4

Jedan nezaposleni diplomirani književnik

Posted by Drveni Advokat on January 14, 2013 in izvol'te sedite, književnost |

 

Hehe, taman kada potpuno zaboravim na ovaj blog, neko me komentarom vrati na isti :) Što je lepo, hvala svima koji ga posećujete, znajte da mi znači i nekako uvek imam tremu pred vama, jer mi vaše mišljenje znači.

Ponovno vraćanje i razmišljanje na milion puta pretresenu temu. Da li je vredelo studirati u ovoj zemlji, gde nakon onoliko učenja i truda dočekaš da odeš na biro i oni te pitaju gde si baš to završio…

Fakultet sam upisala iz ljubavi prema profesorskom pozivu. Ceo život je on uz mene (mama je bila učiteljica) i prosto je bilo malo verovatno da me promaši. Kada godinama gledate nekoga ko toliko voli svoj poziv, jednostavno to počnete da osećate. Upisala, završila. Dobila parče papira u kožnim koricama.

Iskreno da vam kažem, radim šta stignem. Nisam u mogućnosti da sedim kod kuće i čekam posao iz snova, novca nikad dosta. Krpimo rupe kako umemo, kao i svi oko nas. Radila sam i poslove na kojima su me vređali i ponižavali, pretili i vikali i potom mi nikada nisu platili. I one gde su mi podmetali nogu kako su mogli, pa posle kukali kako ne umeju ništa bez mene. Radila sam i poslove gde sam jedva čekala da legnem da spavam, kako bih se ujutru probudila i ponovo otišla na posao. Nikada posao nisam odbila. Šta god mi je ponuđeno, oberučke sam prihvatila i trudila se da dam maksimum. U struci sam radila tek onoliko koliko sam držala privatne časove i kolika je volonterska pomoć u učenju, ako se to može provući pod strukom.

fotografija je zamućena radi zaštite identiteta dece

fotografija je zamućena radi zaštite identiteta dece

I dalje bih volela da radim u školi. Da naučim decu da književnost nije kalup u koji je trpaju, ali da se granice kalupa moraju poznavati. Da ih gurnem u svet u koji njihovi roditelji jesu ili nisu propustili da ih uvedu i objasnim im zbog čega Dostojevski “davi”. Da ih naučim da je književnost svuda oko nas, i da je samo treba umeti videti, osetiti, udahnuti. Nažalost, ne verujem da će se to ikada desiti. Ne ovde, ne sada.

Ceo život sam se školovala. Dopunsko obrazovanje mi je ogromno. Išla sam na svakojake kurseve, školice, učila, pohađala. Zbog sebe. Da budem kvalitetnija osoba, obrazovanija, bolja. Da imam znanje da uradim posao i da budem ponosna na njega. Nisam to radila za ovu zemlju niti za bilo koga drugog. To sam radila za sebe. I smatram da sam kvalitetan i vredan radnik, po preporukama i komentarima bivših poslodavaca, mentora i kolega. A to što ova zemlja ne ume da prepozna i za iste novce iskoristi i pruži njenim stanovnicima više, nego plaća nekvalitetan kadar*, to je njen problem. Moje školovanje je samo moje. A čast bi mi bila da radim u svojoj zemlji i za svoju zemlju, ako ona prepozna kvalitet koji mogu da ponudim. Ukoliko ne, oni gube, mnogo više nego ja.

 

*pod nekvalitetnim kadrom smatram profesore koji su meni predavali a nisu se “pokazali”, koji se nikada nisu potrudili da nas uvedu u problem, koji su kasnili na časove, dolazili pod dejstvom alkohola i sl, samo su odrađivali/izdiktirali lekciju, ocenjivali i nestajali, a sa njima i naše zanimanje za predmet koji su predavali.

Možda biste voleli da znate kakav je to život diplomiranih književnika? Čudesan :)

Be Sociable, Share!

Tags: , , , , , , , , , , ,

4 Comments

  • Nana says:

    O kako bi ja bila sretna da moje dete (ono koje ce jednog dana sigurno postojati) da bude tvoj djak, učenik ili student! Jer ja znam sasvim sigurno- kolika bi nepravda bila da ti nekome detetu (danas, sutra, ili jednog dana uskoro) ne postanes profesor, nastavnik, mentor i pružiš znanje i ljubav koju imaš u sebi!!!

  • stivanss says:

    Što više obrazovanja,to manje posla.Uvek bilo i biće .Predstavljaš opasnost za zaposlene .Govorim iz iskustva,niko neće zaposliti ,ako previše si upućena u posao tj. poznaješ materiju.

    lep proružni,ružan prolepša,debeo smrša,mršavi ugoji se-Pamet ostaje zauvek.

  • Mirjana says:

    Kakva je to šteta što ljudi kao ti ne rade posao koji vole! A koliko je važno i koliku razliku pravi kakav je profesor ili nastavnik, to sam osetila lično sa svojim nastavnicama srpskog jezika i književnosti. Prva, koju sam u petom razredu dobila, je bila ono – odrađujem nastavni program, što ne moram to ne radim, mehanizovala nastavu pa ko uhvati i shvati – shvatio je. Meni predmet bio do-zla-boga-dosadan, iako sam bila odlična, odrađivala ga i ja. A onda smo u šestom razredu dobili drugu nastavnicu, jednu kao ti, koja misli, koja voli svoj posao, koja nas je naterla da i mi mislimo i razmišljamo o tome što čitamo, da posmatramo svoj život i iz njega kroz knjige da učimo, ma – savršena je bila! Stroga i zahtevna, ali je davala sve od sebe, pa i više od toga, da nam tih 45 minuta njenog časa ne bude vreme koje smo samo presedeli, nego da naučimo da koristimo svoje glave. I sad sam joj zahvalna do neba zbog toga. I prava je šteta što ti nemaš priliku da u ovoj zemlji nekoj novoj deci pružiš to što je ona meni pružila. Nadam se da se da ćeš je dobiti. U suprotnom, zemlja stvarno gubi.

  • Spasojević Branko says:

    Kad si stigla bre toliiko toga da napišeš, baš lepo što tvoj rođeni brat za tvoj blog saznao od komšiluka,da ti jeBMW. Biću jedan od tvojih najvernijih čitalaca!
    Ljubi te tvoj brat.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Copyright © 2008-2017 Najdrvenija advokatska e – kancelarija All rights reserved.
This site is using the Desk Mess Mirrored theme, v2.5, from BuyNowShop.com.