14

Nemojte vikati na svoje mame, one vas samo vole

Posted by Drveni Advokat on June 13, 2011 in izvol'te sedite, razmišljanja |
  • Da li barem jednom u toku noći i svako jutro na prstima prolazite pored sobe svoje mame i pažljivo slušate da li diše?
  • Da li svaki dan gledate svoju mamu kako trpi ogromne bolove, a nikad ni reč ne kaže?
  • Da li gledate svoju mamu u oči, i ona gleda vas, i smeškate joj se, a svesni ste toga da vas ne vidi?
  • Da li podižete svoju mamu kada padne i ne može da ustane?
  • Da li čekate mamu da dođe s dijalize malaksala i kaže vam: “Marija, igla je ovolika.” I raširi palac i kažiprst što više može?
  • Da li gledate svoju mamu kako na 30 i kusur stepeni pije 2 dl vode na dan? Računajući i supu i jogurt u to?
  • Da li, kada odete kod lekara da vam ispiše recepte, jer vaša mama nije u stanju sama da ode po njih, lekar samo odmahuje glavom i kaže vam kako će sledeća inekcija da odagna bol, ali će da učini više štete organizmu?

 

 

Ne? Hvala bogu da ne.

 

  • Da li svojoj mami prigovarate kad skuva nešto što ne volite (ili manje volite) da jedete?
  • Da li vičete na nju kad vas nazove u 2 am na mobilni?
  • Da li joj nekada kažete da je dosadna i da prestane da davi?
  • Da li je isterate iz sobe kad vam donese čistu i ispeglanu garderobu?
  • Da li joj govorite da prestane da vas sramoti?
  • Da li je ponižavate, vređate ili vičete na nju kada uradi nešto što nije po vašoj volji/zamisli?
  • Da li se durite što nema više novaca da vam da?

 

 

    Nisam ni sumnjala.

     

     

    Danas sam slučajno imala “čast” da čujem telefonski razgovor između samohrane majke i njenog punoletnog sina (koji ide na privatni fakultet). Koliko sam shvatila, ona mu je nešto negde sredila (sve pozavršavala) i on sada treba samo da ode tamo, uplati i dobiće to nešto. I ona mu je dana adresu na koju je on otišao (njoj su tu adresu rekli), ali se ispostavilo da to ustvari nije prava adresa i da treba da se vrati. Prvo je vikao “kako ga je zaje*ala”, zatim “kako tamo nema gde da parkira” (ko ti je kupio auto, dete?) i na kraju spustio slušalicu. Žena je ceo razgovor pokušavala smirenim tonom da mu se obrati, ali nije uspela. Kada je prekinuo vezu, ponovo ga je nazvala i on je odbio poziv. Nakon nekog vremena je nazvao i rekao kako je sve sredio i da, kada bude išla kući ode i kupi mu ručak u određenom restoranu. Koji joj uopšte nije usput – a on ima auto.

    Ceo dan me muči ovaj razgovor. Mislim da ne treba više ništa da vam kažem. Nemojte vikati na svoje mame, one vas samo vole. Volite i vi njih. Čuvajte mame, da vam duže traju.

    Be Sociable, Share!

    Tags: , , , , ,

14 Comments

  • blackshtef says:

    Da, nejasno mi je to. Cijelog svog života nisam se posvađao sa roditeljima, i jako sam ponosan na to. Shvatio sam da kad god bi mi nešto rekli, zabranili, sugerirali drugačije da bi se to na kraju uvijek ispostavilo kao najtočnije i najbolje rješenje za mene i nikad nije ispalo drugačije nego tako.
    Zahvaljujući tome sam danas samostalan i snalažljiv, makar zvuči paradoksalno.
    Možda je tome pridonijelo i to što od 14. godine ne živim s roditeljima, ali takav je ispao život da sam se školovao u drugim mjestima (Bjelovar, Varaždin, sad slijedi Zagreb) – i to je jedina stvar zbog koje takoreći žalim, volio bih im biti više na raspolaganju, onako fizički.

