon petnaestak minuta. Čak se i ne sećam kad sam zaspala. Ali, uz ovu seriju ćete teško zaspati. Ima propusta i banalnih scena, ali je u globalu fenomenalna.

Smejali smo se uz Hausa, plakali, razumeli ga, patili i radovali se s njim i osuđivali ga. Divili se njegovoj genijalnosti i čudili mizantropiji. Osam sezona. Sa, u proseku, po dvadeset epizoda. Svaka oko 42 minuta. I tako vam je Drvce ponovo postala serioholičar. Baš u momentu kada su objavili da je osma sezona ujedno i poslednja sezona… Šta da vam kažem. Proći će minimum tri godine da bih ovim intezitetom gledala bilo koju seriju. I volela nekog kao tog namćora. Ko li ga i izmisli.

Krenula sam u osnovnu školu kada sam imala šest godina. Mnogo sam se bojala. Nikada nisam volela promene, pa mi je prelazak iz vrtića u školu bio užasan. Sećam se razgovora i bodrenja moje mame koji su bili od presudnog značaja da zavolim školu. Bila sam prosečno dete, mirna i dobra.

Kako sam bila i po godinu dana mlađa od drugara iz razreda, nisam imala sve zube. Nisu stigli stalni da izrastu, a mlečni požurili da odu. I tako ja krenuh u školu krezava. Vremenom mi je izrasla gornja desna jedinica. Leva nikako da krene. Sećam se dobro da su dva dečaka iz starijih razreda išli za mnom, unosili mi se u lice i vikali: “Gargameeeel, Gargameeeel!”. Kasnije su me vukli do njihovih drugara, da i oni vide “Gargamela”. Ako bih se opirala, sledila je ćuška, pa sam uglavnom ćutala. To je trajalo prvi i drugi razred, dok mi nije izrasla i druga jedinica. A za to vreme sam ih izbegavala. Kada bih videla na odmoru gde stoje, žurila sam u drugi deo hodnika/dvorišta.  Mislim da nikome nisam ovo rekla, nisam sigurna. Ako i jesam, niko nije reagovao.

(more…)

Ivan Ćosić je na svom blogu uradio nešto što ne mogu rečima opisati, tako da ću vam iskopirati deo teksta:

 

Hajde mi da na svojim blogovima “damo svoj medijski prostor” društveno odgovornim reklamama. I to stvarno, za sve naše čitaoce, da ne čekamo od Komercijalne banke (ili bilo koga drugog) da ustupaju svoj prostor na TV-u već da mi svoj prostor na Internetu ustupimo ovim sjajnim kampanjama.

Ovim blog-postom želim da dam svoj doprinos blogerskoj akciji #ustupamprostor

Stop trgovini decom

Kampanja organizacije Astra — Anti Trafficking Action

maliVEliki ljudi

Kampanja organizacije maliVEliki ljudi

Bolje da znaš

Kampanja projekta Podrška u borbi protiv HIV/AIDS-a

Ujedinjeni protiv droge

Kampanja Ujedinjeni protiv droge

Osobe u razvoju

Kampanja organizacije Dečje srce

Bitka za bebe

Kampanja Bitka za bebe

Iskoristila sam u naslovu rečenicu iz teksta Granica odgovorinosti pri društvenoj odgovornosti Dragane Đermanović, koja je obeležila ovu akciju.

• Sedite.  …  Ostavite stvari tu, trebaju Vam obe ruke. …  Koju ćemo?
• Ako možete levu, jutros su mi dva puta vadili iz desne, pa me boli …
• Meni je svejedno. … Ne bojte se, Vi ste mi … negde … pet milionita …

…

• Kako polako ide.
• Uboo sam Vas najtanjom iglom, zato polako ide. Da Vas što manje boli. Lakše je meni da sačekam minut duže nego da Vas boli i leva ruka …

Sećate se da sam pisala o strašnoj Batenovoj bolesti, od koje boluje četvoro dece u Srbiji? Onda se morate setiti i da je među tom decom devojčica po imenu Zvezdana. Ukratko, ova curica izuzetno dobro reaguje na lečenje matičnim ćelijama. Za nekoliko dana treba da putuje u Kinu po još jednu terapiju. Do toga je deli još samo 10.000 dolara, tj oko 700.000 dinara. To je 14.000 poruka. Na nekoliko miliona stanovnika u Srbiji? Smešno. Možemo pomoći ovoj curici, zato nemojte da vam bude mrsko i nemojte da škrtarite na poruci od 50 dinara. To je kugla sladoleda manje. Za ovu devojčicu to je nada. Život je jedan. Spasimo ga.

POŠALJITE PRAZAN SMS NA 1771 (VIP i MTS), poruka je 50 dinara.

