Šta smo radili ovog leta?
Nekoliko volontera NSHCa je ovo leto provelo radno. Naravno, možete pretpostaviti da je to bilo uživanje uz našu decu :))) (more…)
Hvala ti . . .
- što si bio nežan i naučio i mene da budem
- što si me razumeo i imao strpljenja za sve moje detinjarije i bubice
- što mi nikada nisi spustio slušalicu iako sam zaslužila
- što si mi pokazao i dokazao da bezuslovna ljubav postoji
- što si me tešio kada mi je to trebalo i bio uz mene kada niko nije (more…)
Bloger ili novinar, pitanje je sad
Poslednjih meseci vodila se polemika, da li su blogeri novinari? Jedni tvrde da nisu, drugi da jesu. Rekla bih da jesu novinari. Još pre nastanka blogera postojali su novinari poznati po svojim kolumnama, gde iznose svoje viđenje nekog događaja ili pojave. To isto rade i blogeri. Kolumnisti su poznati u štampanim, blogeri u internet medijima i to je osnovna razlika. Kako vreme protiče ta razlika nestaje, štampane novine zamenjuju internet izdanja. Samim tim nastali su blogeri jer ovoga puta za „blogerske kolumne“ (da ih tako nazovem) potrebna je manja količina novca da bi bile predstavljene javnosti. Blogeri ipak jesu novinari. Ako pitanje postavimo u drugom smeru, da li su novinari blogeri? Ovde nema polemike, postoji određeni broj novinara koji su istovremeno i blogeri. Što se mene tiče, s obzirom da sam matematičar u duši, odnos novinara i blogera sam morala nekako definisati u svojoj glavi (more…)
Eee, ko sve danas ima posao . . .
Doktorku Aleksandru Mančev smo upoznali pre dve godine. Spominjala sam već nekoliko puta, a i ko me zna sa twittera, znate da mi je mama prilično bolesna i da stvarno ponekad jednostavno više ne znam šta da učinim. Pre dve godine nije bila dobro danima. Vodili smo je po lekarima, nema šta se nije radilo i pokušavalo, dok jedna lekarka nije rekla: BOLNICA! E sada, pošto je ona u to vreme bila na selu (letnji period), tamo smo i išle kod lekara, a uput za bolnicu može da prepiše samo lekar opšte prakse. Jedan dan nam je bio posebno težak i tata je otišao u ambulantu u Rumenačkoj ulici u Novom Sadu, da potraži bilo kakvu pomoć. Ne znam šta i kako se izdešavalo, samo se vratio sa uputom za bolnicu (Institut za kardiovaskularne bolesti u Kamenici). Naravno, nisu nas odmah primili, jer nismo imali vezu i tu noć smo teško izdržali. Sutra smo se opet zaputili u Kamenicu i sećam se da, kad su je odbili, tata je ušao i rekao lekarki koja je rekla da ona nije za bolnicu, da potpiše da smo bili i da ju je drugi put vratila. Mama je primljena kao srednje težak slučaj. Dežurni lekar koji je dobio njen karton je rekao da bi možda preživela naredna 24h. Imala je tešku, atipičnu upalu pluća, plus sve ono što već ima. U bolnici je provela dve nedelje i vratila se kući bogatija za novo prijateljstvo. Koliko toliko zakrpljena. (more…)
