1

Bakšiš

Posted by Drveni Advokat on August 11, 2012 in izvol'te sedite |

“Preko bare” je bakšiš sasvim uobičajen. Određen procenat od cene ostavljaš za bakšiš. Kao u filmovima. Ili je on uračunat u cenu ili ti treba da izračunaš koliko da ostaviš. To uglavnom nije neka velika svota novca, praktično je ‘sića’.

Naš narod nema tu naviku. Bakšiš nije podrazumevan, često ljudi zaborave da bi trebalo da isti ostave. Koliko sam čitala po internetu, mišljenja su podeljena. Od onoga da treba tražiti dva dinara kusura, do onih koji misle da treba ostaviti i do 15% od cene.

 

Wikipedija kaže:

Bakšiš (turski bahşiş) ili napojnica je najčešće mala količina novca koja se u znak zahvalnosti ili kao nagrada daje nekome za kvalitetno obavljenu uslugu.

 

Radila sam u MSUV kao čuvar/vodič na izložbama. Ulaz u ovaj muzej je besplatan, što je često šokiralo strance. Pozitivno. Uvek sam se trudila da sa njima prođem kroz celu izložbu, jer se neretko dešavalo da legende nisu prevedene, ili su šturo prevedene, pa da im se nađem, da im objasnim ili barem približim ono šta piše.

U sećanju mi je ostao jedan stariji bračni par iz Amerike, koji je na krstarenju Evropom došao u Novi Sad na nekoliko sati. U to vreme je slučajno bila izložba studenata Akademije umetnosti iz Džordžije, što ih je posebno oduševilo. Prošli smo izložbu, razgovarali, ja im posudila moj laptop i na kraju su mi rekli kako bi voleli da “daju malu donaciju mom trudu”. Ostavili su mi dva gvozdena evra. Bilo mi je strašno neprijatno i za taj novac sam im dala katalog izložbe. Posle su mi malo iskusniji od mene objasnili da je u svetu praksa da svako ko se potrudi da tebi bude ugodnije i lepše, dobije bakšiš.

Takođe, u vreme EXIT-a su u muzej došla dva studenta iz Grčke. Provela sam ih kroz izložbu i razgovarala sa njima o njoj. Nakon nekog vremena smo se pozdravili i oni su otišli. Posle deset minuta su se vratili i dali mi 200 dinara “kao malo hvala za vreme i trud koji sam uložila”. Pocrvenela sam užasno i ponovo mi je bilo neprijatno, ali nekako i drago. Lepo je kada ljudi primete koliko ulažeš sebe u posao i to umeju da cene, pa čak i nagrade.

Moja rođaka se u vreme ovog glupavog rata porodila. Ona i muž mladi, daleko od roditelja i neke pomoći, šta će moraju hraniti dete. Zaposle se u jednom kafiću. Ovako mi je rekla: “Od plate platim račune, a od bakšiša hranim dete i kupujem pelene”. Otad uvek ostavljam bakšiš u kafiću. Osim ako smatram da konobar baš nije zaslužio. Ali to je jako retko.

To je moja priča. Ostavljate li vi bakšiš?

 

Fotografija preuzeta sa interneta

Be Sociable, Share!

Tags: , , , , , , , , ,

1 Comment

  • Suske says:

    Kada sam završila studije, radila sam u kafiću. Znam šta znači to malo novca koji ti neko ostavi za trud.
    Od tada, ostavljam redovno, nekad direktno, a nekada, baš zbog neprijatnosti koju si opisala, ostavim ispod čaše, piksle …. :))

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Copyright © 2008-2018 Najdrvenija advokatska e – kancelarija All rights reserved.
This site is using the Desk Mess Mirrored theme, v2.5, from BuyNowShop.com.