Verovatno ste primetili da je većina dvogodišnjaka fit. Sinulo nam je da je to možda zbog njihove ishrane. Nije skupa, a raznovrsna i kvalitetna. Zato smo zapisali tačno šta jedu dvogodišnjaci i došli do fantastične nove dijete kojom možete garantovano biti u top formi. Srećno!

Prvi dan

Doručak
Kajgana od jednog jajeta. Parče tosta s marmeladom.
Prstima pojedite dva zalogaja kajgane, ostatak bacite na pod.
Pojedite jedan zalogaj tosta a marmeladu razmažite po licu i odeći.

Ručak
Četiri bojice (bilo koje boje), šaka čipsa i čaša mleka.

Žvacite naizmenično bojice i čips. Potegnite tri gutljaja mleka, a ostatak prospite.

Užina
Štapić, dva novčica od 2 dinara i jedan od 1, četiri gutljaja ustajalog piva.

Večera
Ispržite tost, namažite ga buterom i bacite na kuhinjski pod.

Drugi dan

Doručak
Pojedite jucerašnji tost s poda. Popijte pola flašice arome vanile.

Ručak
Pojedite pola ružičastog karmina i jednu cigaretu.
Posle toga progutajte kocku leda.

Užina
Ližite lizalicu dok ne postane lepljiva. Izađite iz kuće i bacite je u prašinu.
Uzmite nazad i cuclajte dok ponovno ne bude čista. Zatim je unesite u kuću i bacite na tepih.

Večera
Kamenčići ili sirovi pasulj, koje ste čuvali u levoj nozdrvi. Pire od krompira preliven ledenim čajem.
Jedite viljuskom.

Treći dan

Doručak
Dve palačinke s mnogo preliva. Jedite prstima, pa ih obrišite o kosu. Popijte pola čaše mleka, pa
je napunite palačinkama.
Posle doručka pokupite jučerašnju lizalicu sa tepiha, poližite dlačice i stavite je pod jastuk.

Rucak
Tri ribice, puter od kikirikija i hleb s marmeladom. Između zalogaja pljujte na pod.
Razlijte čašu mleka po stolu i pijte ga tako što ćete umakati prst u njega.

Večera
Čaša sladoleda, šaka čipsa, nešto vina i kafe.

Poslednji dan

Doručak
Prelijte čašu pahuljica čašom mleka i dodajte šolju šecera. Kad pahuljice omekšaju, popijte mleko
a pahuljicama nahranite psa.

Ručak
Četvrt tube paste za zube, komadić sapuna i maslina.
Pronađite onu lizalicu i dovršite je.

Užina
Maskara.

Večera
Čaša špageta bolonjeze prelivenih čokoladnim mlekom.

Ako ste se strogo pridržavali ove dijete, trebalo bi da ste do sada izgubili 4-6 kilograma i nalazite se na oporavku u bolnici, posle gubitka svesti trećeg dana. Dijetu možete ponoviti još dva puta u toku sezone, kombinujući sastojke.

Prijatno i srećno!!

Telekom je odlučio da “časti” pred Novu godinu i da, produženjem ugovora, starim klijentima, odobri paket 4Mb/256kb po ceni njihovog najnižeg paketa . Jednostavnije rečeno, ukoliko imate Telekomov ADSL i istekao vam je ugovor sa njima (uglavnom je bio na godinu dana, ako se ne varam, tako da, ako je prošlo više od godinu dana kako ste potpisali ugovor), možete da odete u njihove poslovnice, obnovite ugovor na još godinu dana i dobićete paket od 4Mb downloada i 256kb uploada za 1425 dinara mesečno :)

Eto, nadam se da sam uspela da objasnim, da ste me razumeli i da možete da iskoristite ovu, itekako povoljni, priliku. Svaka čast Telekomu što se setio i starih klijenata, uglavnom su akcije isključivo za nove :)

I još nešto, akcija traje do kraja godine, dakle još 8 dana, tako da, ukoliko ste zainteresovani, požurite!

Cheers!

Sa bržim protokom će lakše biti uraditi ovo :D

p.s. Ne znam kakva je situacija sa onima koji nemaju potpisan ugovor sa Telekomom, vredelo bi proveriti :)

p.p.s. Ono što su rekli da imate i mesec dana za dinar je ustvari marketinški trik. U pitanju je “do kraja meseca za dinar”. Ali uz ovakvo ubrzanje protoka je meni to ok :) Prećutaću ;)

za bolju rezoluciju, klikni na sliku

Razmišljam. Planiram. Nerviram se. Ljutim. Nadam.

