1

Uskrs

Posted by on April 4, 2010 in memories |

Izvesno vreme nisam razmišljala o detinjstvu . . . verovatno od posta Moja mama divno priča svake noći. Ne bih se pokušala ni večeras setiti detalja i čeprkati po uspomenama, da me Miss Cybernaut na twitteru nije podsetila na to . . .


Jesam, pravila sam gnezdo . . . i to kakvo gnezdo! Otvorila sam uspomene i ponovo se vratila više od dvadeset godina unazad.

Veliki petak. Imam između četiri i osam godina (mislim da su mi posle rekli da nema Zeke). Imali smo divnu, veliku pletenu korpu, nalik ovoj *, nešto manja, sa oblim ivicama, koja mi je služila za sakupljanje trave od koje smo kasnije zajedno  pravile gnezdo. Dakle, mama mi je tada objasnila da, što veće i lepše gnezdo napravim, Zeka će mi doneti više jaja. Pokloni su, kao i kod Deda Mraza bili uslovljeni ‘dobrotom’ i ‘slušanjem’.

Šta se ustvari dešavalo. Živele smo na drugom spratu i kuhinjski prozor je bio okrenut ka dvorištu. Tamo se nalazila mala livada i negde u vreme Uskrsa je već bilo dovoljno trave za ubrati. Posle doručka mi je mama davala tu pletenu korpu i slala me na tu livadu da berem travu za gnezdo. Sva srećna sam odlazila i provodila pola sata, pa i tri četvrtine sata berući travu. Za to vreme je moja mama farbala jaja i motrila na mene sa prozora (ipak sam bila mala, a i da ne dođem kući i ne vidim da to farba ona, a ne Zeka). Kada bi mi dosadilo ili bih se umorila vikala sam:

  • Maaamaaa, jel ovo dosta?

Podižući korpu u vis, da ona bolje vidi.

A mama, ako nije stigla da ofarba sva jaja je odgovarala:

  • Nije, moraš još nabrati, da mu napravimo veliko gnezdo, da sva jaja stanu.

Kada bi završila sa farbanjem i ukrašavanjem jaja, zvala me je da se vratim u stan, jer “je sada dosta trave” i možemo da napravimo lepo gnezdo. Onda smo zajedno pravile gnezdo i ukrašavale ga, da bi Zeka znao gde da ostavi jaja i poklone. Na Uskrs smo se rano budili, jer smo svake godine putovali kod tetke, tatine sestre, u Šumadiju. I svake godine me je čekala puna korpa jaja, ni manje ni više nego sto komada, sto šarenih, nijedno isto . . . i pored pune korpe šarenih jaja pokloni. I to, kako je Miss Cybernaut rekla, bolji nego kad ih je Deda Mraz donosio tj sa više slatkiša i nekako svečaniji, vredniji. Ili kako je duhovito primetio Novinarska patka

Ovoliki trud moje mame svakako nije ostao zaboravljen i imao je veliki udeo u oblikovanju i stvaranju moje ličnosti. Opet želim da joj kažem: “Hvala što si bila najbolja mama na svetu. I dalje to jesi. Volim te.”  :)


*fotografija korpe je preuzeta sa ovog sajta

Be Sociable, Share!

Tags: , , , , , , , , , ,

1 Comment

  • Draga Marija
    divan zapis i veoma podudaran mom iskustvu! Kad se setim koliko je te trave trebalo nabrati, pa spakovati u neko ćoše pša ZASPATI jer Zeka neće da donese jaja dok smo svi budni (da ga ne vidimo, ponekad samo repić neko vidi oa zna da je to bio Zeka, ali nikad ja :)
    Zeka je uvek donosio bolje poklone, da. A što se tiče dobrote, slažem se… mada je moj otac imao teoriju za Zeku – on od tebe ne traži ništa, on je NAŠ. Ti si već dobra :)
    Juče sam pokušavala da nađem istorijat običaja Uskršnjeg Zeke, probala sam sve, pretraživač, wikipediju, pdf-ove studenata, pa i blogove.
    Izgleda da je Zeka germanski običaj a u Srbiji su ga doneli Mađari reformati. Postoji od 17. veka. Prenet je u Severnu Ameriku kao Spring Hare, ista fora sa sakrivanjem jaja :)
    Što se jaja tiče, svi znamo simboliku. A što se zečeva tiče nije bilo lako naći – da li si znala da su zečevi simbol plodnosti i da zečica može da zatrudni ponovo dok se još nije “ozecila”?
    hihihi…zeka rulz!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Copyright © 2008-2018 Najdrvenija advokatska e – kancelarija All rights reserved.
This site is using the Desk Mess Mirrored theme, v2.5, from BuyNowShop.com.