Nemojte brisati blogove!
Zaista sam u poslednje vreme rastrzana na hiljadu strana. Retko pišem jer, kada mi se piše uglavnom nemam vremena ili uslova za to, a kada umam vremena i uslova nisam raspoložena za pisanje . . . ali ovaj blog će ovde da stoji dokle god je wordpressa i weba! Da, planiram da ga selim na lični hosting, ali ovo što je na wordpressu neću sklanjati. Šta je poenta ovog teksta? Želim da uputim apel blogerima da NE BRIŠU SVOJE BLOGOVE!
Nekoliko puta mi se desilo da odem na nečiji blog i jednostavno se zakucam na stranicu na kojoj piše da je blog obrisan! I svaki put doživim stres kada se to desi. Ok, razumem, svako ko ima blog razmišlja na sledeći način: “Moj blog – moja stvar.” Nije toliko jednostavno. Ljudi se vezuju za blogove. Mene svačiji blog podseća na nešto/nekog/određeni vremenski period/emociju/štaveć i isfrustrirana sam kada kliknem na link u blogrollu i dočeka me sledeći prizor
Jednostavno ne vidim poentu. Zbog čega nešto pisati, voditi, negovati određeno vreme i potom ga izbrisati?! Navikneš ljude na svoje postojanje u blogosferi i onda puf?!
Ako odlučiš da više ne želiš da pišeš blog, u redu, tvoja stvar. Ali ako odlučiš da ga obrišeš, znaj da će neko, možda ne taj dan ili te nedelje ili čak ni tog meseca . . . ali će neko nekad navratiti na tvoj blog i sa osmehom čitati stare tekstove, možda čak i ponovo ostaviti komentar na iste. Zato nemojte brisati blogove, oni su svedoci jednog vremena, koliko god to apsurdno zvučalo.
Tags: blogosfera, blogovi, brisanje, druženje, pisanje, svedoci vremena, web, wordpress
Draga DA, odavno molim blogere istu molbu kao i ti sada.
Ne da nema svrhe brisati blog, nego posle dodju u situaciju da se kaju kad ukapiraju da ostaju bez dela koji im je u jednom trenutku ipak puno znacio…
Necu da nabrajam dalje razloge , pisao sam na ovu temu i molio ljude u najavi…vise ne.
Ko zeli da obrise svoj blog, kako mu volja…mogu samo da kazem da me srce boli uvek i za svaki…
SMRC !
Tačno tako . . . :(
Drvena, ti dobro znaš kako sam zatvorio dva bloga, ali nisam ih obrisao već preselio na drugu adresu, dakle niti jedan post nije obrisan. Medjutim, okej, nije trebalo da zatvorim te blogove, ali svima sam poslao novu adresu. Sad… pa to ti je.
Slazem se sa tobom. Mene tuga uFati kad pomislim da word moze da nestane i da mi pobrise sve. Nije mi do tekstova, sacuvala sam ih, nego su mi dragi vasi komentari, to mi je bas lepo.
Pridruzujem se apelu nebrisanja blogova!!!
jel` se nebrsanje pise spojeno?
Apsolutno se slažem i jedina prava poruka koju treba poslati svim blogerima je naslov ovog blog posta ‘Nemojte brisati blogove!’.
Evo da se javi i persona koja se osetila prozvanom u ovom tekstu! :)
Ja sam obrisala svoj prethodni blog… Zašto? Ne znam, eto, dunulo mi, kao i mnoge stvari u mom životu. Bila sam u fazonu: “Šta će ovo tu i kao da uopšte nekoga zanima šta ja pišem.”
Naravno, ako nekoga ne zanima, neka ga ne posećuje, to stoji. Možda je u tom momentu i mene prestalo da zanima šta ja pišem. Šta znam, bio je to neki bljak period u mom životu.
Nije mi žao tekstova koji su tamo bili postavljeni, već (nekih) komentara.
No, dobro. Imam ga opet, imam još dva pride, i obećavam da ih neću obrisati. :)
Nisam brisala i neću, čak s vremena na vreme apdejtujem taj što je na WP-u, prebacim sve sa ovog com. Imam čak i onaj na 381 što je bio i na svakom od njih ponekad neko svrati, pročita nešto, ostavi komentar. Ko zna kome može nešto zatrebati? Slažem se sa tobom. :)
Već šest godina se premišljam da li da započnem blog ili ne. Rešio sam da u narednoj godini pokrenem jedan nadam se interesantan blog pod nazivom Moja 2010.
poziv je poziv, :mrgreen: želiš sve crno na belo :mrgreen:
U pravu si Advokatice! I meni je tužno kada vidim da je neko obrisao blog! Ni ja ne vidim poentu, ali, svako može da odluči šta će sa svojim blogom! Ja svoj sigurno neću obrisati, ali, dokle ću ga voditi, bog zna, verovatno, dok budem bistre glave i dok budem mogla da kuckam! :)
Ja sam jedan od onih koji je svoj blog obrisao. Par puta si posetila moj blog i ostavila komentar. Krivo mi je za gomilu postova i još više komentara koji su bili na tom blogu ali to je bilo jedino rešenje, sad sam ponovo krenuo sa blogovanjem pod pseudonimom. ;)
Slažem se da ne treba brisati blogove ali ja sam bio primoran ;)
Desilo mi se par puta da sam se slučajno setila teksta koji mi se svideo na nekom blogu i nisam ga sačuvala, a kad sam htela to da uradim bilo je prekasno. Sa vremenom sam jednostavno navikla da sve sejvam odmah …
Ja vec 3-4 meseca jedva da pishem, a josh manje stizem da chitam… Neko zasicenje, ali necu da brishem nishta. Ne zbog svojih tekstova, svog truda i vremena, vec vishe zbog drugih ljudi koji su svoje vreme izdvojili za moj blog.
Nemam pojma da li neko neshto opet chita – ali, blog ‘leba ne jede, pa neka ga… (Novi domen, dodushe.)
;)
[...] Mnogo više je onih koji se raduju svakom napisanom tekstu, svakoj napisanoj rečenici ili reči. Nemojte brisati svoje blogove! [...]