Kažu: “Pazi šta želiš, možda ti se i ostvari”. Meni su se skoro sve želje ostvarile. Na neki način.

Oduvek sam želela da radim dva posla. Bez zezanja. Sada imam priliku to da iskusim i ne žalim se, naprotiv. Uživam. Samo, sve to ima jednu manu. Ogromnu. Da ne kukam o propratnim, koje postoje isključivo jer živim u Srbiji, ova mana je univerzalna. Nedostatak vremena. Koje povlači nerazumevanje.

Toliko stvari želim da uradim, a jednostavno ne stižem. Verujte mi da ne stižem ni da čitam na miru. Čitam u kojekakvim pauzama, čekaonicama, gde god, knijgu nosim sa sobom.

Preko dana radim jedno, uveče drugo i jednostavno nemam vremena ni za šta. Bukvalno ni za šta. Socijalni život moram da planiram po nekoliko dana unapred. A to ljudi jednostavno ne mogu da razumeju. Da mi je ceo dan isplaniran i uklopljen. Ni Đou ne posvećujem onoliko vremena koliko bih želela i koliko bi trebalo.

Dani prolaze munjevito i to sada primećujem po Bocku koji raste i svaki put kad se vidimo, sve je drugačiji.

I prebirem po glavi šta sam rekla kad ću, kome ću, koji dan, u koliko i koliko, gde i zbog čega . . . Gomilu toga zaboravim. Pričalici sam obećala blog post da ću napisati pre godinu dana, možda malo manje. Na određenu temu, JA sam predložila. A ne stižem. Veri sam rekla da ću napisati tekst za godišnjicu, ali izgleda da ne umem da napišem to što treba. Ispala sam iz svega i ne mogu da se pokupim, a i kad imam vremena, ne da mi se. Dosadi mi, imam želju da radim neke druge stvari, tako da i da se nateram da obavim šta nisam, ne bi ličilo ni na šta. Cure, u najskorije vreme vam stižu tekstovi, oprostite!

Zapostavila sam i vas. Nekada sam redovno čitala postove, ostavljala komentare, pisala mailove, pratila tweetove, bila u toku. Sada ne stižem. A verujte mi, često mislim na vas. Baš često, možda čak i svakodnevno. Iako ne stižem da čitam vaše blogove, koje sam nekada svakodnevno obilazila, revnosno prateći na Blogotku ili RSS-u šta ima novo,

pitam se:

- kako su se Aurora i Blogowski snašli, da li im je teško, šta im nedostaje. Više se brinem za nju, njemu je lakše da se navikne.

- šta je sa Blackstefom , da li je upisao narednu godinu studija, da li je i dalje u Varaždinu i da li mu je i dalje ista šifra od ulaza :))

- kako je Čarolija, kako je Ivan i kako su deca. Kako je Joci u školi i šta rade maleni. Da li su dobro, pričaju li, pevaju, šetaju.

- da li je Zelena napravila zube, pronašla posao i nekog ko je dostojan njene ljubavi?

- kako su Dedina deca, da li Maša i dalje spava na stolu, šta rade, čime se zanimaju?

- kako mi je Duda, kako joj je na novom poslu, da li su nabavili novog ljubimca?

- šta se dešava sa Elektrom, da li i dalje pomaže deci kao nekad, da li se situacija sredila kod nje?

- gde li je Elektrokuhinja, da li dolazi u Novi Sad, šta se dešava u Rusiji, kako podnosi zimu i loše stanove?

- šta li radi Andrej, kuva li, radi, putuje, stvara?

- kako je Bela, da li je zdrav i gde li sve šeta?

- šta je sa Ivanom, šta je sa muzičkim blogom i svim njegovim tekstovima koje piše pa briše? gde radi i koliko, da li je dobro i jeli popravio laptop?

- kako su Ivana i Vanja, šta im se novo dešava i kako li se same bore kroz život?

- kako je Jadranka i da li se udala, završila školu, pronašla posao?

- šta se dešava sa Makar-onom?

- kako su Milica i Sunčica, kako su se snašli u ulozi roditelja i šta ima novo kod njih?

- dokle je došlo ostvarivanje fenomenalnih Tijaninih ideja u vezi sa saobraćajem i netom?

