0

1974

Posted by Drveni Advokat on April 3, 2013 in priče |

 

 

Fotografija preuzeta sa en.wikipedia.org

Fotografija preuzeta sa en.wikipedia.org

Volela sam ga izdaleka. Onako kako se voli kada imaš 17 godina i isto toliko kg viška. Viđala sam ga vikendima ili ponekad, sasvim slučajno, u prolazu. Po danu me je ignorisao i žurno nestajao u gužvi ili iza prvog ćoška, dok je adrenalin pravio zbrku u mom mozgu.

Na svirkama bi mi se javio i nasmešio ili me čak ovlaš i zagrlio. Ili sam ja to želela da bude tako. Kada je bio sam, razmenili bismo i poneku misao. Ako je bio u društvu, strogo me je ignorisao. Mala, debela, mo’š misliti. Oblačio se neobavezno, ali elegantno. Onako gospodsko pankerski, ako to tako može da se okarakteriše.

Nisam ga videla godinama. Nisam razmišljala o njemu, niko ga nije spominjao. Da li je završio fakultet, oženio se, zaposlio, ima decu? Možda lažem sebe, ali me nije ni zanimalo gde je. Na sećanja se prašina navukla toliko da sam ih jedva prepoznavala.

 

***

Oštro hladan vazduh me je razbudio od osmočasovnog sedenja u kancelariji. Mrak je pokrio grad odavno. Žurno sam krenula kući, razmišljajući da li da usput kupim nešto za večeru ili ne. Iako sam odlučila da sam previše umorna, ušla sam u prodavnicu.

Umesto korpe, ispred sebe sam gurala kolica, koja sam začas napunila. Stala sam u red pred kasom. Dva momka ispred mene. Mislila sam da su zajedno, ali je prvi platio račun i odjurio napolje. Momak iza njega je tražio viski. Da, subota veče, kupuju alkohol, pa će u provod, pomislila sam. Prodavačica je uzela bocu sa police iza kase i otišla da sa nje skine sigurnosnu spravicu. Razmišljala sam koliko ću platiti sadržaj kolica i kako ću sve odvući do stana. Sve je nekako bilo usporeno i bila sam premorena. U momentu smo ostali sami i mladić se okrenuo ka meni.

Noge su mi se oduzele, ukočila sam se. Gledala sam u njega, ne trepnuvši. Potpuno se promenio, smršao. Ali oči. Oči su mu ostale iste. Nasmešio se, ne prepoznajući me, i lagano udario kažiprstom u bedž na mom kaputu: Clash, ha?. Ćutala sam, pokušavajući da se nateram da kažem bilo šta što neće zvučati glupo. Uspela sam samo da se osmehnem i promumlam: Mhm…Večeras će biti dobro veče. Tako mi treba ovaj viski, govorio je skoro euforično. Slavite?, upitala sam naivno i potpuno šokirana iznenadnim susretom i razgovorom.

  • Ma jok, izlazim… E, idem u _______ klub, izlaziš tamo? Večeras sviraju _______ .
  • Retko izlazim, radim do kasno, pa budem umorna. Čula sam za taj bend, ali ih nisam slušala.
  • Mislim da bi ti se dopali.
  • Kako si rekao, ________ ? Potražiću na YouTube-u.

Uznemireno je pogledao u pravcu u kom je otišla prodavačica i cupnuo nekoliko puta kada ju je video da dolazi. Meni se dopadaju. Idu dobro uz koks.

U momentu mi se srušio svet i ruševine pokrio crnim platnom. Nemoj to da radiš, budi pametan, izustila sam dok je plaćao račun za viski. Kažu da sam natprosečno inteligentan, i da je to moj problem, iskezio se i istrčao iz prodavnice uz povik: U redu je, ostavljajući povelik kusur/bakšiš prodavačici.

 

Be Sociable, Share!

Tags: , , , , , , , , , , , , ,

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Copyright © 2008-2017 Najdrvenija advokatska e – kancelarija All rights reserved.
This site is using the Desk Mess Mirrored theme, v2.5, from BuyNowShop.com.