Ivan Ćosić je na svom blogu uradio nešto što ne mogu rečima opisati, tako da ću vam iskopirati deo teksta:

 

Hajde mi da na svojim blogovima “damo svoj medijski prostor” društveno odgovornim reklamama. I to stvarno, za sve naše čitaoce, da ne čekamo od Komercijalne banke (ili bilo koga drugog) da ustupaju svoj prostor na TV-u već da mi svoj prostor na Internetu ustupimo ovim sjajnim kampanjama.

Ovim blog-postom želim da dam svoj doprinos blogerskoj akciji #ustupamprostor

Stop trgovini decom

Kampanja organizacije Astra — Anti Trafficking Action

maliVEliki ljudi

Kampanja organizacije maliVEliki ljudi

Bolje da znaš

Kampanja projekta Podrška u borbi protiv HIV/AIDS-a

Ujedinjeni protiv droge

Kampanja Ujedinjeni protiv droge

Osobe u razvoju

Kampanja organizacije Dečje srce

Bitka za bebe

Kampanja Bitka za bebe

Iskoristila sam u naslovu rečenicu iz teksta Granica odgovorinosti pri društvenoj odgovornosti Dragane Đermanović, koja je obeležila ovu akciju.

Lica:

MARIJA, sedmogodišnja učenica prvog razreda osnovne škole

TETKA, žena u srednjim godinama

Radnja: Novi Sad, proleće 1989.

MARIJA ulazi u stan iz škole vidno namrgođena.

TETKA: Majo, šta se desilo?

MARIJA: Tetka, deca kažu da smo mi serotinja.

TETKA: Zašto to kažu, Majo?

MARIJA: Svi u školi jedu sendvič sa salamom, a samo ja sa šunkom.

• Sedite.  …  Ostavite stvari tu, trebaju Vam obe ruke. …  Koju ćemo?
• Ako možete levu, jutros su mi dva puta vadili iz desne, pa me boli …
• Meni je svejedno. … Ne bojte se, Vi ste mi … negde … pet milionita …

…

• Kako polako ide.
• Uboo sam Vas najtanjom iglom, zato polako ide. Da Vas što manje boli. Lakše je meni da sačekam minut duže nego da Vas boli i leva ruka …

Sećate se da sam pisala o strašnoj Batenovoj bolesti, od koje boluje četvoro dece u Srbiji? Onda se morate setiti i da je među tom decom devojčica po imenu Zvezdana. Ukratko, ova curica izuzetno dobro reaguje na lečenje matičnim ćelijama. Za nekoliko dana treba da putuje u Kinu po još jednu terapiju. Do toga je deli još samo 10.000 dolara, tj oko 700.000 dinara. To je 14.000 poruka. Na nekoliko miliona stanovnika u Srbiji? Smešno. Možemo pomoći ovoj curici, zato nemojte da vam bude mrsko i nemojte da škrtarite na poruci od 50 dinara. To je kugla sladoleda manje. Za ovu devojčicu to je nada. Život je jedan. Spasimo ga.

POŠALJITE PRAZAN SMS NA 1771 (VIP i MTS), poruka je 50 dinara.

Ukoliko niste ni na jednoj od ove dve mreže, novac možete uplatiti na račun ispod. Nije sramota uplatiti 50 dinara. A mislim da ako uplatite u banci Intesa neće vam naplatiti transakciju.

Broj žiro računa je: 160-5610200018878-72 Intesa
Svrha uplate: Za Zvezdanu Jurica
Primalac: Jurica Slobodan

Naših 50 dinara znači osmeh i život ovoj curici. Pokažimo joj da nam je stalo :)

Ovo je Zvezdana dok se nije razbolela.

Zvezdanina mama priča o Zvezdaninoj bolesti i svemu šta je potrebno da dete ozdravi.

Moram da se nadovežem na nekoliko odličnih blog postova o mršavljenju i pripremama za isto, drage mi Siobhan Faber. Ukoliko već niste pročitali ove tekstove, to možete učiniti klikom na:

• Ultimativni fat loss vodič 1/4

• Ultimativni fat loss vodič 2/4

• Ultimativni fat loss vodič 3/4

• Ultimativni fat loss vodič 4/4

Takođe, na ovom linku možete pronaći i Kick-in-a-butt proteinski bar koji je odlična zamena za tzv. brze šećere tj slatkiše.

Uglavnom, želim da se nadovežem na Ultimativni fat loss vodič 3/4 u kom je Siobhan lepo, jasno i detaljno objasnila sam čin vežbanja u teretani. Ja želim da se osvrnem na sve ono što ide pre prvog odlaska na trening. Idemo redom.

Čvrsta volja.

Svaki put mi je bilo teško da krenem. Uvek sam odlagala taj prvi put izmišljajući raznorazne gluposti. Te imam obaveza, te me boli stomak, te sam nešto obećala i sl. Jednostavno odlučite i krenite. Ok, danas je petak, krećem u ponedeljak u 19h. I odete u ponedeljak u 19h. Odlazak na vežbanje (bilo da je to teretana ili aerobik/pilates) neka vam postane obaveza koju morate ispuniti. Ako niste dosledni, dobra fora je da unapred platite mesec dana. To može biti motivacija za odlaske, u smislu “platio sam, sad moram da idem”.

