20

Stalno se pitam ZAŠTO?!

Posted by on February 17, 2010 in svakodnevnica, uzdah |

Verovatno sam i dalje detinjasta i naivna i nezrela, ne mogu to da vidim, kao što niko ne može realno da sagleda svoje vrline i mane. Sigurno jesam, jer kada pogledam sebe kroz prošlost, čudim se kako sam uopšte opstala, kako me nisu izgazili koliko sam bila neiskvarena . . . mislim da sam i sada, samo sam sada opreznija. Nedovoljno, ali jesam.

Pre pet meseci mi se život potpuno promenio. Tačnije, promenio se pre tri godine, ali nisam bila svesna toga jer me je mama oduvek štitila i ništa nisam osetila. Da približim; sva rodbina mi je daleko, odrasla sam praktično sama, otac mi je sličnog mentalnog sklopa kao otac Jovana Sterije Popovića, tako da sam ekstremno vezana za majku. A bolju nisam mogla tražiti. I da sam tražila ne bih je dobila, jer mislim da bolja mama ne postoji. Neplanirano sam pisala o njoj pre izvesnog vremena, u sećanjima na detinjstvo. Bila i ostala najbolja mama na svetu. Mogu da kažem da nemam nikog osim nje. Nikog ko će me zagrliti, razumeti, bezuslovno voleti, želje mi ispuniti, pravednosti me naučiti, posavetovati, uputiti. Ona je mama koja mnogo zna, obrazovana, pametna, nežna, puna ljubavi, kreativnosti, optimizma, želje i volje. Niko mi i ne treba dok je imam. Nažalost, jako je bolesna i njeno telo se polako gasi i sa sobom vuče njen duh. Ima šezdeset i tri godine. Iskreno, očajna sam. Kada ona umre, veliki deo mene će otići sa njom. Većinu onoga što imam, materijalno i nematerijalno sam dobila od nje. Zato se nadam i trudim da živi što duže. Dala bih sve na svetu samo da joj bude bolje i da ne prolazi kroz sve kroz šta prolazi.

Ukratko. Dugogodišnji je dijabetičar, i ima mnogo posledica te bolesti. Ne vidi dobro (ponekad nikako), teško hoda pa se slabo i kreće, srce joj popušta, sklona je upalama pluća i ono što nas je poslednje potreslo i sa čime se borimo trenutno je teško oštećenje bubrega. Hitno je primljena u bolnicu. To je bio treći boravak tamo u poslednje četiri godine, i najduži. Ležala je oko dva meseca. Za ta dva meseca, kao da sam kroz pakao prošla, pogotovo poslednjih dana, kada nisam mogla ni da je posetim zbog objavljene pandemije. Strašno je kada nekoga koga volite najviše na svetu morate ostaviti u ustanovi u kojoj je sve strano, komotitet je na nuli, wc prljav i smrdi, a ne može sama da se istušira . . . a najgore je što ne znate da li će se uopšte i vratiti kući.

Nekoliko dana pre nego što je hitno primljena u bolnicu, joj je bilo jako loše i radili smo analize u privatnoj laboratoriji. Nismo imali kod koga da ih odnesemo pošto je naša divna lekarka bila na godišnjem i tada sam napisala ovaj post. Još jednom moram da se zahvalim Dijici koja je bez reči rekla da pošaljem rezultate (skenirala sam ih i poslala mailom), te je ona konsultovala svog kolegu i zajednički su nam pomogli. Lidija, hvala ti mnogo. U takvim trenucima, kada čovek nema kome da se obrati je sve toliko strašno da si mi pomogla više nego što možeš i da zamisliš.

Tada su mi dani bili isti. Probudim se, pospremim kuću ako šta ima, uključim mašinu, spremim se i krenem kod nje u posetu, u bolnicu. Usput kupim šta treba (u apoteci, prodavnici, butiku), tamo je malo uredim, presvučem, zategnem krevet, istuširam, i sve šta treba. Pokupim prljave stvari i nazad kući. Prostrem veš, skuvam nešto, blejim po netu i spavanjac. Svaki dan isti . . .

Nekako sam u to vreme operisala i umnjak (užasno iskustvo), hvala svima koji ste pitali kako sam i interesovali se, bila sam sama u stanu, obavljala sve šta sam imala i šta piše iznad i gurala, uz vas.

