Nedavno sam, tačnije pre dve nedelje, pretražujući internet naišla na portal Žena. Ono što me je u tom momentu najviše zanimalo su recepti. Videla sam opciju da svako ko se registruje ima mogućnost da postavi svoj recept, što sam i učinila. Postavila sam recept sa bloga, ajmokac. Moj prvi, ali ne i poslednji recept, na njihovom portalu.

Nekoliko dana kasnije sam videla da sam dobila nedeljnu nagradu. Jeeeej, iskreno sam se obradovala, iako nigde nisu naveli šta je u pitanju. Nema veze, poklonu se u zube ne gleda, kako kaže narodna poslovica.

Pre tri dana, tačnije u ponedeljak me je probudio poštar. Mama je preuzela pismo i donela mi ga u krevet. Nasmeših se, setivši se vremena kada su mi fanzini, kasete i knjige skoro svakodnevno stizali :) Otvorim, kad ono knjiga. Dole u uglu piše Blic žena, tako da sam, iako nije bilo nikakve naznake, poruke ili sličnog, znala od koga je i da mi je to nagrada. “Lepo od njih”, pomislih, volim da dobijem knjigu, čak i knjigu recepata. Doduše, možda su malo ‘prekomplikovane’ za moj ukus, ali nema veze, svakako ću praviti neke od njih. Uz knjigu je poštar ostavio i karton da se ode u poštu i pokupi paket. Šta se uporedo dešava.

Nekoliko dana pre nego što ću postaviti recept na portal Blic žena, Đo i ja smo osvojili majice putem portala HBOa, te sam bila sigurna da su i oni poslali majice. Nisam stigla u ponedeljak, a ni u utorak da odem po njih, te sam rešila da odem u sredu.

Sreda  09.06.2010. 15h

Krećem od kuće. Mislila sam prvo da odem do pošte na liman i pokupim majice, ali, pošto mi je naišao autobus broj 3, rešila sam da je centar trenutno uklopljiviji, te odem prvo tamo i obavim šta imam. Zove me Tijana da se vidimo. Dogovaramo se da se javim kada završim sve.

Sreda 09.06.2010. 17h

Završila sam sa obavezama, javljam se Tijani da idem na liman (aFtobusom) u poštu da pokupim majice i da se nađemo kod Spensa za pola sata.

Sreda 09.06.2010. 17.20h

Nalazim se u pošti i čekam red za podizanje paketa. Razmišljam da li će mi majica stati u torbu i da li sam možda trebala poneti neku kesu. Stižem na red i predajem karton. Gospođa mi naplaćuje ležarinu. Hmm, ne mogu da se setim za koju veličinu se naplaćuje ležarina, ali nema veze, plaćam i čekam. Dolazi čovek i na obližnji otvor između šaltera (koji je namenjen za primopredaju paketa – stoji vaga) spušta paket ogromnih dimenzija, a službenica na šalteru mi pruža karton da potpišem. U neverici gledam paket i razmišljam kakav su mi promo materijal poslali uz majice da je tolikog formata, te mi na pamet padaju samo plakati. Dok sam upisivala broj LK, pitala sam odakle je paket i ko ga šalje, te dobih odgovor da je neka firma u pitanju i da je iz Beograda.

Ok, završila sam sa papirologijom i odlučujem da zakinem paket sa strane i tako ga ponesem, do mesta gde sam se dogovorila da se nađem sa Tijanom. Prilazim paketu i kada sam krenula da ga podignem shvatam da isti ima preko deset kilograma!!! Shock! Podižem ga i zovem Tijanu da joj kažem da ću malo teže staviti paket u torbu, te menjamo plan . . . uglavnom, šta se desilo.

DOBILA SAM MIKROTALASNU PEĆNICU KAO NAGRADU! Dakle, nagrada za recept se sastoji iz dva dela! Jedan je knjiga, koju mi je poštar doneo na kućnu adresu, a drugi je paket u kom se nalazilo ono što već duže vreme želim :))) Bila sam oduševljena! Toliko sam se iznenadila da sam celo veče bila u šoku, nisam mogla verovati :)

Hvala mnogo na nagradama, koristiću ih, itekako :)

P.S. Ukoliko želite da ostavite svoj recept i učestvujete u nagradnoj igri, kliknite ovde.

