Archive for April, 2009

Izvukao sam i poslednji papir iz štampača. Bio sam već obuven, te sam ga samo stavio u fasciklu i krenuo. Sunce je bilo visoko i, iako sam imao tamne naočare, smetalo mi je. Udahnuo sam duboko. Sve je mirisalo na proleće.

Danima tražim posao, idem na razgovore, prepravljam CV, smeškam se, cimam. Nigde ništa. Nemam vezu da me progura, nemam novac da potplatim.

Sada mi se i ne ide. Umoran sam. Slabo spavam. Stalno sam ispred računara. Ne mogu da mu se oduprem. Read the rest of this entry »

Nasuprot postu koji sam nedavno napisala, sada imam jedan će pokazati da se na internetu mogu steći i lepa iskustva, upoznati divni ljudi i podeliti vreme sa njima.

Mareta sam upoznala preko igrice Ikariam koju igram sada već mogu reći mesecima. Se sećate kada je Zmajček negde pred kraj 2008. godine pozvao sve da se igraju sa njim? E pa, ja sam prihvatila :D i postaviše me za diplomatu tamo, te se još uvek igramooo . . . Uglavnom, neko je Mareta pozvao u savez i on je došao. Pošto je pričalica po opredeljenju, nije nam trebalo mnogo da se sprijateljimo. Pričali smo po ceo dan, igrali se zajedno, zaista smo se sprijateljili. Tada me je povezao sa jednom grupom ljudi, gde sam se ‘upoznala’ sa Praletom. Prale i ja smo se mnogo manje i ređe dopisivali nego Mare i ja, ali šala i druženje nisu izostali. Nešto smo pričali oko viđanja i ispostavilo se da se nikako ne možemo uskladiti da odemo na kafu. Šta sad, ima dana, videćemo se . . . Read the rest of this entry »

Pre više od deset dana su mi popucali kapilari u oku. To verovatno svi znate, jer sam se uspaničila i na sve moguće strane pitala šta mi je i šta da radim :D Hvala svima koji su me tešili i smirivali, ali i pomogli savetima! Pošto me nisu primili na Klinici za očne bolesti, ali neću o tome.

U toj mojoj panici sam web kamerom slikala crvenu površinu oka i, da bih je poslala drugu Maretu da vidi šta mi se desilo, uploadovala sam je na imageshack. Poslah link preko mesindžera sa porukom da pogleda kakvo mi je oko. On počeo da se smeje, ja se uvredila, reko’ mu da nije smešno, da me ne boli, ali da nije smešno, ali Mare ne može da prestane da se smeje, kaže, da sačekam, poslaće mi da vidim čemu se smeje. Read the rest of this entry »