- kako je Jovan i šta mu se dešava na poslovnom i privatnom planu? Kupuje li i dalje u onoj pekari gde su fini ljudi?

- gde je i kako je Milena?

- da li će ponovo početi sa radom ‘riječ dana‘?

- kakve nove ideje realizuje Škrabalica sa svojom curicom?

- piše li Spartak, putuje li i zapisuje svoje fenomenalne misli?

- šta se dešava u Subotici?

- ima li Suske snage i strpljenja da istraje u borbi protiv vetrenjača?

- koja nova rešenja, inovacije i ideje nam nudi Urke?

- zašto nema Waltera?

- šta sve Marija nudi na svom blogu i koje zanimljivosti propuštam?

- zašto je Zmale preselio blog, šta se dešava kod njega?

- o čemu li piše Milan i šta je novo pronašao za nas?

- da li je Punky dobio bitku za Ubuntu?

- čime se, na polju književnosti i pisanja, sada bavi Bane kišobran?

- koje zgode i misli danas proživljava Mahlat?

- kako je Moo, Ivan, Hektor? Piše li svoj prvi roman i kako mu ide?

- šta je sa Bednim piskaralom?

- šta kuva Gaga i da li joj Vuk pomaže?

- o čemu piše Gaga i koji je današnji Vladimirov kritički sud?

- da li se Ominotago kaje što je obrisala blog i da li će ponovo početi da ga piše?

- gde li su Jelena i Niki, gde luduju, provode se i šta rade?

- smeje li se danas džangrizalo ili gunđa?

- kakvih novotarija ima kod Lejle i Šapke?

- da li je zdrav i odmoran Firusvg?

- šta je novo smislio Šivinjski?

Ima tu i niz dragih mi ljudi koji bloguju nešto kraće, te nisam još uvek stigla da ih bolje upoznam čitajući njihova pisanija, ali to ne znači da su mi manje dragi, nikako! Kao i dragih likova sa twittera!

Pa, često pomislim na Zubaricu, Ivanu, Sandru, Andreu,  Tatjanu,  Detozina, Debeljucu,  Andreu, Ninurinu, Dadicu, Ivanu, Mirjanu, Paramparče, Plagosusa, Miloša i Miloša, Buffy10, Soprana87, Izzettu, Cyberbosanku, Ančicu, Ivu, Anu, Maic444, Jovana, Lesu, Dragicu, Marissai, Jelenu, Mimu, Peckopivo, Dazarea, Bojana i Baneta, Lavche73, Iiwuu, Miodraga i Bubulinu, Tereka, Pedyu, Vladu, Nebojšu, Miloja, Mikija, Ooppii, Miskolina, Eniaca, Nesusr, Dragana, Gorana, Petra, Lucky_v, Superhika, Snex, Llevo3, Đevreka, Organvlasti, Shekyb, LooneyBGD, Krstu, Jovicu, Roberta, Igora, Ratka, Maria, Cimbala, Beogradoholika, Igora981.

I one na koje pomislim svaki dan, Dijicu, Džejni, Slavka, Zlatu, Vasilja, Ranka i Ivana.

Potrudila sam se sve da vas stavim, nadam se da nisam nekog izostavila, ako jesam, izvinjavam se, napomenite me, dodaću :)

A uskoro planiram redovnije sve da pratim, da dopunim google reader i da koliko toliko budem u toku. Do tada mi, ako vam nije teško, napišite koju reč, o tome šta se dešava kod vas.

Ljubi vas Drvce :) :*

Uopšte ne razmišljamo o njoj. Jednostavno je tu otkako znamo za sebe, samo otvorimo slavinu i huuuh, operemo ruke, istuširamo se ili uradimo šta nam je već potrebno. I baš nas briga.
Da li ste se ikad zapitali odakle ta voda dolazi? Da li ste ikada razmišljali kako je to ranije izgledalo? Znate li kako je živeti bez kupatila i vode u kući? I da nisu retki ljudi koji taj luksuz nemaju?

Nekada su ljudi otpadne vode izbacivali u kanale koji su išli kroz grad. Nekada su se kupali jednom nedeljno. Ali su je koristili onoliko koliko im je potrebno.

Danas ne razmišlojamo o tome. Ne shvatamo da je voda ograničen resurs i da će generacije koje dolaze ostati bez iste. Ne može se sprečiti, ali se može odgoditi.