EDIT: Hvala svima koji su glasali za mene :)

Nekoliko puta mi se desilo da odem na nečiji blog i jednostavno se zakucam na stranicu na kojoj piše da je blog obrisan! I svaki put doživim stres kada se to desi. Ok, razumem, svako ko ima blog razmišlja na sledeći način: “Moj blog – moja stvar.” Nije toliko jednostavno. Ljudi se vezuju za blogove. Mene svačiji blog podseća na nešto/nekog/određeni vremenski period/emociju/štaveć i isfrustrirana sam kada kliknem na link u blogrollu i dočeka me sledeći prizor

Jednostavno ne vidim poentu. Zbog čega nešto pisati, voditi, negovati određeno vreme i potom ga izbrisati?! Navikneš ljude na svoje postojanje u blogosferi i onda puf?!

Ako odlučiš da više ne želiš da pišeš blog, u redu, tvoja stvar. Ali ako odlučiš da ga obrišeš, znaj da će neko, možda ne taj dan ili te nedelje ili čak ni tog meseca . . . ali će neko nekad navratiti na tvoj blog i sa osmehom čitati stare tekstove, možda čak i ponovo ostaviti komentar na iste. Zato nemojte brisati blogove, oni su svedoci jednog vremena, koliko god to apsurdno zvučalo.

Nažalost, nisam bila kod kuće u momentu kada je najava pročitana, ali mi je Borsky rekao da je odlično prošla :)

Ovu najavu možete pročitati i na blogu Radio Miša.

Glasi ovako:

Nekada davno, u gomili zvukova koji su se prostirali nepreglednim prostorima, izdvojio se jedan. Iako sličan ostalim, čuo se dalje, bio je značajniji, glasniji i razgovetniji od ostalih. Prenosio se vazduhom, a sakupljao aparatom iz dnevne sobe. Vremenom su ljudi počeli da ga slušaju, preko prijemnika. Vesti svako veče, muziku na igrankama i posebnim prilikama. Zvuk sa radija je postao svakodnevnica. Dugo je bio jedina i sasvim dovoljna zanimacija. Međutim, kao i sve ostalo, pretekli su ga prvo sinketizam zvuka i slike na dobro znanom televizoru, zatim je i to prevaziđeno pronalaskom interneta i njegovom širokom upotrebom.

Ipak, grupa ljudi se trudi da nam vrati lepotu zvuka prilagođavajući se modernoj tehnologiji. Okupili su se pod imenom jedne male, ali živahne životinje. Još uvek mali radio, koji konstantno raste i definitivno se čuje dalje nego prvobitni radio. Zahvaljujući njima koji se trude da nas sve okupe i zahvaljujući slušaocima koji pružaju podršku. Budite deo radio Miša i proširite granice sa nama.

 

 

 

 

Uglavnom, posle takvog dana, neraspoloženje i razočarenje je kulminiralo. Dan ranije su mi bili rođendan i slava, koje nisam ni osetila, zbog nervoze oko faxa. Dođoh kući, kad mi mama reče da mi je stigao paketić. E super, nekom nije bilo teško da mi pošalje čestitku za rođendan, baš lepo. Uzmem malo deblje pismo, pogledam, štampana adresa. Hmmm, ko bi mogao da mi pošalje čestitku sa štampanim podacima . . . mada, ko zna gde sam se sve prijavljivala . . . otvorim i ispadne Ubuntu 8.10 sa sve osmehom na kutiji :D

Jao sreće :D da mi je neko pre samo šest meseci rekao da ću se ovoliko obradovati cdu rekla bih mu da je blesav :D

Pre oko mesec dana razgovarah sa Punkyjem preko jednog od mesindžera i novori me on da naručim cd, lepo mi dao direktan link za stranicu za prijavljivanje, pomogao mi da je popunim i rekao samo da sačekam. Setila sam se negde oko petnaestog januara da bi trebalo da stigne, ali sam u tom momentu bila potpuno smela sa uma da bi to moglo biti to :D

E sada, pošto sam potpuni laik, morala sam da pozovem nekog da mi sve sredi. Razmišljala sam koga da pozovem, kada se na mesindžeru kao znak pojavio Goblin, moj komšija i drugar, kako sam sebe deklariše “profesionalni kliktač na NEXT”. Pitam ga, kaže, stižem u petak ujutru ako ti odgovara? Odgovara vala, kad god :)))

