13

Negativna kritika

Posted by on June 2, 2010 in izvol'te sedite |

Primetila sam u poslednje vreme ogromnu količinu negativne energije u blogosferi, i samim tim i na twitteru. Nervoza, frustracije, smanjena tolerancija i netrpeljivost nisu više retki i uočeni su kod velikog broja twitteraša. Da li ekonomska kriza utiče na nas? Finansijski problemi? (Ne)Vreme? Ne verujem, na besparicu smo po defaultu naviknuti, a sve ovo je počelo i pre kiše koja, sada već, danima pada. Drčni i neprijatni komentari na postove, blokiranja i svađe su postali svakodnevnica.

Iskreno, volim kritiku. Pozitivnu ili negativnu, svejedno. Hmm, ustvari, nije svejedno, svako voli pozitivnu, naravno, kada se trud vidi, ali i negativnu ne propuštam da iskoristim na najbolji mogući način. Trudim se da ispravim to na čemu grešim, NARAVNO, samo ukoliko smatram da grešim. Uvek sam otvorena za savete, a samo je moje da li ću ih prihvatiti ili ne. Svakako cenim kada neko odvoji vreme za mene i moj blog i iznese svoje mišljenje, ukoliko je iskreno, a ne pakosno. I ukoliko ‘kritičar’ ima znanje da mi ponudi. Čuvam se impulsivnosti koja je po meni užasno loša. Sve ovo je samo slovo na ekranu, i svaku poruku koja vam ne prija u tom momentu morate ponovo pročitati drugim tonom. Možda je samo trenutna emocija koju imate prouzrokovala negativnu konotaciju poruke/komentara/twitta/čega god. Možda treba pogledati zbog čega je neko nešto zamerio, pogotovo ako ima više jednakih mišljenja. I, čak i ako dobijete negativan komentar, to ne znači da vam ta osoba misli loše ili da ne voli vaš blog ili nešto slično. Samo je došlo do neslaganja u mišljenjima i to je to. Ne treba sve prihvatati lično na prvu kartu.

Negde na početku blogovanja mi se desilo da sam ostavila komentar na jednom blogu i da me je devojka koja ga piše toliko napičila da sam odlučila da više nikada ne odem na taj blog. U pitanju je bio put i razmišljanje o literaturi koju da ponese. E sad, pošto sam završila književnost, i volim da čitam, te to i radim u velikim količinama (ne koliko ranije, ali opet više nego prosečan svet), mislila sam da joj mogu dati predlog. Pošto se nije složila sa e-knjigama (ok, ukusi su različiti), predložila sam joj nekoliko naslova, napomenuvši da smatram da su određeni naslovi kvalitetniji i da neke smatram šundom. Posle toga mi je rekla kako njen blog posećuju isključivo intelektualci i načitan svet i kako ne treba niko da soli pamet ili šta znam . . . Iskreno, jako sam se iznenadila reakcijom, pogotovo što nisam mislila ništa loše . . . već sam samo htela da dam svoju smernicu, što je tim postom i tražila. E sad, i meni je asistent iz svetske književnosti rekao je to što čitam Pračeta gubljenje vremena, pa sam kritiku prihvatila sa smeškom, jednostavno nam se mišljenja ne podudaraju i to je to.

Pre neki dan sam se zaista iznenadila blogpostom u kom su prozvani ljudi koji su uputili kritiku. Naravno, negativnu. Tačnije, to je bilo samo mišljenje, nije čak ni upućeno direktno. Izvin’te, ali ovo je internet i dostupan je apsolutno svima, kao i blogovi i tekstovi koje pišemo. Ukoliko neko ne želi komentar, može isključiti opciju za komentrisanje ili ograničiti pristup blogu. Zato i postoji opcija ‘private’ kako za blog, tako i za pojedinačne postove. A ne na sav glas kukati i osuđivati ljude zbog iznesenog mišljenja. Apsolutno je bezveze ako na svom blogu očekujete isključivo pozitivne komentare i hvalu. Onda treba razmisliti o samopouzdanju, sujeti i koječemu. Kao i o licemerju onih koji komentarišu.

Naravno, uvek treba paziti na koji način saopštiti kritiku, pogotovo negativnu.

Uglavnom, htedoh reći da nam je usled negative koja je zavladala, ponestalo elana za bilo šta. Ljudi napuštaju twitter i blogove ili manje pišu. Možda će ova #MoustacheWeek uneti malo više poverenja i smeha među blogere i dati im podsticaja da se međusobno poštuju i uče jedni od drugih, a ne samo da se ljute i impulsivno reaguju.

I kako je Deda malopre rekao na twitteru:  „Ko ne moze kritiku da izdrzi, ne mora ni da bloguje, lol…“.

Cheers!

Be Sociable, Share!

