24

Bez emocije

Posted by Drveni Advokat on April 19, 2009 in priče |

Izvukao sam i poslednji papir iz štampača. Bio sam već obuven, te sam ga samo stavio u fasciklu i krenuo. Sunce je bilo visoko i, iako sam imao tamne naočare, smetalo mi je. Udahnuo sam duboko. Sve je mirisalo na proleće.

Danima tražim posao, idem na razgovore, prepravljam CV, smeškam se, cimam. Nigde ništa. Nemam vezu da me progura, nemam novac da potplatim.

Sada mi se i ne ide. Umoran sam. Slabo spavam. Stalno sam ispred računara. Ne mogu da mu se oduprem.

Razmišljam o slovnoj grešci koju sam napravio. Da li će ostaviti pogrešan utisak. Vazduh i sunce me omamljuju. Postaje mi svejedno. Mp4 u ušima.

Skrećem levo u ulicu garaža. Tako smo je zvali kada smo bili mali. Dužinom većeg dela ulice se nalaze garaže. Misli stagniraju, otišle su sa povetarcem. Počinje pesma Ostajem sam od Kud idijota.

Na kraju ulice se zaustavlja beli auto, iz njega izlazi devojka, zatvara vrata i kreće ka meni. Daleko je. Auto odlazi. Nešto me je preseklo u stomaku. Gledam u siluetu. Ne vidim lice. Idemo jedno drugom u susret. Stomak mi se i dalje grči. Osetio sam je.

Prilazi mi, smeška se. Vadim slušalice iz ušiju. Približava se. Poljubac u obraz.

  • Gde si ti?
  • Evo me. Šta ima?
  • Ništa, idem kući. Kod tebe?
  • Ništa, idem na razgovor za posao. Diplomirao sam.
  • Kada?
  • U januaru.
  • Čestitam.
  • Hvala.
  • Zvala sam te.
  • Kada?
  • Pre dva meseca. Nisi bio dostupan.
  • Promenio sam broj. Trebalo ti je nešto?
  • Htela sam da te vidim. Tvoji diskovi su i dalje kod mene.
  • Nema veze, zadrži ih.

Nisam je video više od pola godine. Promenila se. Ugojila. Obrve su joj drugačije. Osmeh stran. Pokreti. Kosa joj je porasla. I dalje je bordo. Postala mi je nepoznata. Gutao sam je očima. Pokušavao da se setim vremena kada sam živeo od mirisa njene kose i ukusa njene kože. Preko sedam godina. Nisam uspevao. Jednostavno je isparila. Izbledela. Ali grč u stomaku nije popuštao. Sekunde su prolazile rastegnuto, kao da me namerno pogađaju u bolno mesto.

  • Dobro. Moram da idem. Nikola me čeka ispred zgrade.
  • Dobro.

Krenula je. Nastavio sam još nekoliko koraka i okrenuo se za njom. Kosa, koja joj je bila do pola leđa se pomerala i padala kako je hodala. Preboleo sam je, ali grč i dalje nije popuštao. Kod garaža sam skrenuo levo, pa opet levo i vratio se u stan. Utrčao sam u kupatilo i povratio.

KUD IDIJOTI  –  Ostajem sam

Dosao sam kuci kao obicno
Jos uvijek nisam nista slutio
Poceo sam raditi ono sto bih
I svaki drugi dan.

Malo novih vijesti, da cujem radio
Trgnuo sam nesto i zapalio
Jos se uvijek nisam sjecao
Sta si jutros rekla.

Nesto me razderalo unutra kada sam shvatio
Nesto me udarilo u grudi, dobro sam znao sta je to
Nesto me razdiralo unutra kada si otisla
To je strah, strah
Samo obican strah da ostajem sam.

Malo novih vijesti, da cujem radio
Trgnuo sam nesto i zapalio
Jos se uvijek nisam sjecao
Sta si jutros rekla.

Nesto me razderalo unutra kada sam shvatio
Nesto me udarilo u grudi, dobro sam znao sta je to
Nesto me razdiralo unutra kada si otisla
To je strah, strah
Samo obican strah da ostajem sam.

Be Sociable, Share!

Tags:

24 Comments

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Copyright © 2008-2018 Najdrvenija advokatska e – kancelarija All rights reserved.
This site is using the Desk Mess Mirrored theme, v2.5, from BuyNowShop.com.