Negde početkom oktobra su joj rekli da mora da nabavi neke lekove koji se prodaju u Mađarskoj, jer spadaju u listu neregistrovanih lekova i kao takve, apoteke kod nas ne smeju da ih distribuiraju i prodaju. Kada sam došla u bolnicu, dala mi je spisak. Jedan od lekova je prašak Resonium A koji prečišćava krv do početka dijalize i bio joj je potreban hitno, tj kako su lekari rekli: “Odmah”. Zvala sam sve za koje sam mogla pretpostaviti da se kreću na relaciji Novi Sad – Mađarska tih dana . . . i naravno da niko nije u tom momentu tu ili neće uskoro putovati ili nema kako da mi donese lek. Na twitteru sam zamolila sve da mi jave ako ikako mogu da mi pomognu. Mnogo mojih twitt drugara je retwittovalo poruku, hvala još jednom. Tako mi se javila i ooppii sa velikodušnom ponudom i džejni koja se zaista potrudila. Janavi se ponudila da obiđe apoteke u kojima nabavlja uvezene lekove. Ooppii, bonieboy, džejni i janavi, hvala vam do neba! Lek sam pronašla u Novom Sadu nakon dva dana, dojavom koja apoteka prodaje neregistrovane lekove. Ne želim vam da ikada saznate kakav je osećaj kada vam lek treba ODMAH, a vi nemate nikoga, ni ovde ni napolju.

Džejni me je i zvala, slala smsove, tešila koliko je mogla. A i ne poznaje me. Hvala Džejni, stvarno si drug kakav se retko sreće.

Hvala mnogo na podršci!!!


U to vreme su bile uz mene i Dijica koju pomenuh ranije, Pričalica, Kremašica i Korepetitorka koje su jedan dan i došle do mene, kao i Vasilj, Niki, kada su mi u Win Win computers prodali laptop koji ne radi podršku su mi pružile Jasna i Angelina, kada sam imala bilo kakvih problema oko računara tu se našao Firusvg, a neretko me se setio Walter, kao i Slavko, tu je bila i Čarolija, a lepu reč mi uputili Suske, Gaga, Jovan, Vera, Jelena, Snježana, BarbaR_ZD, Bubullina, Mima, Lazar, Milan, Kakadu, Dejan. Nadam se da nikog nisam zaboravila. Verujem da su se neki iznenadili, ali ja ne zaboravljam. Posebno ne dobrotu. Hvala vam mnogo.

Posebno hvala mom momku koji je uvek uz mene, vozio me gde god je trebalo i pružao mi podršku koliko je mogao. I mojim drugaricama Milici i Jasmini.


Mama je krenula na dijalizu. Bojala se jako. Tešila sam je rečima kako preko dva miliona ljudi ide na dijalizu svakog dana i kako sam to pročitala na internetu. Mislile smo da će dijalizu obavljati preko fistule koju su joj ugradili operacijom i da je neće bosti. Debelo smo se prešle. Bodu je svaki put sa dve igle, a fistula služi valjda da održava cirkulaciju. Ove nedelje kreće tri puta, umesto dva puta nedeljno. Užasno je svaki put. Kada se vrati kući loše se oseća taj dan i nije u mogućnosti maltene ni da ustane iz kreveta. Nadam se da će se to promeniti i da će se organizam navići i bolje reagovati. Sutradan joj je već bolje. Dijaliza traje oko četiri sata. U toku dobije doručak i napitak. Tamo se mora presvući i sve je sterilno. Kaže da su lekari, medicinske sestre i medicinski tehničari divni i da paze na nju.

Ruka joj je modra. Maže nekom kremom stalno.


Sve ovo pišem, da bi ljudi mogli da se informišu. Mi nismo imale odakle, jer na netu nema ništa konkretno o tome. Sve je indirektno i nejasno. Skenirala sam liste koje je dobila od lekara po pitanju ishrane, koje nisam mogla pronaći na internetu. Nadam se da će nekom pomoći. Dijaliza joj produžava život. Iako je teško i neprijatno.


Uputstvo za pravilnu ishranu bolesnika sa povišenim vrednostima holesterola i hroničnom bubrežnom insuficijencijom

Preporuke za planiranje ishrane

Saveti za ishranu za smanjenje kalijuma i povećanje kalcijuma (1/2)

Saveti za ishranu za smanjenje kalijuma i povećanje kalcijuma (2/2)


http://www.youtube.com/watch?v=KbblbpT-XvM




Be Sociable, Share!

Tags: , , , , , , , , , ,

20 Comments

  • Mahlat says:

    Nema odgovora zasto i nikad ga nece biti.