Sreća pa se u četvrtak opet pojavio i napomenuo me da narežem sve sa C šta mi treba . . . a C: hvala Bogu, 100Gb . . . rezala sam do pet ujutru i otišla da spavam, ustala u 8am jer je on trebao da dođe u 9am . . . počeli smo sa reinstalacijom windowsa negde oko 10am. Nije dugo trajalo, ubi čovek stari OS i stavi novi. Prosto sija kada vidiš, a tek kada klikneš negde, leti! Sredili sve šta smo imali, dva sata pokušavali na namestimo web kameru (samo od nje mi falio CD), te sam na kraju i odustala od toga. Prešli na LINUX. Nije Linux blesav, svi kažu linux ovo, linux ono, a uopšte nije naivan. Pokrenemo ga bez instalacije, namestimo Pidgin i stisnemo palčeve da je Punky online . . . kad jeste đavola. Nema ga ni u tragovima. Čačkaj ovo, čačkaj ono, neće da se instalira, pa to ti je. Ne prepoznaje praznu particiju koju mu namenismo. Prošlo i tri popodne, mi ni makac, vidim online je miff, a Punky ga hvali na sva usta, pratim blog njegove supruge Sandre, pa rešismo da ga pitamo, pa kud puklo . . . miff pokušao da objasni koliko je mogao online, i skapirasmo da je ustvari potreban format diska iz windowsa pre instalacije Linuxa . . . posle je išlo glatko. Osim rezolucije koju nikako neće da zapamti i konstantno me je maltretirao sa prebacivanjem tastature koja je bila na ćirilici . . .

Danas (tj po kalendaru juče) popodne na twitteru u očaju rekoh da se patim sa  prebacivanjem sa ćirilice na latinicu, jer je odbijao poslušnost, javi se furusvg i čovek mi za pola sata sredi sve, online . . . nemam reči, svaka čast. Hteo je i da pokuša rezoluciju da mi namesti, ali mi je miff obećao da će mi poslati mail sa uputstvom kako to da uradim, pa mu rekoh da ne treba.

Sve u svemu, Goblin je bio kod mene nekih 9h i u kontinuitetu smo sređivali računar toliko. Rekoh kako ću Punkyja ošišati naćelavo, jer me je nagovorio da uzmem Linux, ako ne pre onda na BlogOpenu 09 sigurno! ;)))

Šalim se, Linux mi se za sada dopada, nemam pojma gde je šta, niti kako da koristim pojedine programe, dok sam neke koristila još u Windowsu, pa nije problem. Samo da uhvatim slobodnog vremena i da pročitam štagod o Linuxu i Ubuntu :)

Veliko hvala Goblinu što je odvojio dan za mene, miff-u i furusvg-u što su mi pomogli, jer bez njih ne bih pisala ovo :) ili barem ne bih sa Linuxa, koji preporučujem, prejednostavan je, user friendly.

Sledi video koji mi je Urke pokazao pre desetak dana :) uživajte!

www.youtube.com/watch?v=pTRsLW0eet0

Iskreno želim da se izvinim Dudi, što nisam otišla kod nje ga joj pomognem da otvorimo blog, zaista nisam stigla :(

I da dodam da mi je feedreader nestao prilikom reinstalacije, kao i svi vaši feedovi :/ i da vas neću čitati nekoliko dana dok sve ne sredim.

Iskreno, rasplakah se. Toliko volim životinje, da i dalje patim za ljubimcima koje su roditelji poklanjali uglavnom kada odem na more. Slika ovog lava i njegovih bivših vlasnika me je zaista emotivno dotakla. Koliko samo životinja može da se voli. A koliko tek životinja može da vas voli.

Hvala Čaroliji na pronađenom snimku na YT :)))

www.youtube.com/watch?v=zVNTdWbVBgc

Wikipedia

ovo je muzička numera iz crtaća koju slušam po stoti put :)))

www.youtube.com/watch?v=NeifsOvIJz8

tada prave izuzetak i puštaju vašu pesmu :)))

Kontakt sa njima možete ostvariti na više načina, kako vam je zgodnije:

MSN: walter.030@hotmail.com, borsky07@hotmail.com,

gtalk: walter030@gmail.com

sms: 062/223-215

klik na sliku za streaming ;)

veliko hvala Punky-ju na nesebičnoj pomoći :)

Novi ADSL paketi su:

1024/128 Kbps (povećanje sa 768/64 Kbps)
2048/192 Kbps (povećanje sa 1536/128 Kbps)
4096/256 Kbps (povećanje sa 2048/192 Kbps)

Od 1. Januara 2009. stari ADSL paketi više nisu u ponudi.

Za zahtevnije korisnike spremamo novi ADSL paket koji će imati znatno veću brzinu od pomenutih ADSL paketa. Sve informacije o novom paketu će biti dostupne na našem sajtu posle 1. Januara.

(vest preuzeta odavde)

Meni je zanimljivo :)

Kliknite ovde