Kao mali smo pili vodu iz česme, sada je kupujemo flaširanu/filtriranu. Jer smo kreteni i ne umemo da počistimo za sobom. Jer nas ne zanima gde to odlazi, dokle god ne dođemo u situaciju da se zapitamo, šta smo to učinili?

Dunav ne mora da bude siv, kiše ne moraju da budu kisele i ljudi ne moraju da umiru negde od žeđi ili različitih bolesti koje dobijaju preko prljave vode.

Kako mogu da pomognem?

Potrudi se da slavine ne kaplju. Deluje smešno, ali zamisli samo po jedna kap u svim stanovima . . . uštedi se ogromna količina vode, koja čista, neupotrebljena odlazi u kanalizaciju.

Dok se briješ, sapunjaš pri tuširanju ili pereš sudove, zavrni slavinu, da voda ne otiče bespotrebno dok je ne koristiš. Ogromne količine vode pšojedinci mogu uštedeti na taj način.

Znaj da mnogo ljudi danas nije bilo u mogućnosti da popije gutljaj čiste, sveže, hladne vode.

Ovaj tekst planiram već nekoliko dana, ali nažalost nisam stigla ranije da ga napišem. Trenutn sam premorena i zbog toga ne sija, ali se nadam da je preneo bilo kakvu poruku.

Nedavno sam, tačnije pre dve nedelje, pretražujući internet naišla na portal Žena. Ono što me je u tom momentu najviše zanimalo su recepti. Videla sam opciju da svako ko se registruje ima mogućnost da postavi svoj recept, što sam i učinila. Postavila sam recept sa bloga, ajmokac. Moj prvi, ali ne i poslednji recept, na njihovom portalu.

Nekoliko dana kasnije sam videla da sam dobila nedeljnu nagradu. Jeeeej, iskreno sam se obradovala, iako nigde nisu naveli šta je u pitanju. Nema veze, poklonu se u zube ne gleda, kako kaže narodna poslovica.

Pre tri dana, tačnije u ponedeljak me je probudio poštar. Mama je preuzela pismo i donela mi ga u krevet. Nasmeših se, setivši se vremena kada su mi fanzini, kasete i knjige skoro svakodnevno stizali :) Otvorim, kad ono knjiga. Dole u uglu piše Blic žena, tako da sam, iako nije bilo nikakve naznake, poruke ili sličnog, znala od koga je i da mi je to nagrada. “Lepo od njih”, pomislih, volim da dobijem knjigu, čak i knjigu recepata. Doduše, možda su malo ‘prekomplikovane’ za moj ukus, ali nema veze, svakako ću praviti neke od njih. Uz knjigu je poštar ostavio i karton da se ode u poštu i pokupi paket. Šta se uporedo dešava.

Nekoliko dana pre nego što ću postaviti recept na portal Blic žena, Đo i ja smo osvojili majice putem portala HBOa, te sam bila sigurna da su i oni poslali majice. Nisam stigla u ponedeljak, a ni u utorak da odem po njih, te sam rešila da odem u sredu.

Sreda  09.06.2010. 15h

Krećem od kuće. Mislila sam prvo da odem do pošte na liman i pokupim majice, ali, pošto mi je naišao autobus broj 3, rešila sam da je centar trenutno uklopljiviji, te odem prvo tamo i obavim šta imam. Zove me Tijana da se vidimo. Dogovaramo se da se javim kada završim sve.

Sreda 09.06.2010. 17h

Završila sam sa obavezama, javljam se Tijani da idem na liman (aFtobusom) u poštu da pokupim majice i da se nađemo kod Spensa za pola sata.

Sreda 09.06.2010. 17.20h

Nalazim se u pošti i čekam red za podizanje paketa. Razmišljam da li će mi majica stati u torbu i da li sam možda trebala poneti neku kesu. Stižem na red i predajem karton. Gospođa mi naplaćuje ležarinu. Hmm, ne mogu da se setim za koju veličinu se naplaćuje ležarina, ali nema veze, plaćam i čekam. Dolazi čovek i na obližnji otvor između šaltera (koji je namenjen za primopredaju paketa – stoji vaga) spušta paket ogromnih dimenzija, a službenica na šalteru mi pruža karton da potpišem. U neverici gledam paket i razmišljam kakav su mi promo materijal poslali uz majice da je tolikog formata, te mi na pamet padaju samo plakati. Dok sam upisivala broj LK, pitala sam odakle je paket i ko ga šalje, te dobih odgovor da je neka firma u pitanju i da je iz Beograda.