    I ne pokusavaj da se priviknes na to da ce ona otici. Nemoguce je.

    I znam da je strasno.

    Samo pokusaj da budes njen razlog da zivi i iskoristi vreme.

  • @oooLejla says:

    Samo da se potpisem ispod Mahlat i da potvrdim.
    Ja cak ne mogu ni da kazem da znam koliko je strasno jer sam bila suvise mala…

    Drzi se draga, koliko god mozes
    A i mi cemo pomoci ;)

  • verkic says:

    Hoću da ti napišem komentar, hoću da ti uputim lepu, utešnu reč ali sve što napišem malo je, sve što pomislim nije dovoljno.
    Moja majka je pored mene umirala u najvećim mukama. Bila sam potpuno sama sa njom, a ni bolnica je nije htela primiti. Kasno je, rekli su.
    ZNAM kroz šta prolaziš, znam da te niko ne može utešiti niti olakšati ti sve ono što te čeka. Ali isto tako znam koliko mi je mnogo značila svaka reč koju bi mi neko uputio, pamtim ih i danas nakon 15 godina.
    Dragi naš Drvenko, tvoji twitteraši nisu obični ljudi. Naša srca po potrebi kucaju zajedno i ono će uvek u svakom trenutku biti uz tebe. Drži se Malena, junak je u tebi. Nasledila si to od svoje majke.

  • Suske says:

    Žao mi je što sem podrške i lepih reči ne mogu više da pružim. :(

    Moj otac je dijabetičar, 10 godina je nivo šećera regulisao ishranom, već 5 godina pije lekove. Pije šaku lekova dnevno (srce …) i živi na 200 km od mene.

    Strašna je ta nemoć …

  • Drveni Advokat says:

    Hvala vam najlepše :****
    Verujte mi da je ona tu najveći junak, jer se toliko trudi da me ne opterećuje i nikada se ne žali.

  • Gaga says:

    Veruj mi da znam koliko ti je teško. :(
    Drži se!

  • […] Blog post koji se zaista mora pročitati. Stalno se pitam ZAŠTO?! Nema odgovora… CITAT: […]

  • dijica says:

    Pola sata pošto sam pročitala poslednju rečenicu ovog posta zurim u monitor… Otkucam nešto, pa obrišem, pa opet nastavim da zurim u prazno… I kasno je, a sutra treba ustati ranije, a ja kao prikovana… Jer nemam reči koje bi bile dovoljno ohrabrujuće i dovoljno utešne. Mogu samo da ti kažem da sam uz tebe, šta god da zatreba a da mogu – ne razmišljaj ni trenutak da zatražiš pomoć.
    Drvce, čuvaj mamu, i neka ona i dalje čuva tebe…
    P. S. Sticaj okolnosti te i nas, zapravo moju rođenu sestru čeka operacija bubrega, jer se situacija sa kamenom kojeg ona ima od svoje 10 godine u desnom bubregu poprilično zakomplikovala. Delimična opstrukcija, hidronefroza i izgleda pijelonefrit. Renalna kalkuloza je kod dece ekstremno retka, ali eto, njoj se zalomilo. I to bi bio moj odgovor na tvoje pitanje “zašto…” – tako se zalomi nekom… Na žalost.

  • Dudaelixir says:

    Sve što bih ti rekla zvuči mi suviše jednostavno. Zašto, ko to zna. Kada bismo pronašli odgovore na svako pitanje, bilo bi lakše. Mogu samo da ti kažem da mi je strašno žao što ti i mama prolazite kroz ovo sve. Divno je što imate jedna drugu i dokle god imaš mamu, srećna si, znaj. Želim tvojoj divnoj majci da se oporavi i da joj organizam lakše prihvali dijalizu, a tebi, draga Advokatice da izdržiš!

    Ako ja mogu ikako da ti pomognem, znaš i telefon a imam i veze u apoteci, pa se ne ustručavaj, molim te!

    Nisam znala da ti je bio problem lek. Ja ne idem na twitter, pa me obavesti na e-mail ili telefonom!

    Poljubac i pozdrav tebi i tvojoj divnoj, plemenitoj majci!

  • kaca035 says:

    :”””” (

  • electrasdreams says:

    Imas i moju posrsku. Bez ustrucavanja trazi sta treba. Ni ja ne isem na Twiter, samo mail.
    Drzi se, poslusaj mahlat, dobar ti je savet dala. Pozdrav veliki i mami i tebi.

