11

Drago mi je da konačno neko spava u ovoj sobi, na tom krevetu!

Posted by on May 16, 2010 in memories, smešno |

Sinoć je kod mene bila moja dugogodišnja drugarica i buduća kuma Mina, neobavezno, ćaskanje i druženje. Kroz priču smo se vratile u prošlost i Mladenu prepričavale zajedničke doživljaje iz muzičke škole, gde smo se i upoznale. Naravno, nismo mogle da izostavimo jedno takmičenje na koje smo išle zajedno. Meni je i posle 16 godina toliko bilo smešno, da jednostavno moram sve ovo da podelim sa vama.

Dakle, imale smo po 13-14 godina, kada smo išle na takmičenje sa muzičkom školom u jedan gradić u Srbiji. Bila je to 1996. godina ako se ne varam, Srbija u sankcijama, kriza, teško stanje, sećam se da su nas roditelji jedva pustili da idemo. Shema je bila sledeća: putujemo oko 6-7 sati, kada stignemo ‘preuzimaju’ nas deca – domaćini tj deca koja su se prijavila da prime nekoga od nas (pun autobus je išao) u svoje porodice i od njih idemo na probe i na kraju takmičenje, zatim poslednje veče na kom nastupaju oni koji su ostvarili dobre rezultate (zaboravih kako se zvalo) i kućama u nedelju uveče. Nismo imali mnogo slobodnog vremena dok smo bili tamo, ali smo ga pronalazili za druženje i upoznavanje porodice u kojoj smo bili smešteni. Zaista nezaboravno iskustvo. Dve godine sam bila tako smeštena i imam lepa sećanja :) moram naglasiti: svaka čast ljudima koji su nas primali u to vreme nestašice, neimaštine i krize.

Mina nije bila te sreće :D Primila ju je četvoročlana porodica – tata, mama, dečak i devojčica naših godina. Iako smo bili tri dana tamo, malo je to vremena za upoznavanje i bilo kakvo zbližavanje, jer smo stalno jurcali negde, imali probe i bili pod stresom zbog takmičenja, pa je jedino što je svima u slobodnim momentima trebalo bio odmor i san. Prvi dan je prošao kako je prošao i s obzirom da smo ustali u 5h i krenuli u 6h ujutru, već smo u 22h svi bili pospani. Ostatak pišem onako kako mi je Mina ispričala.

Došlo je veče i konačno smo stigli u stan. Deca su dobro govorila srpski, ali se sa roditeljima nisam mogla sporazumeti. Krenula sam u kupatilo da se istuširam, a maćeha devojčice kod koje sam bila je išla za mnom. Iako sam zaključala vrata, pokušavala je da uđe. Presvukla sam se u pidžamu i izašla. Otišla sam u sobu u kojoj su mi rekli da ću spavati sa devojčicom koja me je primila. Bila sam strašno iscrpljena od puta, nošenja istrumenta i slabog sna prošle noći zbog uzbuđenja od puta i svega. Bila su spremljena dva kreveta i ona je već nasmejana ležala u jednom. Uvukla sam se u svoj jedva čekajući da zaspim, odmorim se  i skupim snagu za sutrašnje takmičenje. Malo smo pričale i jedna drugoj poželele laku noć i lepe snove. Posle nekoliko trenutaka sam je pitala zbog čega ne ugasi svetlo. Tada mi je rekla:

* Bojim se. Ali mi je drago da konačno neko spava u tom krevetu.
* Čega se bojiš?
* Znaš, na krevetu na kom spavaš je pre manje od mesec dana umrla moja baka.


Hehehe, meni je i sada smešno, jer mogu da zamislim Mininu facu hehehe, dete od 13 godina u drugom gradu, potpuno nepoznati ljudi i ovako nešto . . . hehehe :D Kaže da oka nije sklopila celu noć hehehe :D Naravno, osvojili smo prvo mesto tada (između 90 i 100 bodova) i sve je prošlo ok, ali je ovo nešto zbog čega plačem od smeha kada se setim ili pomenemo :D

Be Sociable, Share!

Tags: , , , , , , , , , ,

11 Comments

  • Deda says:

    …koj horor. :P

  • Goran K. says:

    Nešto slično je doživeo moj brat na studijama. Iznajmio je sobu kod jedne penzionisane učiteljice, koja mu je već prve večeri ispričala kako je nedavno iz te sobe izašao njen pokojni muž, bacio pogled po trpezariji i vratio se u sobu… Ni moj brat te noći, naravno, nije spavao.

    Ubrzo je, srećom, dobio cimera, a cimer ubrzo nakon toga nije uspeo da ukoka ogromnog crnog pauka, koji mu je pao negde ispod kreveta, pa je „mali” brinuo o nešto prizemnijim stvarima… :))

  • dijica says:

    A Mini jel smešno?! :)))

  • Drveni Advokat says:

    @Deda: Horor i po . . . pogotovo za dete . . .

    @Goran: Hehehe, iz ove perspektive zvuči smešno. Sigurna sam da ni njemu, kao ni Mini nije bilo svejedno . . .

    @dijica: Hehehe, jeste posle ovoliko godina :D i kada vidi koliko se ja smejem :D
    Tada joj je bilo strašno :/ ali barem nije bila sama u sobi, moglo je biti i gore :)

  • electrasdreams says:

    More i nije smesno.

  • Drveni Advokat says:

    Ja plačem od smeha svaki put :D

  • stevo says:

    Ja odneo dole u garažu krevete pokojnih keve i ćaleta. Oboje preminuli od bolesti, ne od starosti.

  • Charolija says:

    E mukica mala, mogu samo da zamislim kako se osećala. Ja bih prešla kod te devojčice u krevet. Sada jeste smešno, ali tada…uh, prpa :D

  • Pričalica says:

    Vala, ni ja ne bih oka sklopila. Baš fino što je njoj drago što je krevet ponovo popunjen, al’ nije to morala biti sirota Mina. :D
    Horooor. :D

  • Gaga says:

    Da sam ja bila na tvom mestu, ne bi’ se ni digla više. Tu bi mi bio kraj!

  • nastasja says:

    hahah ne mogu da zamislim situaciju i ne znam kako bih se ja ponela… jes’ malo scary… ali, sta znam .. :D

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Copyright © 2008-2018 Najdrvenija advokatska e – kancelarija All rights reserved.
This site is using the Desk Mess Mirrored theme, v2.5, from BuyNowShop.com.