Ok, završila sam sa papirologijom i odlučujem da zakinem paket sa strane i tako ga ponesem, do mesta gde sam se dogovorila da se nađem sa Tijanom. Prilazim paketu i kada sam krenula da ga podignem shvatam da isti ima preko deset kilograma!!! Shock! Podižem ga i zovem Tijanu da joj kažem da ću malo teže staviti paket u torbu, te menjamo plan . . . uglavnom, šta se desilo.

DOBILA SAM MIKROTALASNU PEĆNICU KAO NAGRADU! Dakle, nagrada za recept se sastoji iz dva dela! Jedan je knjiga, koju mi je poštar doneo na kućnu adresu, a drugi je paket u kom se nalazilo ono što već duže vreme želim :))) Bila sam oduševljena! Toliko sam se iznenadila da sam celo veče bila u šoku, nisam mogla verovati :)

Hvala mnogo na nagradama, koristiću ih, itekako :)

P.S. Ukoliko želite da ostavite svoj recept i učestvujete u nagradnoj igri, kliknite ovde.

EDIT: Hvala svima koji su glasali za mene :)

Nekoliko puta mi se desilo da odem na nečiji blog i jednostavno se zakucam na stranicu na kojoj piše da je blog obrisan! I svaki put doživim stres kada se to desi. Ok, razumem, svako ko ima blog razmišlja na sledeći način: “Moj blog – moja stvar.” Nije toliko jednostavno. Ljudi se vezuju za blogove. Mene svačiji blog podseća na nešto/nekog/određeni vremenski period/emociju/štaveć i isfrustrirana sam kada kliknem na link u blogrollu i dočeka me sledeći prizor

Jednostavno ne vidim poentu. Zbog čega nešto pisati, voditi, negovati određeno vreme i potom ga izbrisati?! Navikneš ljude na svoje postojanje u blogosferi i onda puf?!

Ako odlučiš da više ne želiš da pišeš blog, u redu, tvoja stvar. Ali ako odlučiš da ga obrišeš, znaj da će neko, možda ne taj dan ili te nedelje ili čak ni tog meseca . . . ali će neko nekad navratiti na tvoj blog i sa osmehom čitati stare tekstove, možda čak i ponovo ostaviti komentar na iste. Zato nemojte brisati blogove, oni su svedoci jednog vremena, koliko god to apsurdno zvučalo.

Nažalost, nisam bila kod kuće u momentu kada je najava pročitana, ali mi je Borsky rekao da je odlično prošla :)

Ovu najavu možete pročitati i na blogu Radio Miša.

Glasi ovako:

Nekada davno, u gomili zvukova koji su se prostirali nepreglednim prostorima, izdvojio se jedan. Iako sličan ostalim, čuo se dalje, bio je značajniji, glasniji i razgovetniji od ostalih. Prenosio se vazduhom, a sakupljao aparatom iz dnevne sobe. Vremenom su ljudi počeli da ga slušaju, preko prijemnika. Vesti svako veče, muziku na igrankama i posebnim prilikama. Zvuk sa radija je postao svakodnevnica. Dugo je bio jedina i sasvim dovoljna zanimacija. Međutim, kao i sve ostalo, pretekli su ga prvo sinketizam zvuka i slike na dobro znanom televizoru, zatim je i to prevaziđeno pronalaskom interneta i njegovom širokom upotrebom.

Ipak, grupa ljudi se trudi da nam vrati lepotu zvuka prilagođavajući se modernoj tehnologiji. Okupili su se pod imenom jedne male, ali živahne životinje. Još uvek mali radio, koji konstantno raste i definitivno se čuje dalje nego prvobitni radio. Zahvaljujući njima koji se trude da nas sve okupe i zahvaljujući slušaocima koji pružaju podršku. Budite deo radio Miša i proširite granice sa nama.

