Sećate li se da sam pisala, pre tačno tri godine, kako sam postala serioholičar ? Ako se sećate toga, sigurno se sećate i da sam rekla da si to zadovoljstvo više neću priuštiti. Rekla – pogazila…

Nemam previše slobodnog vremena i nemam strpljenja. Da bih sedela sat i po i više ispred televizora zbog filma, to mora da bude veoma dobar film. Na više ravni ‘dobar’. Odličan. Među odličnima.

I sad, znate ono kad veče dočekate umorni, i želite da se opustite i zabavite. Najjeftiniji vid zabave je svakako gledanje različitih sadržaja na televiziji ili surfanje. Pošto nemam strpljenja, a ni koncentracije da gledam film, Đo i ja smo se odlučili za blažu opciju – serije. Trenutno pratimo oko 5-6 serija, čekamo četvrtke, utorke i ostale dane kada se one prikazuju…

Fotografija preuzeta s interneta

I tako dođosmo do serije House M. D. Moram priznati da je duži vremenski period prošao pre nego što smo se odlučili da počnemo da je gledamo, iz jednog razloga – traje 45 minuta. Toliko mogu i želim da pogledam, ali imam problem. Uvek zaspim. Nakon petnaestak minuta. Čak se i ne sećam kad sam zaspala. Ali, uz ovu seriju ćete teško zaspati. Ima propusta i banalnih scena, ali je u globalu fenomenalna.

Smejali smo se uz Hausa, plakali, razumeli ga, patili i radovali se s njim i osuđivali ga. Divili se njegovoj genijalnosti i čudili mizantropiji. Osam sezona. Sa, u proseku, po dvadeset epizoda. Svaka oko 42 minuta. I tako vam je Drvce ponovo postala serioholičar. Baš u momentu kada su objavili da je osma sezona ujedno i poslednja sezona… Šta da vam kažem. Proći će minimum tri godine da bih ovim intezitetom gledala bilo koju seriju. I volela nekog kao tog namćora. Ko li ga i izmisli.