Tags: , , , , , , , , , ,

13 Comments

  • SanjaKokica says:

    Prvi put sam na ovim stranama, naišla na post preko blogovnika i moram se složiti sa većinom izrečenog. Najčešće ne ostavljam negativne kritike, možda jedan put jesam jer me je tema izuzetno zanimala pa sam malo zapenila na nju. No…najviše mi se svidja deo o licemerju jer prosto je nemoguće da se svako uvek baš sa svačim slaže. Meni se ne dopada kada neko pravi razlike u blogerima, ko je bloger…ko nije, ko ima kredibilitet kao bloger, ko ne…ko je taj da odluči ko ima dovoljo blogerskog staža a ko ne…No, sve u svemu blogovanje je divna stvar, prilika da istaknemo mišljenje, ostavimo deo sebe, svoje duše, svojih osećanja…ili već…ko šta voli i u meri koliko voli. Pri tome je još korisnije ako vredjanje izostane, jer svako se mišljenje može izneti i na lep i kulturan nači.

  • Deda says:

    Najiskrenije, najžešče i najače kritike sam dobio od:
    RainDoga
    Suske
    Dejana Vesica
    Dragana Varagica
    Miloja Sekulica
    i od mnogih drugih koji su zaista dugo na netu i koji imaju znanja i čije kritike treba uvaziti.
    Alo, dragi moji, draga Drvce, zamisli da sam prestao da blogujem? Zamisli da nisam uvazio sve njihove kritike? Zamisli da nisam ostao dosledan svom nacinu blogovanja?
    Naveo sam samo nekoliko ljudi, a kritike anonimnih su posebna prica.
    Ukoliko se kritika uvazi, sagleda i pokusamo da ispravimo nedostatke na koje nam kriticari skrecu paznju direktno a puno puta inirektno, onda samo mozemo da napredujemo, da podizemo kvalitet ne samo blogovanja, vec i samog pogleda na sve oko nas, da donosimo bolje zakljucke…
    Ako ne uvazavamo sugestije, kritike i savete, idemo protiv samih sebe i naravno da nazadujemo u svakom pogledu..
    Kad pogledam neke svoje postove od pre tri, cetiri godine, dodje mi da se rasplacem koliko su nikakvi.
    U celoj prici, postoje i pohvale koje u nekim trenucima znaju da zaslepe i zatvore nam oci, pa sam veci pristalica kritika nego pohvala… Ali zaista tako mislim.
    Uostalom, medju 13000 komenara na mom blogu, zamislite kooliko ima kritika? Koliko ima kritika na drugim blogovima ( kao sada kada koristim ovaj prostor za razmenu misljenja), gde sam se “suočavao” sa drugima?
    Drvce, sto ljudi, dvesta komentara, milion kritika i pohvala… Sve je to sastavni deo blogovanja, a blog je javno glasilo svima na netu dostupno. Ko zeli, nek izvloli, sto nas ne ubije, naucice nas pameti i ojacati nas u svakom slucaju,lol :P :D
    Pozdrav od Deke… :)

  • Pričalica says:

    Osim što se slažem sa postom, slažem se i sa prvim komentarom na ovaj post, a tu posebno mislim na deo o razlikama u blogerima. I mene to sve isto nervira, jer smatram da u ovoj blogosferi ima dosta “izvikanih” blogera.
    No, dobro, na to sam odavno prestala da se obazirem, čitam blogove koje volim, ne komentarišem često (što NIKAKO ne znači da mi se post ne sviđa) i to je to.
    Desi se, nekad, da autor bloga koji sam redovno čitala, napiše tekst iz kog sam saznala o njemu mnogo više nego u svim prethodnim tekstovima i to je bila ujedno i moja poslednja poseta tom blogu. Naravno, to “saznanje” je bilo u negativnom kontekstu.

    Sa svog bloga obrišem jedino komentar-spam, gde se isti sadrži od psovke, pa mi nije jasna ni poseta te persone, a kamoli ostavljanje komentara.

    Drvce, potpisujem sve što si rekla. Uostalom, od tvojih kritika sam dosta naučila. :) Hvala ti na tome!

  • Nidje veze tj.linka. izgleda da sam propustila tu negativu? Sta je bio povod za ovaj tekst?
    :)

  • stevo says:

    Mislim, jbg… kadgod sam izneo svoje mišljenje koje baš i ne miluje zapisano, skoro odreda su se uvredili kao ko sam ja i tako dalje, i tako dalje. Ja znam ko sam, ali ne znam da li oni znaju ko su; s vremena na vreme volim podbadati, naročito ako me iznerviraju glupostima. Inače, otvorio sam onaj drugi blog da sjebem sve one koji mi nisu po volji, a to očekujem i uzvratno, da se ne lažemo, naročito obožavam samozvane pesnike i poete. Imao sam prilike biti popularan i znam kako pohvale kvare čoveka i radi toga zabole me ona stvar ako pljuju po najboljim stvarima, ili hvale petparačke pisanije. Lepi pozdravi, Drvena!

  • verkic says:

    Više puta sam pisala na ovu temu, čak i pre par dana. Prava konstruktivna kritika svima nama dobro dodje, medjutim samo ako je napisana bez bilo kakvog vredjanja i omalovažavanja pogotovo onog s očitom namerom da se povredi i ponizi.