Ukoliko niste ni na jednoj od ove dve mreže, novac možete uplatiti na račun ispod. Nije sramota uplatiti 50 dinara. A mislim da ako uplatite u banci Intesa neće vam naplatiti transakciju.

Broj žiro računa je: 160-5610200018878-72 Intesa
Svrha uplate: Za Zvezdanu Jurica
Primalac: Jurica Slobodan

Naših 50 dinara znači osmeh i život ovoj curici. Pokažimo joj da nam je stalo :)

Ovo je Zvezdana dok se nije razbolela.

Zvezdanina mama priča o Zvezdaninoj bolesti i svemu šta je potrebno da dete ozdravi.

Moram da se nadovežem na nekoliko odličnih blog postova o mršavljenju i pripremama za isto, drage mi Siobhan Faber. Ukoliko već niste pročitali ove tekstove, to možete učiniti klikom na:

• Ultimativni fat loss vodič 1/4

• Ultimativni fat loss vodič 2/4

• Ultimativni fat loss vodič 3/4

• Ultimativni fat loss vodič 4/4

Takođe, na ovom linku možete pronaći i Kick-in-a-butt proteinski bar koji je odlična zamena za tzv. brze šećere tj slatkiše.

Uglavnom, želim da se nadovežem na Ultimativni fat loss vodič 3/4 u kom je Siobhan lepo, jasno i detaljno objasnila sam čin vežbanja u teretani. Ja želim da se osvrnem na sve ono što ide pre prvog odlaska na trening. Idemo redom.

Čvrsta volja.

Svaki put mi je bilo teško da krenem. Uvek sam odlagala taj prvi put izmišljajući raznorazne gluposti. Te imam obaveza, te me boli stomak, te sam nešto obećala i sl. Jednostavno odlučite i krenite. Ok, danas je petak, krećem u ponedeljak u 19h. I odete u ponedeljak u 19h. Odlazak na vežbanje (bilo da je to teretana ili aerobik/pilates) neka vam postane obaveza koju morate ispuniti. Ako niste dosledni, dobra fora je da unapred platite mesec dana. To može biti motivacija za odlaske, u smislu “platio sam, sad moram da idem”.

Pripremite se za vežbanje.

Pripremite sve šta vam je potrebno za vežbanje. To je odeća i obuća u kojoj ćete vežbati, flašica s vodom i peškir (po potrebi i dva – veliki i mali). Eventualno znojnice ili tegovi, ali vam oni neće biti neophodni u prvo vreme. Dakle, potrebna vam je pamučna majica, trenerica (donji deo obavezno, gornji po potrebi) takođe pamučna, čarape i patike. Potrudite se da kupite patike koje su napravljene za trčanje (slučajno odabrana fotografija kao primer) tj one koje imaju malo deblji đon nazad, jer to amortizuje pritisak i smanjuje mogućnost od povrede. Veliki peškir je potreban za vežbe na strunjači, ali i na spravama ukoliko se više znojite, dok mali koristite za brisanje lica i tela.

Šta da očekujete na treningu.

Definitivno da se oznojite. U početku me je bilo sramota i trudila sam se da što više pazim i da se što manje oznojim. Greška! Poenta je da se što više oznojite, ali i vodite računa da popijete dovoljnu količinu tečnosti, najbolje vode. Očekujte i upale mišića i umor, barem u početku.

Baš vas briga za ostale!

Nemojte da obraćate previše pažnje na ostale ljude u sali. To ne znači da treba da ih ugrožavate ili ignorišete. Jednostavno shvatite da ste došli da vežbate. Niste došli da vas neko vidi ili gleda, niste došli da pokažete nove patike ili da razgovarate. Došli ste da vežbate i odradite tih sat vremena isto kao što biste pogledali film ili poslušali predavanje. Dakle – bez pauza dužih od 30 do 60 sekundi. Ili onoliko koliko vam je potrebno da se pripremite za sledeću vežbu. Meni je u početku bilo neprijatno, jer sam primećivala devojke/žene koje dolaze na trening sređene i doterane. Patike, trenerica, majica i znojnica iste nijanse. Mo’š misliti. Bitno je da obavljaju posao i služe svrsi, a da li su ove ili one marke ili boje, to je manje važno tj nevažno.

Slušajte instruktora/rku.

Veoma je važno da slušate osobu koja vodi trening i koja vam pomaže da naučite da radite vežbe pravilno. To je osoba koja zna koliko možete, i šta i koliko treba da uradite. Naravno i na koji način. Ako kaže da se noge podignu pod uglom od 45 stepeni, onda se noge podignu toliko, ne 90 i ne 30 već 45. I kada kaže da je dosta – dosta je.

To je ono što mi trenutno pada na pamet, a da može da koristi. Imate li vi neki savet?