 

 

 

 

Uglavnom, posle takvog dana, neraspoloženje i razočarenje je kulminiralo. Dan ranije su mi bili rođendan i slava, koje nisam ni osetila, zbog nervoze oko faxa. Dođoh kući, kad mi mama reče da mi je stigao paketić. E super, nekom nije bilo teško da mi pošalje čestitku za rođendan, baš lepo. Uzmem malo deblje pismo, pogledam, štampana adresa. Hmmm, ko bi mogao da mi pošalje čestitku sa štampanim podacima . . . mada, ko zna gde sam se sve prijavljivala . . . otvorim i ispadne Ubuntu 8.10 sa sve osmehom na kutiji :D

Jao sreće :D da mi je neko pre samo šest meseci rekao da ću se ovoliko obradovati cdu rekla bih mu da je blesav :D

Pre oko mesec dana razgovarah sa Punkyjem preko jednog od mesindžera i novori me on da naručim cd, lepo mi dao direktan link za stranicu za prijavljivanje, pomogao mi da je popunim i rekao samo da sačekam. Setila sam se negde oko petnaestog januara da bi trebalo da stigne, ali sam u tom momentu bila potpuno smela sa uma da bi to moglo biti to :D

E sada, pošto sam potpuni laik, morala sam da pozovem nekog da mi sve sredi. Razmišljala sam koga da pozovem, kada se na mesindžeru kao znak pojavio Goblin, moj komšija i drugar, kako sam sebe deklariše “profesionalni kliktač na NEXT”. Pitam ga, kaže, stižem u petak ujutru ako ti odgovara? Odgovara vala, kad god :)))

Sreća pa se u četvrtak opet pojavio i napomenuo me da narežem sve sa C šta mi treba . . . a C: hvala Bogu, 100Gb . . . rezala sam do pet ujutru i otišla da spavam, ustala u 8am jer je on trebao da dođe u 9am . . . počeli smo sa reinstalacijom windowsa negde oko 10am. Nije dugo trajalo, ubi čovek stari OS i stavi novi. Prosto sija kada vidiš, a tek kada klikneš negde, leti! Sredili sve šta smo imali, dva sata pokušavali na namestimo web kameru (samo od nje mi falio CD), te sam na kraju i odustala od toga. Prešli na LINUX. Nije Linux blesav, svi kažu linux ovo, linux ono, a uopšte nije naivan. Pokrenemo ga bez instalacije, namestimo Pidgin i stisnemo palčeve da je Punky online . . . kad jeste đavola. Nema ga ni u tragovima. Čačkaj ovo, čačkaj ono, neće da se instalira, pa to ti je. Ne prepoznaje praznu particiju koju mu namenismo. Prošlo i tri popodne, mi ni makac, vidim online je miff, a Punky ga hvali na sva usta, pratim blog njegove supruge Sandre, pa rešismo da ga pitamo, pa kud puklo . . . miff pokušao da objasni koliko je mogao online, i skapirasmo da je ustvari potreban format diska iz windowsa pre instalacije Linuxa . . . posle je išlo glatko. Osim rezolucije koju nikako neće da zapamti i konstantno me je maltretirao sa prebacivanjem tastature koja je bila na ćirilici . . .

Danas (tj po kalendaru juče) popodne na twitteru u očaju rekoh da se patim sa  prebacivanjem sa ćirilice na latinicu, jer je odbijao poslušnost, javi se furusvg i čovek mi za pola sata sredi sve, online . . . nemam reči, svaka čast. Hteo je i da pokuša rezoluciju da mi namesti, ali mi je miff obećao da će mi poslati mail sa uputstvom kako to da uradim, pa mu rekoh da ne treba.

Sve u svemu, Goblin je bio kod mene nekih 9h i u kontinuitetu smo sređivali računar toliko. Rekoh kako ću Punkyja ošišati naćelavo, jer me je nagovorio da uzmem Linux, ako ne pre onda na BlogOpenu 09 sigurno! ;)))

Šalim se, Linux mi se za sada dopada, nemam pojma gde je šta, niti kako da koristim pojedine programe, dok sam neke koristila još u Windowsu, pa nije problem. Samo da uhvatim slobodnog vremena i da pročitam štagod o Linuxu i Ubuntu :)

Veliko hvala Goblinu što je odvojio dan za mene, miff-u i furusvg-u što su mi pomogli, jer bez njih ne bih pisala ovo :) ili barem ne bih sa Linuxa, koji preporučujem, prejednostavan je, user friendly.

Sledi video koji mi je Urke pokazao pre desetak dana :) uživajte!

www.youtube.com/watch?v=pTRsLW0eet0

Iskreno želim da se izvinim Dudi, što nisam otišla kod nje ga joj pomognem da otvorimo blog, zaista nisam stigla :(

I da dodam da mi je feedreader nestao prilikom reinstalacije, kao i svi vaši feedovi :/ i da vas neću čitati nekoliko dana dok sve ne sredim.