2

Uteha

Posted by Drveni Advokat on February 12, 2013 in izvol'te sedite, svakodnevnica |

Ko se rodi, mora i da umre. Istinito i kratko rečeno. Samo nam je teško da prihvatimo, da se pripremimo i da se pomirimo sa činjenicom da je tako. I koliko god “se pripremao”, ustvari nikada ne možeš biti spreman. I nikada ne možeš to smireno da podneseš. Pročitala sam negde da se najveći stres u životu doživi kada se izgubi blizak član porodice.

Imam sreće da su mi roditelji živi i da nemam iskustvo tog tipa. Ali, nažalost, imam iskustvo teške bolesti u porodici, bolesti zbog koje je moja majka bila više puta bila na rubu smrti. Toliko teških situacija, kada sam preplakala noć i ustajala ujutru da idem na posao i da se borim sa svime što je taj dan nosio. Trenuci u kojima sam želela ja da umrem i da se lišim muka.

Ljudi oko mene, moji prijatelji, drugari i rodbina su želeli da mi pomognu. Da me uteše i da mi se nađu. Hvala svima na tome, mnogo znači, da me ne shvatite pogrešno! Ali utehe nema! Nema tih reči ili postupaka ili bilo čega što te može utešiti i što ti može olakšati. Želiš samo jedno, da bolest nestane, na bilo koji način i da sve bude po starom ili po novom, ali u redu. Reči ne donose olakšanje. Suze ne donose olakšanje. Naravno da znači kada neko nazove ili navrati, ali ne donosi olakšanje.

Ono što najviše znači u tim trenucima je novac. Zvuči grubo i ružno, ali je tako. Najgore je kada nemate novca, a treba vam za lekove, taksi, preglede. I najviše olakšanja mi donosilo upravo to, kada mi neko ponudi, pa mogu da računam na nju/njega ili kada mi neko pozajmi novac. Onda sam bez razmišljanja mogla da zakažem potreban pregled kod privatnika ili da kupim i najskuplji lek.

Zato sam i ja pre neki dan bliskoj osobi, koja se našla u toj situaciji, pored zagrljaja i saučešća, ponudila novac. Onoliko koliko sam imala. I nisam se osećala loše. Naprotiv.

 

hospital_room

Fotografija preuzeta sa www.photo-dictionary.com

Be Sociable, Share!

Tags: , , , , , , ,

2 Comments

  • Nana says:

    U pravu si! Samo oni koji su bili u tim i slicnim problemima znaju kako je…

  • Dudaelixir says:

    Marija, na žalost, izgubila sam oba roditelja u roku od dve nedelje. Imala sam tada 36 godina i dvoje male dece. Ne može se opisati taj osećaj tuge, napuštenosti i osećaja da si sam. I pored dece, mislila sam da ću se ubiti. No, vreme je ipak na našoj strani. Tuga se može pobediti samo RADOM i samo što većom angažovanošću samo da se skrenu misli.
    A što se tiče nemanja novca u teškoj bolesti i to sam imala u porodici, s tim što sam tada bila u situaciji da pomognem, hvala bogu i daj bože da je uvek tako.
    Ljubim te i želim da BOLEST NESTANE iz tvog života! :)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Copyright © 2008-2018 Najdrvenija advokatska e – kancelarija All rights reserved.
This site is using the Desk Mess Mirrored theme, v2.5, from BuyNowShop.com.