  • Exxx says:

    Kritika je uvek dobrodošla, barem meni, bila pozitivna ili negativa… Čak, mogu slobodno reći, više volim kada me kritikuju jer me to podstiče da tim kritičarima dokažem da nisu u pravu nekim narednim mnogo boljim i luđim tekstom…

    Što se tiče čitanja, čitanje bilo koje knjige nije gubljenje vremena, taj asistent svetske književnosti bi to trebalo da zna…

    Meni se u ovoj blogosferi ne sviđa sve prisutnije licemerje a to da su me par blogerka napušile zbog nekog bezizlenog komentara, to stoji…

  • Charolija says:

    Nemam pojma. Nisam do sada imala nikakvih problema i nadam se da će tako i ostati. Komentare ne brišem, ako me neko nešto potkači, kažem svoje mišljenje ili jednostavno preskočim taj komentar ko da ga nije ni bilo, ali on stoji svakako.

    Šta ja to pričam? Nisam baš u vinkli ovih dana, ne zameri, a baš sam htela nešto “pametno” da kažem. :)

  • Dudaelixir says:

    Blogovanje podrazumeva i ostavljanje i primanje komentara. E, sad, zavisno od teme, komentari mogu da budu zaista vrlo bezobrazni i uvredljivi. Nisam za tu vrstu komentara, ali jesam za “iznošenje mišljenja” na lep i fin način. Zašto je bitno “skresati” nekom u brk? Da ga poniziš, izvredjaš pred sto ljudi i, šta si dobio? Ništa! Jednog blogera manje na svom blogu!

    Znači, sve može da se kaže ali da se biraju reči koje neće nikoga povrediti i uniziti! :)

  • sopran87 says:

    Negativnih vibracija je bilo i bice ih, ali kao sto je napomenuto u tekstu iste treba da zadrzimo za sebe. Sta je meni skrivio neciji tekst pa moram da ga ispljujem izdojivsi 4 recenice iz konteksta? Ako ti se ne svidja ono sto pisem niko te ne tera da citas, kao prvo i osnovno. Kao drugo, ako imas neku sugestiju pokusaj da je kulturno saopstis i time izazoves razmisljanje kod druge strane, a ne bes. Dodao bih samo da ne treba previse mesati politiku u postove, jer iz toga retko kad nesto dobro izlazi (a pod time ne mislim na izrazavanje nezadovoljstva :-)). Vrlo lep post na temu koja nas okruzuje…

  • hejter says:

    Opisano stanje nije iznenadjenje jer je blog, na zalost, izasao iz pocetne “romanticne” i pozitivne faze.

    Sada je uglavnom obicno orudje u rukama samozvanih strucnjaka za sve i svasta. Sluzi za promociju i samopromociju, sa svim prljavim pravilima koje takva aktivnost podrazumeva.
    Oni koji bi da caskaju otisli su na druge platforme a saka iskrenih i kreativnih je svoje price ispricala. Smucilo im se da ih vrednuju ko deterdzente.
    Ko je umeo da se zeza, nesto mu ovih dana i nije do zezanja.

    I sta je onda ostalo kao svrha?
    Pored pravljenja buke oko trenutno modernih akcija, dozvoljeni model uspesnog blogera obavezno jednom mesecno izrazi ushicenje sto je deo revolucije menjanja sveta ili bar svesti svih oko sebe i mahne nekim brojem poseta, komentara, pretraga i sl.
    Kritikom ovakvog koncepta, rizikujes nalepnicu: hejter, ovo-ono-fob, trazi ti se poreklo i licenca za misljenje.

    Pocelo je da se zvecka nekim fantomskim parama i stvar je odmah postala pretenciozna, kvazistrucna i prilicno dosadna.

  • Mišljenja sam da je od pozitivne ili negativne kritike bolja KONSTRUKTIVNA kritika.

    Inače, i mene zanima koji je to tekst koji nije linkovan.

  • hejter says:

    Tjah, ako malo krenemo u teoretisanje. onda recimo da razlikujem sledece tipove reakcija na objavljeno po blogovima:

    Podrska – odnosli se na odnos prema nekome ili necemu sto su drugi uradili. Pasivna pozicija, prilico isprazna, samo izuzetno opravdana, kad se bas zasluzi i kad moze da posluzi kao model za druge akcije tog tipa.

    Kritika – obrnuto od podrske. Ne tako pasivno, ovzirm da se trazi se da neko ili nesto ne bude takvo kakvo se predstavlja. S tim treba biti oprezan pogotovo kroz jos uvek prilicno libelarne internet based medije. Opravdano kad se bas prekardasi, da se ne ponavlja. Vidjao sam toga, na zalost, gde je najmanje bilo za ocekivati.

    Misljenje – ono sto mislimo o nekoj temi.
    Postovanje tudjeg, ako nema bezobrazluka i skrivenih namera. Pozeljno u sto vecoj meri.
    Misljenje o licnostima pozeljno izbegavati ako nisu javne a i u tom slucaju treba razgovarati o onome sto rade a ne o licnosti.

    Verovatno bi se moglo ici i dalje u neku klasifikaciju.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Copyright © 2008-2018 Najdrvenija advokatska e – kancelarija All rights reserved.
This site is using the Desk Mess Mirrored theme, v2.5, from BuyNowShop.com.