  • Charolija says:

    Čitam i suze mi krenule, pa me i sramota što obuzeta nekim svojim svakodnevnim problemima nisam nekako pomogla. Možda nekako, ne znam kako. Ne znam, ni šta bih ti rekla. Utehe nema. Psujem život i ne znam zašto se dešavaju stvari koje nas zadese u životu. Niko ne zna.

    Junak je tvoja mama, ali si i ti draga moja. Grli mamu, ljubi je, čuvaj je kao što ona čuva tebe. Ako šta zatreba javi se molim te, ako ne mogu ja lično da pomognem možda može neko koga znam ili koga se setimo. Nemoj da se ustručavaš. Ljubim te.

  • Gil says:

    Nemam rechi… Stvarno nemam…

    Predivna si osoba, zaista. Najiskrenije se nadam da ce tvojoj mami biti bolje.

    :*

  • Ema says:

    Tvoja snaga je ljubav koju nosis u sebi, tvoja mama je sretna sto te ima, snazna je i zivjet ce dugo! Lijepi pozdrav.

  • NikiBGD says:

    Ne znam na koju foru sam propustila ovaj blogpost, ali jesam. Sad ga pročitah. Pored moje podrške i drugih Twitteraša koju, nadam se da znaš, pade mi na pamet još nešto. Moja majka je šećeraš već godinama, uz druge hronične bolesti. Za jedno od tih hroničnih stanja (u pitanju je ileostoma jer joj je u potpunosti uklonjeno debelo crevo pre par godina) sam je naučila još pre par godina da se putem weba malo uključi u neke organizacije koje se time bave i kontakt i offline druženje sa njima joj je vrlo pomoglo da se integriše u ovaj nov život koji sada ima.

    Drvce, jasno je da ti i ja imamo malo vremena, ali šta kažeš da se udružimo i napravimo blog za te naše dijabetičare (znam ih nekoliko, pa i najbolju drugaricu mog sina… njeni roditelji se jedva snašli, uglavnom se sve preko mene raspitivali). Food for thought za sada, pa ćemo se čuti za dalje.

    Sve u svemu, nadam se da je mama bolje. Šta god da treba, samo tweetni. Po bolnicama i lekarima se vučem sa mojom majkom od moje 13., pa sam već odavno prestala da se pitam zašto… ali se sećam toga vrlo dobro. Ljubim ja tebe puno a mami veliki pozdrav od svih nas. :*

  • Ema, hvala na rečima utehe :*

    Niki, jako mi je žao što i tvojoj mami tako :( divno je što si je naučila da se ponovo socijalizuje preko neta. Moja je slabovida, tako da internet otpada. Nadam se da je sada dobro i da je srećna :) puno je pozdravi.

    Slažem se za blog :) i dijica mi je pala na pamet, može stručno da nas podupre :)

    Ljubim te puno, čuvajte se :* i hvala na svemu :)

  • maja says:

    Moj tata kreće na dijalizu. Očajna sam

  • Drveni Advokat says:

    Majo, nadam se da ti je moj tekst pomogao, po pitanju informacija i svega ostalog. Najvažnije je da budeš uz tatu, posebno u prvo vreme, dok se ne navikne na dijalizu, psihički i fizički. Potrudiću se da stavim na blog još neke informacije koje mu mogu omogućiti kvalitetniji život. Ukoliko si iz Novog Sada, možemo se i naći ili čuti mailovima, slobodno se javi ukoliko imaš neko pitanje, potrudiću se da ti pomognem koliko mogu. Pozdrav!

  • maja says:

    Trebalo mi je par dana da se ‘osvestim’ od šoka kada su mi rekli da tata ide na dijalizu. Dobili smo mesec dana vremena da pomoću ishrane reguliše krvnu sliku pa tek onda da se konačno utvrdi da li će ići na dijalizu ili ne. U bolnici, pod strogom dijetom, krvna slika mu je bila odlična (koliko može biti odlična krvna slika šećernom bolesniku 20 godina).
    iznenadilo me je na ovom blogu koliko deca pate zajedno sa svojim roditeljima. Neko je na nekom prethodnom postu izjavio da mu je teško jer živi 200 km od svog oca. Mislim da je podjednako teško i meni koja živim na 2 km od svog oca.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Copyright © 2008-2018 Najdrvenija advokatska e – kancelarija All rights reserved.
This site is using the Desk Mess Mirrored theme, v2.5, from BuyNowShop.com.