    I stvarno mi je stran taj svijet gdje se djeca na roditelje deru, omalovažavaju ih i slično. Ovoga iz teksta samo treba dobro prešamarati, đubre nezahvalno :)

    Mislim, da budemo jasni, i moji meni ponekad znaju nekim izjavama fino dignuti tlak, ali prešutim, odspavam i stvar se riješi. Radije ću se živcirati sat vremena sam sa sobom nego se izderati da kakve gluposti mi to pričaju i zbog toga žaliti dugo dugo vremena, pogotovo kad se ispostavi da ti savjeti nisu bili bezveze, jer često ni ne znamo pozadinsku priču zašto su nam sugerirali upravo to…

    Često i kad imam neki propušteni poziv, na rijetke zovem natrag, ali roditeljima i obitelji se obavezno javljam čim uzmognem. Bilo mi je tako drago kad je jedan od profesora na faksu rekao (kolegi je zazvonio mobitel pod nastavom) – ako je mama, javite se. Mami se uvijek morate javiti :)
    To mi je moto postao :D

  • mililica says:

    Predivna, predivna poruka. <3

    Ja cuvam moju najbolje sto mogu. Ko ce ako necu ja? :D

  • zelena says:

    Mladost sebi dozvoljava mnogo kao i mame.
    Odlican post!

  • Drveni Advokat says:

    Blackshtef, to je divno čuti :) zaista retka kod mladih, i divna strana tvoje ličnosti. Hvala ti na divnom komentaru i trudu, nadam se da će se ostali ugledati na tebe :)

    Milice, ti si divna devojka, i tvoja mama je divna žena. Čuvajte se i dalje, međusobno. Ljubim vas obe!

  • Drveni Advokat says:

    zelena, nažalost si u pravu :( tužno je kako ne shvatamo šta radimo.
    hvala na komplimentu :)

  • Deda says:

    Kod mene postoje odgovori sa DA, nazalost.
    Necu ti pisati bilo sta iz mog iskustva jer sam siguran da bi te to razalostilo. Eto, per tri godine kada je otisla, napisao sam pesmu i stavio na blog. Stigo mi je sms u kojem je pisalo “znam da places”…
    Zato, osmeh na lice, poruka je divna!!! Ma kako bilo…Srecno!

  • Sandra Zmua says:

    onaj uvodni deo: tako nekako, samo sa tatom kao glavnom ulogom

    zbog toga “umem” sa mamom mnogo bolje…

    :*

  • Suske says:

    Zelena je to baš lepo sročila.
    A post – ODLIČAN!

  • Mahlat says:

    Peročitah par rečenica i za dalje nemam snage… još kad videh pesmu koja odštampana i uramljena već deset godina stoji na mojoj biblioteci…

  • sopranovsky says:

    Uh, jako tezak tekst. Ja ne zivim sa mamom vec jako dugo tako da nisam imao takvih situacija, ali znam o cemu pricas. Ali i kada se vidimo nemam potrebe da budem brutalan, niko tu nikome ne zeli nista lose. I ne volim kada ljudi glume ludilo pred drustvom pa se izdrkavaju na porodici. To mi bas smeta. A sto se razgovora tice, ta majka je kriva sto mu je dopustila da se tako ponasa, tako ja mislim. Da je bio vaspitavan drugacije drugacije bi se i ponasao. Srecno sa tvojom mamom!

  • Dudaelixir says:

    Marija, jako mi je žao i tvoje majke i tebe, što zajedno prolazite sve njene i tvoje muke. Ali, imate bar jedna drugu. Ja sam, na žalost, ostala bez oba roditelja u svojoj 36 godini, tako da nisam prolazila ni kroz jednu, njihovu bolest. Moja mama je imala samo 56 godina.
    Onaj debil od deteta o kome si pisala, nije kriv za svoje ponašanje, zaista, jer, to mu je, SVE, omogućila njegova mama. Šta da radim, žao mi je, ali, sama je kriva. Sigurno ne iz loše namere, ali, dovela ga je do granice krajnjeg bezobrazluka i nevaspitanja. Strašno!!! I sada, kada porediš sebe i njega, uf, ne može ni da se poredi.
    Mame JESU večne, pa i onda kada nisu tu, pored nas. Veruj mi, osećam je uvek pored mene, ili je to samo poslala Andjela svog, da me čuva.
    Ljubim vas obe! :)

  • vesna says:

    Neznam sto se na zalost nalazim u ovome i kao majka i kao cerka.Tuzno,a tako cesto.

  • Mis Dejzi says:

    Dje me nadje:( Danas je dan u kom mi se svaki novi tekst zabija direktno u dušu.
    I samoj mi je tako, razumem i saljem ti medvedji zagrljaj

  • Pdutr says:

    Ljudi ponekad nesvesno terorišu mame. Stanite, razmislite, izbrojte do 10, ” Volite i vi njih. Čuvajte mame, da vam duže traju.” Na žalost, ima onih koji nisu ljudi i nikad neće ni postati.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Copyright © 2008-2018 Najdrvenija advokatska e – kancelarija All rights reserved.
This site is using the Desk Mess Mirrored theme, v2.5, from BuyNowShop.com.