Pripremite se za vežbanje.

Pripremite sve šta vam je potrebno za vežbanje. To je odeća i obuća u kojoj ćete vežbati, flašica s vodom i peškir (po potrebi i dva – veliki i mali). Eventualno znojnice ili tegovi, ali vam oni neće biti neophodni u prvo vreme. Dakle, potrebna vam je pamučna majica, trenerica (donji deo obavezno, gornji po potrebi) takođe pamučna, čarape i patike. Potrudite se da kupite patike koje su napravljene za trčanje (slučajno odabrana fotografija kao primer) tj one koje imaju malo deblji đon nazad, jer to amortizuje pritisak i smanjuje mogućnost od povrede. Veliki peškir je potreban za vežbe na strunjači, ali i na spravama ukoliko se više znojite, dok mali koristite za brisanje lica i tela.

Šta da očekujete na treningu.

Definitivno da se oznojite. U početku me je bilo sramota i trudila sam se da što više pazim i da se što manje oznojim. Greška! Poenta je da se što više oznojite, ali i vodite računa da popijete dovoljnu količinu tečnosti, najbolje vode. Očekujte i upale mišića i umor, barem u početku.

Baš vas briga za ostale!

Nemojte da obraćate previše pažnje na ostale ljude u sali. To ne znači da treba da ih ugrožavate ili ignorišete. Jednostavno shvatite da ste došli da vežbate. Niste došli da vas neko vidi ili gleda, niste došli da pokažete nove patike ili da razgovarate. Došli ste da vežbate i odradite tih sat vremena isto kao što biste pogledali film ili poslušali predavanje. Dakle – bez pauza dužih od 30 do 60 sekundi. Ili onoliko koliko vam je potrebno da se pripremite za sledeću vežbu. Meni je u početku bilo neprijatno, jer sam primećivala devojke/žene koje dolaze na trening sređene i doterane. Patike, trenerica, majica i znojnica iste nijanse. Mo’š misliti. Bitno je da obavljaju posao i služe svrsi, a da li su ove ili one marke ili boje, to je manje važno tj nevažno.

Slušajte instruktora/rku.

Veoma je važno da slušate osobu koja vodi trening i koja vam pomaže da naučite da radite vežbe pravilno. To je osoba koja zna koliko možete, i šta i koliko treba da uradite. Naravno i na koji način. Ako kaže da se noge podignu pod uglom od 45 stepeni, onda se noge podignu toliko, ne 90 i ne 30 već 45. I kada kaže da je dosta – dosta je.

To je ono što mi trenutno pada na pamet, a da može da koristi. Imate li vi neki savet?

Tek pre nekoliko godina sam saznala za ovo jelo i, moram da vam kažem, da sam i danas jednako oduševljena istim. Jako je ukusno i jednostavno, a u najmanju ruku je preukusno. Po meni spada u ona jela kojima i najizbirljiviji nosići ne mogu da odole :)

Potrebno je:

• 8 paprika
• 8 krompira srednje veličine
• dve glavice crnog luka
• suncokretovo (ili maslinovo) ulje
• vegeta/so, peršun, biber
• za prilog pavlaka i paradajz ili salata koju volite

Kako pripremiti?

• sitno iseckati i izdinstati crni luk
• krompir oguliti, iseckati na kockice i skuvati (voditi računa da se ne prekuva)
• sjediniti luk i krompir, dobro promešati, dodati začine i malo ulja
• napuniti paprike i poslagati ih u tepsiju
• odgore sve zaliti uljem (ne previše!)
• peći na 200 stepeni oko 30-40 minuta
• poslužiti s pavlakom i salatom
• njam!

• Da li barem jednom u toku noći i svako jutro na prstima prolazite pored sobe svoje mame i pažljivo slušate da li diše?
• Da li svaki dan gledate svoju mamu kako trpi ogromne bolove, a nikad ni reč ne kaže?
• Da li gledate svoju mamu u oči, i ona gleda vas, i smeškate joj se, a svesni ste toga da vas ne vidi?
• Da li podižete svoju mamu kada padne i ne može da ustane?
• Da li čekate mamu da dođe s dijalize malaksala i kaže vam: “Marija, igla je ovolika.” I raširi palac i kažiprst što više može?
• Da li gledate svoju mamu kako na 30 i kusur stepeni pije 2 dl vode na dan? Računajući i supu i jogurt u to?
• Da li, kada odete kod lekara da vam ispiše recepte, jer vaša mama nije u stanju sama da ode po njih, lekar samo odmahuje glavom i kaže vam kako će sledeća inekcija da odagna bol, ali će da učini više štete organizmu?

Ne? Hvala bogu da ne.

(more…)